Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU: Uskladiti Južni tok sa evropskim propisima
|
|
|
|
Objavljeno : 05.12.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski zvaničnici ukazali su na skupu o gasovodu Južni tok u Briselu da se bilateralnim ugovorima Moskve i Gasproma sa zemljama uključenim u projekat gasovoda krši zakonodavstvo EU i da učesnice treba ponovo da pregovaraju kako bi ugovore uskladile sa evropskim propisima. Srpska ministarka energetike Zorana Mihajlović je po završetku rasprave o Južnom toku u Evropskom parlamentu 4. decembra izjavila da na prvom mestu Evropska unija i Rusija moraju da se dogovore oko evropskih propisa koji će važiti za Južni tok, a tek onda ostale, manje učesnice tog projekta uključujući Srbiju. Predstavnik Gasproma rekao je da su problemi oko propisa EU i Južnog toka vezani za Treći energetski paket koji članice EU treba da primenjuju međusobno i s trećim zemljama.
U raspravi o Južnom toku Klaus-Diter Borhart, direktor za unutrašnje energetsko tržište u Direktoratu za energetiku Evropske komisije, izjavio je da su Moskva i ruska kompanija Gasprom koja gradi gasovod sklopile bilateralne ugovore sa zemljama uključenim u Južni tok, a tim ugovorima nije poštovano zakonodavstvo unutrašnjeg tržišta EU.
"Komisija je pogledala te međuvladine ugovore i zaključila da nijedan nije u skladu sa zakonima EU. Zato smo zemljama (učesnicama u projektu) rekli da imaju obavezu, po EU sporazumima ili po sporazumu o Energetskoj zajednici, da traže da ponovo pregovaraju sa Rusijom kako bi međuvladine ugovore uskladili sa zakonima EU", rekao je Borhart, preneo je EurActiv.com.
Aleksandar Siromjatin, zamenik rukovodioca sektora za upravljanje projektima u Gaspromu, koji je učestvovao na skupu o Južnom toku rekao je novinarima da su problemi oko propisa EU i Južnog toka vezani za Treći energetski paket, koji sve zemlje EU treba međusobno i s trećim zemljama da primenjuju.
Srbija i Rusija taj problem nemaju, objasnio je on, jer Srbija će tek 2015. početi pregovore o tom energetskom sporazumu s EU, pa se očekuje da do tada Rusija i EU reše sva pitanja vezana za evropske propise i izgradnju i delovanje gasovoda Južni tok.
Siromjatin je agenciji Beta rekao i da je činjenica da su ne samo Rusija i Srbija veoma zainteresovane za izgradnju Južnog toka, već i velike kompanije i banke iz moćnih zemalja same Evropske unije koje ulažu novac u Južni tok.
Funkcioner Gasproma je želeo da ukaže da je "Srbija glavni, centralni deo Južnog toka, uz dve grane gasovoda i glavno skladište na srpskoj teritoriji".
Po rečima Zorane Mihajlović, "Rusija i Evropska unija moraju da se dogovore oko tog najznačajnijeg pitanja, a to je poštovanje evropske regulative od strane svih onih zemalja koje su učesnice u izgradnji Južnog toka".
A kada to EU i Rusija budu uradile, onda to mogu učiniti i druge zemlje, stavila je do znanja ministarka za energetiku, naglasivši da se "ne može od male Srbije očekivati da menja energetske sporazume, a da nijedna od ostalih država, od kojih su neke čak i članice EU, kao Bugarska, to ne radi".
"Ako bih ja krenula da govorim o redefinisanju i ponovnom pregovaranju oko energetskog sporazuma, to bi značilo da moraju da padnu ministar i vlada", primetila je Zorana Mihajlović.
"Kod nas to neće moći tako jer je energetski sporazum koji je Srbija sklopila s Rusijom 2008. godine drugačiji od takvih sporazuma koje su potpisale druge države" rekla je Mihajlović i objasnila da je "kod nas u pitanju bila i prodaja Naftne industrije Srbije, mi imamo ugovor koji je već na snazi, tu je i vlasništvo nad podzemnim skladištem gasa, kao i izgradnja Južnog toka".
"Srbija je", dodala je Zorana Mihajlović, "pripremila sve što je potrebno da bi počela izgradnja i naš plan je da formiramo konzorcijum srpskih kompanija koje mogu da učestvuju u projektovanju, izgradnji, praćenju, nadzoru i svemu onome što Srbiju čeka u izgradnji Južnog toka".
