Evropska komisija usvojila je preporuke koje treba da obezbede adekvatnu zaštitu prirodne sredine i klime na mestima gde se gas iz škriljaca eksploatiše u velikom obimu tehnikom hidrauličnog lomljenja. Preporuke su usmerene ka proizvođačima gasa iz škriljaca ali i investitorima koji traže predvidljivost. U EU još nema komercijalne proizvodnje gasa iz škriljaca a početak se očekuje za dve-tri godine. Gas iz škriljaca Uniji neće doneti samodovoljnost ali će delom nadoknaditi smanjenje proizvodnje konvencionalnog gasa i umanjiti rast zavisnosti od uvoza. Vodeći proizvođači gasa iz škriljaca u svetu su SAD i Kanada.

Usvojene preporuke treba da pomognu članicama Evropske unije koje žele da eksploatišu gas hidrauličnim lomljenjem stena da umanje zdravstvene i rizike po životnu sredinu i unaprede transparentnost za građane. Te preporuke postavljaju osnove za industriju, ali i za investitore.

Ekološkim uticajem i rizicima vađenje gasa iz škriljaca mora se upravljati na odgovarajući način, ukazuju stručnjaci i navode da, s obzirom da na širem području mora da se eksploatiše više bušotima kako bi se dobila količina gasa kao iz konvcencionalnih bušotina, ukupne efekte treba pravilno proceniti i ublažiti.

Veći deo zakona EU u oblasti životne sredine donet je pre nego što je počelo hidraulično lomljenje stena velikog obima radi vađenja gasa pa stoga neki aspekti tog procesa nisu obuhvaćenu u punoj meri u važećem zakonodavstvu. Upravo zbog toga se evropska javnost zabrinula i zatražila reakciju na nivou EU.

Preporuke

Preporuke prati mišljenje u kojem su razmotrene mogućnosti i izazovi korišćenja tzv. frakinga (fracking), odnosno lomljenja stena, u vađenju ugljovodonika. Oba dokumenta u sklopu su šire inicijative Komisije da postavi okosnicu klimatske i energetske politike za period do 2030. godine.

"Gas iz škriljaca budi nadu u nekim delovima Evrope ali je i izvor bojazni u javnosti. Komisija je odgovorila minimalnim principima koje članice treba da poštuju kako bi umanjile strahovanja za čovekovu okolinu i klimu i obebzedila operaterima i investitorima predvidljivost koja im je potrebna", istakao je evropski komesar za prirodnu sredinu Janez Potočnik.

Preporuke su u skladu sa važećim zakonima EU, uz dopune gde je to neophodno. Njima se članice pozivaju da planiraju razvoj i preispitaju moguće efekte vađenja gasa iz škriljaca pre nego što daju dozvole za eksploataciju, kao i da pažljivo analiziraju ekološke efekte i rizike.

Članicama se preporučuje i da eksploatišu gas u skladu sa standardima najbolje prakse i da osiguraju da se ta najbolja praksa konstantno primenjuje.

Takođe se od zemalja EU traži da provere kvalitet vode, vazduha i zemljišta pre nego što počnu projekat eksploatacije gasa iz škriljaca kako bi mogle da prate promene i reaguju u slučaju rizika.

Tu je i preporuka koja se tiče kontrole emisije štetnih gasova u atmosferu, uključujući onih sa efektima staklene bašte, i to putem izdvajanja gasova.

Konačno, Komisija preporučuje da se javnost obavesti o hemikalijama koje se koriste na svakom pojedinačnom izvoru.

Sa svoje strane, Komisija će nastaviti da podstiče razmenu infromacija sa članicama, industrijom i organizacijama civilnog društva o ekološkim performansama projekata vađenja gasa iz škriljaca.

Članice EU Komisija je pozvala da primene preporučeno u roku od šest meseci i da od decembra 2014. nadalje svake godine obaveštavaju Komisiju o merama koje su preduzele.

Komisija će pratiti primenu preporuka i objavljivati u javnosti uporedive podatke o primeni u pojedinim članicama. Za 18 meseci Komisija će takođe preispitati efikasnost preporuka.

EU još bez komercijalne proizvodnje

Za razliku od konvencionalnog prirodnog gasa koji se nalazi u dubini Zemlje, gas iz škriljaca, takođe prirodni gas, nalazi se u stenama koje moraju da se lome da bi se došlo do gasa.

EU u ovom trenutku nema mnogo iskustva sa hidrauličnim lomljenjem stena većeg obima koje podrazumeva da se u bušotinu ubrizga velika količina vode, peska i hemikalija kako bi se stena razbila a gas oslobodio.

Za sada se u Evropi gas iz škriljaca uglavnom vadi u manjem obimu, najčešće iz vertikalnih bušotina. U EU zapravo još nema komercijalne proizvodnje gasa iz škriljaca, samo se sprovode ispitivanja. Komercijalna prozvodnja mogla bi da počne 2015-17. u zemljama koje su najviše napredovale na planu prozvodnje gasa iz škriljaca.

Eksploatacija gasa iz škriljaca neće doneti EU samodovoljnost u ponudi prirodnog gasa ali će barem delom kompenzovati pad proizvodnje konvencionalnog gasa i doprineti da se izbegne povećanje zavisnosti EU od uvoza gasa.

U najboljem slučaju, proizvodnja gasa iz škriljaca zadovoljiće do 10% tražnje gasa u EU do 2035. godine.

Prema procenama kompanije BP, tražnja gasa u Evropi do 2035. rašće "veoma sporo", za oko 1% godišnje, ali će istovremeno proizvodnja u EU padati za 1,4% godišnje, pa će Evropa biti još više zavisna od uvoza.

Direktan uticaj na evropske cene gasa biće samo umeren, posebno kada se poredi sa SAD, što će biti posledica očekivanog relativno malog obima proizvodnje i viših troškova eksploatacije, kao i činjenice da se cene uglavnom formiraju na duži rok na bazi cena nafte.

Gas iz škriljaca je u 2012. učestvovao u ukupnoj proizvodnji prirodnog gasa u SAD sa 39% a u Kanadi sa 15%, pokazuju podaci američke Službe za informacije o energiji (EIA).

Kina je jedina zemlja van Severne Amerike koja ima komercijalnu proizvodnju gasa iz škriljaca ali on ukupnoj proizvodnji prirodnog gasa te zemlje doprinosi sa manje od 1%.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Struja za industriju u EU dva puta skuplja nego u SAD
  
• 

  Vesti

  : Stiže gas iz Azerbejdžana, za Južni tok radna grupa
  
• 

  Vesti

  : Grčka želi da postane energetski centar
  
• 

  Vesti

  : Tražnja uglja u svetu i dalje raste