Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 BiH podnela zahtev za članstvo u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.02.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Dragan Čović je 15. februara u Briselu podneo zahtev Evropskoj uniji za status kandidata BiH za članstvo u EU. On je tom prilikom izjavio da je ključni cilj zemlje ulazak u EU i NATO i da zato pred Bosnom ove godine stoje ključna iskušenja - "verodostojnost na putu ka EU i unapređenje ekonomskih i socijalnih prilika". BiH je na evropskom putu zaostajala za zemljama regiona uglavnom zbog nemogućnosti dogovora različitih nivoa vlasti oko ključnih koraka i reformi koje treba sprovesti. Zbog toga je EU tražila da se institucije BiH obavežu da će sprovoditi neophodne reforme, da potvrde evropsko opredeljenje zemlje i, da bi BiH mogla da podnese zahtev za članstvo, formiraju mehanizam koordinacije koji će omogućiti institucijama da usaglase odluke. Republika Srpska, međutim, smatra da je mehanizam koji je krajem januara usvojio Savet ministara BiH sporan.
Bert Kunders, šef diplomatije Holandije, predsedavajuće EU, kome je Čović uručio molbu za članstvo BiH, pozdravio je ovaj čin i naglasio da je "Savet ministara EU potpuno opredeljen za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u redove Unije".
On je posebno istakao zadovoljstvo jer se "Bosna i Hercegovina vratila reformama nužnim za evropsku integraciju". "Savet ministara EU smatra da je opipljiv napredak u primeni reformi nužan da bi Evropska unija razmotrila davanje statusa kandidata", naglasio je šef holandske diplomatije.
Čović je izrazio uverenje da će rešenošću za dalje temeljne reforme Bosna i Hercegovina izdejstvovati kod EU status kandidata za članstvo, izgraditi društvo po meri svih naroda i građana i priključiti se se u regionu Hrvatskoj, koja je već članica EU, i Crnoj Gori koja pregovara o članstvu sa EU i NATO-om, kao i "Srbiji, koja je otvorila svoja vrata Evropskoj uniji".
Evropski komesar za proširenje Johanes Han je na svečanosti prilikom uručivanja molbe BiH za kandidaturu za članstvo istakao da je BiH ostvarila značajan napredak u pripremi za ovaj čin, ali je dodao da je to "početak dugog puta".
Han je posebno naglasio da je za reforme koje vode članstvu u EU uslov da radi opipljivo koordinacioni mehanizam političkih vlasti BiH za saradnju s Unijom.
Evropski komesar je naglasio da je naročito važno da se promenama unutar BiH stvore uslovi da se mladi u zemlji ne samo školuju i obrazuju, već i da nađu posao.
Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini je istakla da je u BiH ostvareni napredak u evropskim reformama rezultat "teškog rada, uz vašu i našu energiju u EU, ali pre svega zahvaljujući vašem jedinstvu".
Federika Mogerini je predočila da je to naročito dobra vest za ljude u BiH, "koji danas mogu da vide da, ako vođstva u njihovoj zemlji u svim ravnima vlasti zajednički deluju, onda i cilj može biti postignut", i da je to i bitna poruka za budućhnost zemlje.
Nemogućnost dogovora i sporni mehanizam
Bosna i Hercegovina je godinama najmanje napredovala u integracijama u odnosu na zemalje bivše Jugoslavije jer i pored posredovanja EU nije rešavala ključna pitanja, poput primene presude Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci". Zbog toga je kasnila i primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je sa EU potpisala 16. juna 2008. Taj sporazum je stupio na snagu u junu 2015.
Zbog odsustva dogovora među različitim nivoima vlasti, učestalih kriza i nezadovoljstva građana stanjem u zemlji, EU je promenila pristup odloživši primenu nekih zahteva za kasnije faze pridruživanja i zatraživši od BiH da se usredsredi na reforme. Unija je od BiH tražila da obezbedi mehanizam koordinacije koji treba da joj omogući da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU, kao i koordinisano usklađivanje sa zakonodavstvom EU na celoj teritoriji.
Predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić je saopštio da 10. februara ove godine da je takav mehanizam koordinacije različitih nivoa vlasti usvojen i da su se stekli uslovi da Bosna i Hercegovina 15. februara u Briselu preda aplikaciju za članstvo u EU. Iz Vlade Republike Srpske je međutim demantovano da su prihvatili odluku o mehanizmu koordinacije.
Vlada Republike Srpske saopštila je 10. februara da je Zvizdić izneo "niz neistina" o prihvatanju mehanizma koordinacije različitih nivoa vlasti u procesa evropskih integracija u BiH i da je mehanizam koordinacije Savet ministara, "kao neka grupa ilegalaca tokom Drugog svetskog rata", usvojio na svojoj posebnoj sednici 26. januara, te da je pitanje da li bi se Zvizdić i oglasio o ovom pitanju da ta odluka nije objavljena u Službenom glasniku BiH, nakon čega je privukla pažnju medija.
Dodaju da je veći problem od toga to što je odluka o mehanizmu koordinacije usvojena u Savetu ministara četiri dana pre sastanka u Banjaluci Zvizdića sa entitetskim premijerima, na kojem je dogovoreno da entitetske vlade razmotre predlog mehanizma koordinacije i svoje komentare potom dostave Savetu ministara BiH.
Za Vladu RS sporne su dve stvari u usvojenom mehanizmu koordinacije. Prva primedba odnosi se na način na koji je on usvojen u Savetu ministara, a druga na sadržaj mehanizma koordinacije, koji je, kako se ističe, gledano iz ugla pozicije, nadležnosti i autonomnosti Republike Srpske, više nego upitan.
"Vlada RS punim kapacitetom podržava evropski put BiH, uz poštovanje ustavnih nadležnosti svih nivoa vlasti, kompetencija i profesionalnog digniteta njihovih institucija. Međutim, sasvim sigurno je da vlada neće pristajati da je bilo ko, pa bio to i predsedavajući Saveta ministara, zloupotrebljava na ovakav način, te obmanjuje javnost i zvaničnike Evropske unije", navodi se u vladinom saopštenju.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
