Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Uprkos naporima EU, gas i dalje adut Rusije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija i dalje je veoma zavisna od uvoza ruskog gasa, uprkos strategiji skladištenja i diversifikacije, čega će i te kako biti svesni evropski lideri 6. marta u Briselu na vanrednom samitu o Ukrajini, bivšoj sovjetskoj republici kroz koju ide 80% ruskog gasa za Evropu. Isporuke gasa preko Ukrajine pokrivaju gotovo četvrtinu količine tog energenta koja se potroši u EU i svaka pretnja ekonomskim sankcijama Rusiji za posledicu bi mogla da ima "zavrtanje slavina". Kada je Rusija to prethodno uradila 2008-09, brojne evropske zemlje ostale su bez gasa usred jake zime. Trenutno zapadnoevropske zemlje uglavnom imaju rezerve ali bi Mađarska, Rumunija i Bugarska, i u manjoj meri Grčka i zemlje Balkana, bile ranjive u slučaju prekida isporuka.
Pitanje isporuka gasa ponovo je aktuelno zbog situacije u Ukrajini i ostaje "kec u rukavu" Rusije, uprkos naporima EU da nateraju evropske zemlje da naprave dovoljne rezerve gasa.
Jedna od evropskih strategija za slučaj da Rusija smanji isporuke jeste promena smera toka gasa, koji uglavnom stiže sa istoka na zapad, ali može da ide i u suprotnom smeru.
"Tehnički je to moguće, ali samo veoma mala količina (može tako da ide)", smatra ekspert za gas iz Kolambas konsaltinga (Columbus Consulting) Simon Isar (Issard).
Isar kaže da u teoriji gas može svuda da se kupi, npr. kao tečni prirodni gas, zatim da se sabije i pošalje bilo gde.
Background Rusija je 31. decembra 2008. prestala da isporučuje gas Ukrajini zbog neplaćanja. Ukrajinu je Rusija optužila da krade gas koji je namenjen Evropi. Te optužbe Ukrajina je odbacila ali je ukazala da joj je potreban "tehnički gas" da bi pumpala energent kroz sistem gasovoda.
Isporuke Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj potpuno su zaustavljene 6. januara 2009. Ispostavilo se da nekoliko zemalja, uključujući Bugarsku, nema rezerve da pokrije prekid isporuke.
Zatim je Evropa ostala bez gasa iz Rusije koji se transportuje preko Ukrajine. U tom trenutku EU je pristala da pošalje posmatrače da nadgledaju isporuke gasa namenjenog Evropi.
Na samitu u Moskvi 17. januara 2009. ruski predsednik Vladimir Putin i premijerka Ukrajine Julija Timošenko postigli su sporazum i stavili tačku na krizu. Nakon tri dana ponovo su krenule isporuke ka Evropi.
Predsednik Komisije Žoze Manuel Barozo pozdravio je rešenje problema, nakon što je dvonedeljni zastoj u isporukama ostavio milione građana istočne Evrope bez grejanja usred zime, ali i upozorio da treba izvući pouke iz te krize.
"Međutim, u praksi, proći će vreme dok se gas transportuje i stigne do infrastrukture za skladištenje. To je problem", rekao je za Euraktiv Francuska Isar.
Evropska komisija tražila je od zemalja EU i da povećaju skladišne kapacitete za gas. Za razliku od nafte, gde Međunarodna agencija za energiju traži od članica da imaju rezerve za pokriće potrošnje za 90 dana, za gas nisu "propisane" strateške rezerve.
"Kada je reč o gasu, pitanje (optimalnih rezervi) javilo se 2009. godine ali ga nije bilo moguće rešiti jer sve zemlje nisu imale kapacitete za rezerve gasa", istakla je ekonomistkinja Sedigaza (Cedigaz) Silvi Kornot-Gandolf (Sylvie Cornot-Gandolphe).
Skladišta za gas uglavnom se prave u zemlji ali se uvek ne vodi dovoljno računa o geološkim standardima.
Izgradnja skladišta za gas može da bude veoma skupa. Tako su u Španiji za projekat skladišta Kastor (Castor) predvijene investicije od 1,4 milijarde evra ali projekat kasni zbog sumnjive seizmičke aktivnosti zabeležene u blizini.
Zemlje se ne odlučuju za pravljenje rezervi gasa zbog više faktora, od kojih je cena te operacije samo jedan. S obzirom na trend pada cena gasa u Evropi zbog konkurencije uglja, proizvođači gasa nisu zainteresovani da kupuju unapred. Zato su i na početku ove zime rezerve gasa bile relativno male.
"Ranjive" Mađarska, Bugarska i Rumunija
Situacija je, nakon jedne od tri najtoplije zime u poslednjih 30 godina, pod kontrolom. U Francuskoj je GDF-Suec (Suez) glavni igrač na tržištu gasa koji 17% zavisi od ruskog gasa ali ima velike skladišne kapacitete.
"Do sada nismo imali nikakvih problema sa gasom iz Rusije", istakao je portparol te francuske energetske kompanije.
Skladište gasa kapaciteta deset milijardi kubnih metara te kompanije popunjeno je 36% prema 70% u oktobru 2013. U Nemačkoj su rezerve veće, na 60%, međutim, neke zemlje mogle bi da imaju problema u slučaju prekida isporuka, poput Mađarske čije su rezerve popunjene samo 20%.
"Mađarska, Rumunija i Bugarska i u manjoj meri Grčka i zemlje Balkana biće 'najranjivije' u slučaju krize", smatra Isar.
Uprkos napretku sa proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora i u manjoj meri unapređenju infrastrukture, Evropa je donekle i dalje zavisna od Rusije i to treba imati na umu kada se razmatra mogućnost uvođenja sankcija toj zemlji zbog Ukrajine.
Takvu situaciju (zavisnost) osudila je evropska komesarka za klimu Koni Hedegard (Connie Hedegaard) koja je 3. marta rekla da Evropa svake godine uvozi fosilno gorivo za 400 milijardi evra, preneo je EurActiv.com.
"Slučaj Ukrajine pokazuje da postoji mogućnost za realan politički udarac zbog zavisnosti od uvoznih energenata. Nadam se da će se o tome razgovarati na Evropskom savetu (20-21. marta)", rekla je komesarka.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
