Elektroprivreda Srbije (EPS) povećala je vrednost tokom četiri godine za više od četiri milijarde evra, na oko 12 milijardi evra u 2011, izjavio je 16. marta generalni direktor te državne kompanije Dragomir Marković. On je novinarima u Beogradu rekao da je vrednost kapitala kompanije u najvećoj meri povećana zahvaljujući investicijama u modernizaciju i razvoj od po oko 500 miliona evra godišnje. EPS planira da ove godine investira oko 350 miliona evra, a najavio je i ulaganja sa partnerima u nove elektrane, kao i u obnovljive izvore energije.
"Profit EPS-a u prošloj godini iznosio je 26,8 milijardi dinara, odnosno oko 270 miliona evra", kazao je Marković i dodao da taj novac neće biti uplaćen u budžet Srbije već će biti potrošen za investicije.
Marković je kazao da će redovne investicije EPS-a u ovoj godini iznositi oko 350 miliona evra i da će biti započet niz ulaganja u nove elektrane sa partnerima. Prvo novo veliko postrojenje EPS-a najverovatnije će biti gasna Termoelektrana-toplana "Novi Sad", koja bi mogla da bude završena do kraja 2014. godine, rekao je Marković.
On je podsetio da je ponudu na tender dostavio rusko-grčko-slovački konzorcijum, ali da EPS nije zadovoljan finansijskom ponudom. Pregovori će biti teški i trebalo bi da se završe za dva meseca, kazao je Marković, dodajući da je vrednost tog projekta oko 320 miliona evra.
Tokom marta, dodao je Marković, EPS će potpisati i memorandume sa španskim kompanijama o ulaganju u male hidroelektrane, s konzorcijumom američkih firmi zainteresovanim za ulaganje u hidro, solarne i elektrane na vetar, kao i memorandum s konzorcijumom kanadskih i kineskih kompanija o ulaganju u obnovljive izvore enrergije.
On je kazao da će tokom naredna dva meseca biti osnovano zajedničko preduzeće EPS-a i kompanije Edison za izgradnju termoelektrane "Kolubara B", posao vredan više od milijardu evra, koji bi trebalo da bude završen 2016. godine.
Prema njegovim rečima, u avgustu će s kineskim konzorcijumom biti završena studija opravdanosti sa idejnim projektom za Teremoelektranu "Nikola Tesla B3" i otvaranje ugljenokopa Radljevo, vredan 2,3 milijarde evra. Ako ponuda ne bude odgovarajuća, EPS neće ići u realizaciju projekta s kineskim partnerima, istakao je Marković.
On je dodao da su interesovanje za gradnju elektrane TENT B3 pokazali i mnogi drugi. "Japanske kompanije su veoma zainteresovane za taj projekat, a interesovanje su pokazali i Nemci", precizirao je Marković, dodajući da bi TENT B3 trebalo da počne proizvodnju struje 2017. godine.
Generalalni direktor EPS-a je kazao i da su 1. marta počeli remonti u elektranama, u koje će ove godine biti uloženo 180 miliona evra. Remonti će biti završeni sredinom novembra kako bi se bez problema u snabdevanju strujom prošlo kroz narednu zimu, kazao je Marković.
On je naveo da je na nedostatak električne energije iz domaće proizvodnje tokom ledenog talasa u februaru veliki uticaj imala i loša hidrološka situacija zbog suše koja traje od aprila 2011. Marković je kazao da ni otapanje snega nije dovelo do značajnog poboljšanja, ali da se od aprila očekuje bolja hidrološka situacija.
Prema rečima Markovića, u četvrtom kvartalu 2011. godine zabeležena je rekordno niska proizvodnja struje u hidroelektranama, a tokom cele godine hidroelekrane su proizvele 9.145 givavat sati struje, što je oko 13% manje od plana.
Kako je dodao, termoelektrane na lignit su u prošloj godini proizvele 8,9% više struje od plana, odnosno 26.452 givavat sati, a u termoelektranama-toplanama je proizveeno 407 gigavat sati ili 234% više od plana.
Marković je kazao da je EPS je u 2011. godini uvezao 1.792 gigavat sati struje, a izvezao 2.037 givavat sati, tako da je ostvarena neto prodaja od 245 gigavat sati.
"Stvorena je slika da je EPS uvoznik struje, koja nije tačna. Prema projekcijama rasta potrošnje, EPS bi tek posle 2014. godine postao neto uvoznik, ako ne izgradi ni jednu elektranu a da ima obavezu da snabdeva celo tržište Srbije, što nije tačno prema novom zakonu", rekao je generalni direktor te energetske kompanije.
Marković je istakao i da reorganizacija distributivnog sektora, u kojem se odvaja snabdevanje od operatora mreže, ne predstavlja dezintegraciju EPS-a. "Javno snabdevanje strujom ostaje unutar sistema EPS-a", kazao je generalni direktor EPS-a.
Marković je kazao i da su distributivni gubici tokom 2011. godini smanjeni za 0,8 procentnih poena, na 14,31%, i da je stepen naplate struje povećan sa 95,13% u 2010. na 96,59% u 2011. godini.