Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropska komisija želi da kontroliše energetske sporazume sa Rusijom
|
|
|
|
Objavljeno : 07.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sporazum o gasovodu Južni tok za transport ruskog gasa zemljama Evropske unije preko Crnog mora biće potpisan 16. septembra u Sočiju, saopštio je ruski Gasprom 6. septembra. Evropska komisija je dan nakon te objave i tehničkog otvaranja gasovoda Severni tok objavila predlog novih propisa prema kojima bi zemljama za sklapanje velikih energetskih sporazuma sa trećim zemljama, pre svega sa Rusijom, bilo potrebno odobrenje Komisije. Kako se zima primiče, povećavaju se i napetosti oko snabdevanja gasom između Rusije i Ukrajine.
U projektu Južni tok polovinu udela će imati evropske kompanije - Italijanski Eni 20%, francuska kompanija EDF i nemački Vinteršal kontrolišu po 15%. Preostala polovina pripada Gaspromu.
"Projekat je imao toliko protivnika, svima smo natrljali nos", rekao je direktor Gasproma Aleksej Miler, dodajući da "realizacija projekta Južni tok teče po planu".
Jedan zvaničnik francuske kompanije EDF izjavio je za AFP da se "nastavlja diskusija između Enija, EDF-a i Gasproma" i da "stvari još nisu finalizirane". On nije želeo da komentariše ni postotke, ni datum.
Projekat treba da bude završen i gasovod bude pušten u rad krajem 2015. godine, kada će ruski gas moći da se transportuje do EU ne prolazeći kroz Ukrajinu. Zbog sukoba Rusije i Ukrajine oko cene, tokom proteklih godina je dolazilo do prekida u snabdevanju EU ruskim gasom.
Background Gasovod dužine 3.600 kilometara, Južni tok treba da ruski gas dostavi Zapadnoj Evropi, odnosno Grčkoj i Italiji, preko Crnomorskog regiona i Balkana, zaobilazeći Ukrajinu preko koje se sada odvija najveći deo tranzita. Sličnu ulogu ima i Severni tok, koji je 6. septembra tehnički pušten u rad. EU uvozi 80% nafte i 60% gasa koji troši.
Veliki energetski projekti sa Rusijom ubuduće bi mogli da budu podvrgnuti složenijoj proceduri ukoliko bude usvojen predlog koji je Evropska komisija iznela 7. septembra.
Predlogom je predviđeno da zemlje koje sklapaju velike energetske ugovore, pre svega sa ruskim Gaspromom, moraju da traže odobrenje Komisije. Takav propis bi, prema oceni jednog evropskog diplomate koji je želeo da ostane anoniman, mogao da "napravi problem mnogim zemljama članicama". Prema predlogu Komisije, toj institucija bi dobila ovlašćenje da zatraži da pregovara u ime vlada država članica o projektima koji bi se odrazili na energetiku EU.
Evropski komesar za energtiku Ginter Etinger (Guenther Oettinger) kazao da je reč o usvajanju "usaglašenog pristupa u energetskim odnosima sa trećim zemljama", Trebalo bi poboljšati "unutrašnju koordinaciju" kako bi "EU i zemlje članice delovale zajedno i imale zajednički stav" posebno u odnosima sa Rusijom.
"Sadašnje stanje nije zadovoljavajuće", ocena je Komisije.
Prema stavu Brisela, članice EU koje se suočavaju se sa mogućim rizikom od nedovoljnog snabdevanja izložene su sve jačim pritiscima trećih zemalja da pristanu na ustupke koji nisu u skladu sa evropskim propisima o zaštiti konkurencije. Predlog poziva i na zajednički okvirni plan EU i Rusije o mogućnostima saradnje.
U kontekstu puštanja u rad Severnog toka i približavanja zime povećale su se napetosti između Rusije i Ukrajine oko snabdevanja gasom. Premijer Ukrajine Mikola Azarov pozvao je 7. septembra Ukrajince da štede energiju zbog "ropskog" ugovora Ukrajine i RUsije o nabavci gasa.
"Zatvoreni prozori, prozori koji dobro dihtuju i štedljivo korišćenje šporeta na gas je pitanje patriotizma i opstanka", kazao je Azarov i podsetio na "ropski" ugovor o nabavci gasa iz RUsije potpisan 2009.
Kako se zima primiče, spor je sve jači. Zbog trgovinskih sporova Rusije i Ukrajine deo Evrope ostao je bez doboljno energenata 2006. i 2009. godine.
Nekadašnjoj premijerki Juliji TImošenko sudi se zbog potpisivanja gasnog sporazuma sa Rusijom 2009. koji vlasti u Kijevu ocenjuju kao štetan za interese zemllje.
Ukrajina pokušava da izmeni 10-godišnji ugovor o snabdevanju ruskim gasom kojim je cena vezana za cenu nafte, a ona je sada u porastu. Prema proceni Azarova, Ukrajina plaća godišnje do 4,26 milijaridi evra više nego što bi trebalo. Ukrajina je prošle sedmice saopštila da planira da smanji kupovinu gasa od Rusije ove godine sa 40 milijardi kubnih metara na 27.
Izvor: EurActiv.com, AFP i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
