Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Predsedništvo BiH bez dogovora o SSP
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsedništvo BiH 27. juna nije postiglo dogovor o adaptaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja (SSP), što je jedan od uslova za dalji napredak BiH na putu ka Evropskoj uniji. Republika Srpska (RS) odbija predloženu adaptaciju SSP-a, navodeći da bi se time nanela ogromna šteta BiH i RS, posebno u oblasti poljoprivrede. Adaptacija SSP-a posle ulaska Hrvatske u EU jedan je od ključnih uslova za dalji napredak BiH u vezi sa zahtevom za članstvo u EU koji je podnela u februaru.
"Nismo uspeli postići dogovor u vezi sa SSP, međutim priča nije završena, nismo ni odbili ni prihvatili SSP", rekao je predsedavajući Predsedništva BiH bakir Izetbegović novinarima posle sednice Predsedništva BiH.
Predsjedništvo BiH 27. juna je primilo k znanju izvještaj o završetku procesa pregovora o adaptaciji SSP-a koji je u junu usvojio Savet ministara BiH, ali se nije izjašnjavalo o njemu jer ne postoji konsenzus sva tri člana Predsedništva BiH.
Background Pregovori o adaptaciji SSP-a počeli su 16. februara 2016, dan pošto je BiH u Briselu predala aplikaciju za članstvo u EU. Savet ministara BiH je polovinom juna usvojio izvještaj o završetku pregovora u vezi sa adaptacijom SSP. Izvještaj je zatim upućen Predsedništvu BiH.
Konačni rok za stav BiH je 13. jul, kada se u Slovačkoj održava sastanak ministara inostranih poslova zemalja EU. Na tom sastanku bi BiH trebalo da dobije odgovor na svoju zahtev za članstvo u EU i upitnik.
Evropska komisija je od 1. januara 2016. godine uvela carine na određene proizvode iz Bosne i Hercegovine zato što BiH nije izvršila adaptaciju SSP.
Posle ulaska Hrvatske u EU 1. jula 2013. Evropska komisija je zatražila od BiH da prilagodi SSP tome, odnosno da prihvati tzv. tradicionalnu trgovinu koju je BiH imala sa Hrvatskom pre ulaska u EU. To bi podrazumevalo da se na kvote koje su postojale u okviru slobodne trgovine između zemalja EU i BiH doda razmena koju je Hrvatska imala s Bosnom i Hercegovinom.
Na početku pregovora zvaničnici BiH su rekli da se posebne kvote od te zemlje traže za šećer, ribu, vino, voće i povrće, kao i da se razgovara prvenstveno o modalitetima izvoza mleka i mesa iz BiH u EU.
Mediji u BiH su ranije javili da bi ta zemlja, prema onome što je dogovoreno sa Evropskom komisijom, trebalo da dobije povećanje izvoznih kvota za šećer, vino i ribu, dok bi se uvoz iz EU za mleko i deo mlečnih proizvoda, neke mesne prerađevine i vino, postepeno olakšavao.
Bosna i Hercegovina je u trenutku pristupanja Hrvatske u EU bila njeno drugo najvažnije izvozno tržište i i najvažnije izvozno tržište za poljoprivredne proizvode. Izlaskom s tržišta CEFTA Hrvatska je privremeno izgubila pravo na povlašćeni carinski režim.
Izetbegović je rekao da još ništa nije definitivno odbijeno, već da je optimista, te da je moguće da se dogovor postigne posle oktobarskih lokalnih izbora.
Srpski član Predsedništva Mladen Ivanić je rekao da se o SSP-u razgovaralo, ali da nije postignut konsenzus jer za to nema uslova.
"Ako se steknu uslovi, SSP će se pojaviti na dnevnom redu, a ako se ne dese neće ga biti", rekao je Ivanić.
On je ranije najavio da neće podržati adaptaciju SSP-a, koja se odnosi na liberalizaciju tržišta u BiH, ako je odbije Vlada RS.
Hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović nije želeo da daje izjave novinarima.
RS protiv izmenjenog sporazuma
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je 26. juna da RS ne može da prihvati adaptirani SSP, jer bi prihvatanjem tog sporazuma RS i cela BiH pretrpele ogromne štete.
Dodik je posle sastanka s predstavnicima institucija RS, privrednika, poljoprivrednika i voćara rekao da bi prihvatanjem adaptiranog SSP-a, koji se odnosi na liberalizaciju trgovine, EU odrekla osam miliona evra, dok bi BiH pretrpela štetu od 81 milion evra, a da bi gubici RS bili veći od 105 miliona evra godišnje.
Suština adaptiranog SSP neprihvatljiva je za Republiku Srpsku jer je, kako je ranije objašnjeno, namera da se Hrvatskoj i zemljama EU omogući da u BiH izvoze robu bez carine, uz plaćanje samo 1% za carinsko evidentiranje, dok roba iz BiH ne bi imala takav tretman u Hrvatskoj i ostalim zemljama EU.
Predsednik RS je rekao da se pregovori moraju postaviti na nove osnove, kako bi se utvrdile štete za BiH i RS od liberalizacije tržišta, kao i načini da se ta šteta nadoknadi.
On je istakao da će uslov za bilo koji razgovor sa Hrvatskom o liberalizaciji tržišta biti izgradnja mosta na reci Savi kod Gradiške, što, kako je kazao, Hrvatska godinama opstruira.
Stav predsednika RS su podržali voćari, povrtlari, mlekari, predstavnici Spoljnotrgovinske komore BiH i Privredne komore RS, uz ocenu da bi prihvatanje adaptiranog SSP-a "bilo pogubno" za RS .
Lider Srpske demokratske stranke (SDS) Mladen Bosić takodje se nije odazvao pozivu predsednika RS, ali je ranije saopštio da će poštovati odluku vlasti RS o adaptiranom SSP-u.
Izvor: Beta, klix.ba
Foto: Beta/Hina
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
