Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 I EU i Rusija imaju alternative za Južni tok
|
|
|
|
Objavljeno : 10.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri članica Evropske unije uključenih u projekat Južni tok zatražili su od Evropske komisije da zvanično "razjasni s ruskom stranom" saopštenje Moskve o obustavi izgradnje tog gasovoda i saglasili se o hitnoj potrebi obezbeđivanja novih izvora i dotoka energije. EU već ima u vidu neke alternative za Južni tok koje treba da doprinesu većoj energetskoj bezbednosti. Najviše se govori o Južnom gasnom koridoru, kojim bi išao gas iz Azerbejdžana. Najavljuje se i stvaranje tzv. vertikalnog koridora za gasno povezivanje Grčke, Bugarske i Rumunije. U međuvremenu je direktor Gasproma "srušio" nade da bi Južni tok još mogao da bude realizovan potvrdivši da je odluka o odustajanju konačna i ponovo svaljujući svu krivicu za to na Bugarsku.
Ministri energetike Austrije, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Italije, Rumunije i Slovenije 9. decembra u Briselu zatražili su na sastanku sa potpredsednikom EK Marošem Šefčovičem da se stvari oko Južnog toka razjasne i zaključili da je "s obzirom na nedavno utvrđenu (energetsku) ranjivost" zemalja srednje i jugoistočne Evrope, od ključnog značaja da se ubrza izrada strategijskih projekata energetskog povezivanja i obezbeđivanja novih izvora i pravaca dotoka energije.
Izjavu o Južnom toku nije potpisao mađarski ministar. Naime, iako je u izjavi ministara navedeno da se smatra da bi Južni tok bio dobar novi put dotoka gasa u EU pod uslovom da se usaglasi s propisima Unije, ministar Mađarske, koja je snažni zagovornik izgradnje tog gasovoda, stavio je do znanja da nema ovlašćenje svoje vlade da potpiše zajedničku izjavu.
Ministri sedam članica EU i Šefčovič, zadužen za energetsku uniju, "pozdravili su saopštenje Grčke, Bugarske i Rumunije o stvaranju 'vertikalnog koridora' za gasno povezivanje te tri zemlje".
"Oni su se saglasili da šira pitanja evropske energetske bezbednosti moraju biti celovito razmotrena, imajući u vidu novi scenario snabdevanja gasom", rečeno je u saopštenju posle sastanka.
"Ministri svih članica su se saglasili da EU mora ostati snažno opredeljena ka integraciji gasnog tržišta srednje i jugoistočne Evrope i obezbeđivanju raznih snabdevača i puteva dotoka gasa, što je i ključni cilj energetske unije" evropske dvadesetosmorice.
To će zahtevati, kako je predočeno, izgradnju neophodne infrastrukture i primenu usaglašenih prava na dobrobit potrošača tog regiona.
Integracija tržišta i obezbeđivanje više izvora i puteva dotoka gasa "može se ostvariti regionalnim projektima - kao što su terminali za tečni gas uz odgovarajuće gasovode, konekcija s Južnim gasnim koridorom ili eksploatacija gasnih nalazišta u Istočnom Sredozemlju i Crnom moru", stav je ministara članica EU uključenih u projekat Južni tok.
Takođe se taj cilj može postići "poboljšanjem povezanosti u regionu, posebno između Bugarske i susednih zemalja, kao i pospešenjem interkonekcije Sever-Jug uz dvosmerne kapacitete protoka gasa".
Na sastanku je dogovoreno da radna grupa zainteresovanih zemalja EU uz podršku Evropske komisije pospeši prekogranične energetske i transevropske projekte koji bi obezbedili dotok gasa iz raznih izvora, uz objedinjavanje gasnog tržišta i međupovezanosti.
Južni koridor kao alternativa
"Planiramo da formiramo radnu grupu" koja bi utvrdila eventualne probleme za izgradnju Južnog koridora i rešenja, rekao je Šefčovič posle sastanka članica EU koje su bile uključene u projekat gasovoda Južni tok od koga je Rusija odustala.
On je dodao da su Azerbejdžan i Turska dali čvrsta uveravanja da žele da se izgradi Južni gasni koridor koji bi "do 2020. trebalo da gas dovede do evropskih granica" i pozvali EU da preduzme korake na tom planu.
