Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Istraga o Gaspromu zbog visokih cena u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 05.09.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je objavila 4. septembra da je otvorila zvaničnu istragu o ruskom gasnom gigantu Gasprom (Gazprom) zbog sumnji za narušavanje konkurencije i manipulisanje cenama u više zemalja istočne i centralne Evrope. Reč je o zemljama koje, kako se navodi u saopštenju Komisije, u snabdevanju energentima u velikoj meri zavise od Rusije od koje kupuju između 60 i 100% ruskog gasa. Iako je Komisija istakla da otvaranje istrage ne znači da će malverzacije biti i potvrđene, ovo nije prvi korak Komisije protiv mogućih nepravilnosti u radu Gasproma - još pre godinu dana Komisija je obavila pretres u prostorijama gasnih kompanija, uključujući Gasprom. Energetika je jedna od velikih tačaka sporenja Rusije i EU, koja uvozi oko četvrtinu gasa od Rusije. Rusija se, između ostalog, protivi delu odredbi novih energetskih propisa Rusije, takozvanog Trećeg energetskog paketa, baš zbog nekih odredbi o zaštiti konkurencije, a EU pokušava da izgradnjom infrastrukture obezbedi veću energetsku nezavisnost od Rusije.
Istraga se odnosi na Poljsku, Češku, Slovačku, Bugarsku, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju i Estoniju, izjavio je portparol evropskog komesara za konkurenciju Hoakin Almunija (Joaquin Almunia). Međutim, kako je dodao, "nije isključeno da bude proširena na druge zemlje u zavisnosti od rezultata istrage".
Komisija sumnja da je Gasprom u tim zemljama "sprečio snabdevanje gasom iz različitih izvora" i "nametnuo kljentima neopravdane cene gasa povezujući ih sa cenom nafte". Takvo postupanje, ukoliko se dokaže, može da "naruši konkurenciju i da dovede do povećanja cena i smanjenja sigurnosti snabdevanja", navela je Komisija.
Background Komisija je za AFP navela da Evropa zadovoljava 25% potreba za gasom iz Rusije, nezavisno od potrošača. Međutim, ugovori obuhvaćeni istragom zadovoljavaju između "60 i 100% potrošnje gasa u zemljama na koje se istraga odnosi", naveo je portparol Komisije Kolombani.
Gas je jedan od stalnih izvora trvenja Rusije i EU, koja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa. EU strahuje od prevelike zavisnosti od ruskog gasa, tim pre što nisu zaboravljeni problemi 2006. i 2009. godine, kada je deo Evrope ostao bez dovoljno energenata zbog "rata oko gasa" između Rusije i Ukrajine.
U julu 2009. Evropski parlament i Savet EU usvojili su treći paket propisa za jedinstveno tržišta gasa i struje u EU. Taj set propisa je stupio na snagu 3. septembra 2009, a članice EU su imale rok od 18 meseci da prenesu direktive u nacionalne zakone, kao i još tri propisa - o uslovima pristupa transportnim mrežama prirodnog gasa, uslovima pristupa mreži za prekograničnu razmenu struje i o formiranju Agencije za saradnju energetskih regulatornih tela. Novi propisi predviđaju ograničenja energetskim kompanijama po pitanju posedovanja i korišćenja gasovoda u Evropi kao i promenu sistema plaćanja gasa.
Gasprom se protivi odredbama Trećeg energetskog paketa prema kojima se u prenosnoj mreži moraju izdvojiti kapaciteti koje bi koristila treća strana, odnosno drugi potencijalni snabdevač.
Prema izvoru bliskom ovom dosijeu, Gasprom se posebno sumnjiči da je "pokušao da rascepka evropsko unutrašnje tržište da bi mogao da postavlja različite cene u zavisnosti od zemlje". Jedan od načina za to bila je zabrana zemljama koje kupuju gas da ga preprodaju drugima.
Kako je naveo taj izvor, posebno je značajna bojazan da cene gasa nisu vezane za tržišne elemente cene gasa, što se na kraju odražava na krajnjeg kupca.
Otvaranjem postupka se "ne prejudicira ishod istrage, ali to znači da će se Komisija ovim dosijeom pozabaviti kao prioritetom", navodi se u saopštenju.
Otvaranje istrage ne treba da bude iznenađenje. Komisja je pre malo manje od godinu dana, krajem septembra 2011. godine, saopštila da sprovodi nenajavljene pretrese u prostorijama kompanija u sektoru prirodnog gasa u Evropi. Više izvora tada je objasnilo da se zapravo istražuju sumnje o Gaspromu.
U trenutku kada su pretresi sprovedeni, Komisija je navela da se ta preliminarna istraga fokusira na lanac proizvodnje gasa da bi se utvrdilo da li se konkurencija krši "bilo unilateralno, bilo kroz sporazume". Budući da je zvanična istraga sprovedena samo protiv Gasproma, čini se da je prva hipoteza ozbiljno shvaćena.
Tada su inspektori Komisije, naime, posetili ne samo Gasprom, već i nemačke grupe RWE i EON, kao i austrijski OMV i litvanski Lietuvos Dujos.
Komisija je istakla da ne postoji rok za istrage za narušavanje konkurencija budući da te istrate zavise od brojnih faktora, između ostalog od složenosti samog slučaja, nivoa saradnje preduzeća sa KOmisijom i ostvarivanja prava na odbranu.
Litvanija je takođe još u januaru 2011. godine podnela žalbu Briselu protiv Gasproma zbog dominantnog položaja.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
