Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU sprema odgovor na Putinove energetske planove
|
|
|
|
Objavljeno : 18.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija će na "pragmatičan način" preispitati zahtev Rusije da za gasovode Severni i Južni tok ne važe propisi EU kojima je predviđeno davanje pristupa gasnoj infrastrukturi konkurentima. Komisija će to pitanje razmatrati do samita EU i Rusije 21. decembra, gde će energetika biti visoko na dnevnom redu evropskih zvaničnika i ruskog predsednika Vladimira Putina. Biće to drugi samit EU i Rusije ove godine, nakon junskog u Sankt Peterburgu.
Ruski ministar energetike Aleksander Novak najavio je da će Rusija na samitu dostaviti EU ažururani nacrt sporazuma o transanacionalnim gasovodima. Kako prenose mediji, Novak je rekao da se nacrt sporazuma zapravo odnosi na dva najveća postrojenja - gasovod Severni tok sa gasovodima OPAL i NEL koji povezuju Severni tok sa evropskom gasnom infrastrukturom, i Južni tok.
Zvanična Moskva očekuje da sporazum o energetici bude osnova za izuzimanje dva velika gasovoda iz evropskih propisa za liberalizaciju eneregetskog sektora. Tim propisima se energetskim kompanijama daje pristup infrastrukturi drugih, precizirao je Novak.
Rusija smatra da će propisi EU obeshrabriti Gasprom da investira u gasovode i skladišta gasa ako njegova infrastruktura bude na raspolaganju i drugima. Zato ta zemlja nije voljna da "trećim stranama" dozvoli pristup svojim gasovodima a posebno Južnom toku čija se ruta u velikoj meri poklapa sa gasovodom Nabuko Zapad.
Planirani gasovod Nabuko uživa političku podršku Brisela i treba da doprinese diversifikaciji isporuka gasa Evropi, odnosno dopremanju gasa iz drugih izvora kako bi se smanjila zavisnost od Rusije.
Background Severni tok
Izgradnja kraka 1 gasovoda Severni tok, kojim ruski gas ide direktno do Nemačke ispod Baltičkog mora, počela je u aprilu 2010. godine a gasovod je pušten u rad u novembru prošle godine. Izgradnja kraka 2, koji ide paralelno sa krakom 1, počela je u maju 2011. godine a završena je u aprilu ove godine. Isporuke gasa kroz krak 2 počele su u oktobru.
Južni tok
Izgradnja Južnog toka počela je 7. decembra. Tim gasovodom, koji će ići po dnu Crnog mora u dužini od 920 kilometara, prva količina gasa krenuće u decembru 2015. Kopneni deo će biti dug 1.455 kilometara a trasa će ići od Varne u Bugarskoj prema Srbiji. Gasovod će imati dva kraka, oba iz Srbije - jedan za Hrvatsku a drugi za Republiku Srpsku. Vrednost projekta procenjena je na 16 milijardi evra.
Južni tok će dovesti ruski gas do potrošača u Zapadnoj Evropi preko Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije do Italije. Pun kapacitet gasovoda, koji treba da bude dostignut 2018, biće 63 milijarde kubnih metara godišnje.
Ruske vlasti žele da Brisel gasovodima Severni tok i Južni tok da status Transevropske energetske mreže kako za njih ne bi važili propisi o omogućavanja pristupa "trećim stranama" i oni o odvajanju trgovine gasom od poslovanja u prenosu gasa.
Do sada EU nije bila spremna da Gaspromovim gasovodima da prioritetni status.
Evropski komesar Ginter Otinger i Novak sreli su se 12. decembra na Kipru u okviru tzv. Trajnog partnerstva za energiju EU-Rusija. Prema saopštenju posle sastanka, oni su "pozdravili" puštanje u rad drugog kraka Severnog toka u oktobru ove godine i "napomenuli" pokretanje projekta gasovoda Južni tok u decembru.
Izuzeće moguće, ali pod određenim uslovima
"Pozdravljamo što je Rusija preuzela inicijativu da se razgovara o Severnom i Južnom toku jer su članice (EU) tražile od Komisije da usaglasi pozicije EU prema tom projektu, npr. o međuvladinim sporazumima i ekološkim aspektima", rekla je za Euraktiv Otingerova portparolka Marlen Holcner (Marlene Holzner).
Ona je kazala i da je propisima o liberalizaciji EU predviđen niz izuzetaka "ako se ispune određeni uslovi". Ti izuzeci predviđeni su i za pristup gasnoj infrastrukturi za "treće strane".
"Spremni smo da interpretiramo važaći zakon na pragmatičan način i angažovani smo u razgovorima sa Ruskom Federacijom o izuzeću predviđenom u sklopu trećeg energetskog paketa", istakla je Holcner.
Ona je rekla i da je Komisija bila svesna da će Rusija predložiti opšti sporazum o infrastrukturi EU-Rusija, što je Novak i najavio tokom sastanka na Kipru.
U saopštenju sa sastanka na Kipru obe strane istakle su "napredak u uspostavljanju zajedničke energetske mape EU-Rusija do 2050. godine" i napomenule da im je u interesu da razgovaraju o spornim pitanjima u cilju završetka te mape.
Takozvana mapa za gas do 2050. već je bila na programu samita EU-Rusija održanog u februaru 2011. godine u Briselu.
"Primili smo na znanje ruski predlog i razmotrićemo ga", zaključila je Holcner.
Izvor: Euractiv.com, Euractiv.rs
Foto: SouthStream
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