Južnim koridorom bi trebalo da se doprema gas sa nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu preko Transanadolskog gasovoda kroz Gruziju i Tursku i zatim preko Transjadranskog gasovoda (TAP) kroz Grčku i Albaniju do Italije. Brisel godinama podržava izgradnju te rute preko koje će se obezbeđivati 20% potreba EU za gasom, navela je Evropska komisija.
Kapacitet Južnog koridora biće, međutim, 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje, dok je kapacitet Južnog toka trebalo da bude 63 milijarde kubnih metara.
Izgradnja gasovoda TAP treba da počne 2016. godine a gas bi trebalo da poteče tim putem 2019-20.
Šefčovič je za Južni koridor rekao da predstavlja "poslovni projekat koji ima važan politički značaj".
Zamenik predsednika azerbejdžanske kompanije za naftu i gas SOCAR Elshad Nasirov kazao je da Južni gasni koridor neće konkurisati nijednom postojećem projektu ali da će snabdevati Evropu dodatnim količinama gasa.
Klaudio de Vinčenti (Claudio de Vincenti), zamenik italijanskog ministra za ekonomski razvoj a u ulozi predstavnika Italije kao predsedavajuće EU, istakao je da je glavni cilj TAP da poveća energetsku bezbednost na Balkanu koji je posebno "osetljiv".
De Vinčenti je takođe izrazio zadovoljstvo što ministri energetike Grčke, Bugarske i Rumunije sve više sarađuju na pitanju povezivanja na TAP kroz postojeću i novu infrastrukturu.
Na važnost "vertikalnog koridora" do Bugarske, koji omogućava vezu sa gasovodom TAP, ukazao je i direktor TAP Kejtil Tungland.
Od Kipra do Krita
Šefčovič je rekao da Komisija razmatra i energetske projekte u oblasti Mediterana koji bi mogli da snabdevaju Južni koridor gasom, posebno gasovod koji povezuje novootkrivena nalazišta gasa oko Kipra sa Grčkom.
"Razmatrali smo taj projekat 8. decembra, kada sam u bilateralnim susretima i na zajedničkom sastanku razgovarao sa ministrima Kipra i Grčke", kazao je Šefčovič, preneo je EurActiv.com.
"Razgovarali smo o parametrima projekta, nalazištima, planovima eksploatacije. Naravno, razgovarali smo i tome kako da taj projekat bude vredan i koristan za energetske potrebe Kipra ali i o tome kako bi nalazišta gasa u Istočnom Mediteranu mogla da doprinesu ukupnoj energetskoj bezbednosti EU", istakao je Šefčovič.
Potpredsednik Komisije je rekao da će Kipar, Grčka i Komisija nastaviti da rade na studiji izvodljivosti, posebno za interkonekciju između Kipra i Krita koja je izazovan projekat tehnički gledano.
"Taj gasovod mogao bi da ima važnu ulogu u energetskoj bezbednosti EU", zaključio je Šefčovič.
Rusija potvrdila da odustaje od Južnog toka
Nakon sastanka ministara energetike članica EU uključenih u Južni tok, direktor ruskog Gasproma Aleksej Miler je govoreći za TV kanal Rusija 24 potvrdio da je odluka o odustajanju od od tog projekta gasovoda konačna.
"Južni tok je otkazan. Bugarska nije dala građevinske dozvole za izgradnju Južnog toka ni na kopnu, ni u njenim teritorijalnim vodama i ekonomskoj zoni. To se ne odnosi na Treći energetski paket i Evropska komisija nije jedini krivac u ovoj situaciji. Krivac je bugarska vlada koja nam nije dala građevinske dozvole. Zato smo doneli konacncu odluku o odustajanju od projekta", rekao je Miler.
Čelnik Gasproma istakao je i da će Bugarska trpeti velike gubitke zbog odustajanja od Južnog toka.
"Oko tri milijarde evra neće biti uloženo u Bugarsku. Neće biti otvoreno više od 6.000 radnih mesta. Pored toga, Bugarska će izgubiti status tranzitne zemlje", kazao je Miler.
Miler je rekao i da će, kada novi gasovod do Turske počne da radi, uloga Ukrajine kao tranzitne zemlje "biti svedena na nulu".
"Gas neće ići preko Ukrajine ili Bugarske ali će biti isporučivan EU s druge strane. Kada gasovod dosegne EU, evropski potrošači moći će da uzimaju gas na tursko-grčkoj granici. U tom slučaju se odredbe Trećeg energetskog paketa neće primenjivati na isporuke", zaključio je Miler za rusku TV.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