Tri sporna pitanja
Borhart je rekao i da je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger u pismu ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku objasnio situaciju oko projekta tražeći od njega da "pozitivno gleda" na mogućnost ponovnog pregovaranja o ugovorima sa zemljama učesnicama u Južnom toku.
U projektu gasovoda su članice EU - Bugarska, Mađarska, Grčka, Slovenija, Hrvatska i Austrija, kao i Srbija, koja je članica Energetske zajednice, međunarodnog sporazuma uz podršku EU koji pokriva bivše komunističke zemlje istočne Evrope.
"Ono što mogu da kažem je da međuvladini ugovori neće biti osnova za izgradnju i rad Južnog toka. Jer, ako članice EU i zemlje u projektu ne budu ponovo pregovarali, Komisija ima načina da ih prinudi da to urade. I Južni tok neće moći da radi pod uslovima iz tih ugovora", istakao je Borhart.
Taj zvaničnik ukazao je i na najveće mane međuvladinih ugovora o gasovodu Južni tok.
Na prvom mesetu, to je pitanje vlasništva nad mrežom, odnosno Gasporm, koji je i proizvođač i isporučilac gasa, po propisima EU ne može da istovremeno bude vlasnik i proizvodnih kapaciteta i prenosne mreže.
Tu je i pitanje obezbeđenja nediskriminacije za pristup treće strane gasovodu, što znači da Gasporm ne može da ima ekskluzivno pravo i bude jedini isporučilac.
Treće sporno pitanje koje treba rešiti tiče se tarifne strukture.
Južni tok - niža cena gasa i radna mesta
Srpska ministarka energetike izjavila je na skupu da za Srbiju budući gasovod Južni tok znači veću energetsku bezbednost i nižu cenu gasa, a samo etapa izgradnje će zaposliti sto hiljada ljudi.
"Kada kroz Južni tok krene prvi gas, a mi se nadamo da će se predviđeni rokovi poštovati, to će za Srbiju značiti očuvanje najmanje 3.300 radnih mesta u kompanijama koje gas koriste kao energent", naglasila je ministarka Mihajlović na skupu, na kojem su učestvovali i čelnici ruske kompanije Gasprom koja gradi Južni tok, zvaničnici EU, funkcioneri ruske i bugarske vlade, kao i istraživači iz evropskih naučnih centara.
Zorana Mihajlović je naglasila da će se izgradnjom tog gasovoda važnog za dodatno snabdevanje velikog dela Evrope u Srbiji očuvati radna mesta, pre svega u kompanijama MSK Kikinda, Azotara Pančevo i HIP Petrohemija.
"Očekujemo da će biti završena i gasifikacija Srbije, kao i da će se krenuti u izgradnju kogenerativnih postrojenja na gas, što bi imalo veliki uticaj na povećanje energetske efikasnosti", rekla je ona.
Kako je dodala, "naš strateški pravac u energetskoj politici je da Srbija iskoristi svoj položaj i bude tranzitni koridor za struju, gas, tečni naftni gas, naftu i naftne derivate, kao i regionalni centar za skladištenje energije i energenata".
Zamenik predsednika Upravnog odbora Gasproma Aleksandar Medvedev je na skupu, koji je u Evropskom parlamentu organizovalo udruženje Prirodni gas Evropa (Natural Gas Europe), predočio da će dotok gasa preko Južnog toka za Evropu značiti "fleksibilniji i stabilniji dotok" energije, na hiljade novih radnih mesta, kao i energetsku bezbednost i bolje očuvanje prirodne sredine.
Siromjatin je ukazao na činjenicu da će se rezerve gasa u Severnom moru polako iscrpeti, tako da će protok od 63 milijarde kubika gasa preko Južnog toka značiti bez sumnje bitno uvećanu energetsku bezbednost za Evropu.
Srpska ministarka je navela da zemlje jugoistočne Evrope imaju energetski manjak, a očekuju rast potrošnje energije, pa zato planiraju da do 2021. obezbede rast energetskih kapaciteta od 64%.
Ona je dodala da su, pored investiranja u nove kapacitete zbog povećanja potrošnje, potrebne i dodatne investicije, jer će jedan deo kapaciteta biti sklonjen sa mreže usled dotrajalosti i nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, tako da je oslanjanje na prirodni gas jedna od pogodnosti za zemlje jugoistočne Evrope.
Izgradnja Južnog toka zemljama jugoistočne Evrope donosi energetsku bezbednost, kao i ekološku i ekonomsku bezbednost, zaključila je srpska ministarka energetike.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
