Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kocijančič: Odgovorićemo na pismo Vučiću
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Put Zapadnog Balkana ka EU podrazumeva pomirenje i razvoj dobrosusedskih odnosa, poruka je koja je stigla iz Brisela povodom spora Srbije i Hrvatske zbog rehabilitacije hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca, podizanja spomenika ubici nekadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Švedskoj Miru Barešiću i ukidanja presude ratnom zapovedniku Osijeka Branimiru Glavašu i pisma koji je mandatar za novu srpsku vladu Aleksandar Vučić tim povodom poslao Briselu. Novo zaoštravanje na liniji Beograd-Zagreb jedna je u nizu epizoda u kojima se dve zemlje međusobno optužuju za revizionizam. Pre malo više od godinu dana vođena je slična rasprava sa obrnutim ulogama, nakon što je u Beogradu rehabilitovan komandant četničkog pokreta Dragoljub Draža Mihailović.
Vučić je 1. avgusta saopštio da je u popodnevnim satima poslao pismo predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru (Jean-Claude Juncker), šefici diplomatske službe EU Federiki Mogerini, komesaru za proširenje Johanesu Hanu (Johannes Hann) i predsedniku Evropskog parlamenta Martinu Šulcu.
Povod za pismo i novo zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba bili su poništavanje presude iz 1946. hrvatskom nadbiskupu Aliojziju Stepincu u julu ove godine, organizovanje njemu posvećene izložbe u zgradi Evropskog parlamenta, poništavanje prvostepene presude Branimiru Glavašu osuđenom za ratne zločine nad srpskim civilima 90-ih godina i podizanje spomenika Barešiću uz prisustvo dva ministra.
Stepincu je presuda poništena iz proceduralnih razloga, bez zadiranja u suštinu i istorijske činjenice, na sličan način kao što je u Srbiji u maju 2015. godine rehabilitovan Dragoljub Draža Mihailović, što je tada izazvalo oštre reakcije u regionu.
Srbija i Hrvatska se redovno spore i o učesnicima ratova 90-ih godina i optuženicima i osuđenicima za ratne zločine, bespogovorno štiteći predstavnike svoje zemlje, nauštrb napora da se izmire sukobi iz prošlosti. Nacionalistički tonovi se pojačavaju u periodu uoči izbora, kao što je to sada slučaj u Hrvatskoj, kao i pri rešavanju nekih otvorenih pitanja i obeležavanja godišnjica iz ratova 20. veka, poput operacije proterivanja Srba iz Knina pod nazivom Oluja koja se obeležava 4. avgusta.
Portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič najavila je da će "Komisija naravno odgovoriti" na Vučićevo pismo i rekla da se ono "tiče temeljnih i bespogovornih načela Evropske unije i očekuje se da im budu privržene zemlje članice EU i kandidati za članstvo".
"Od svih očekujemo da poštuju svoja obećanja i obaveze", podvukla je predstavnica za štampu Johanesa Hana i Federike Mogerini.
Maja Kocijančič je istakla da je "proces kojim Zapadni Balkan ide ka članstvu EU (a to obuhvata i zemlju koja je sad članica) utemeljen na pomirenju, dobrim susedskim odnosima i regionalnoj saradnji".
"Ta načela su i dalje na snazi i jesu opredeljenje i obaveza za ceo region", naglasila je portparolka Evropske komisije.
Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Hrvatske razmenila su i niz protestnih nota, a ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač izjavio je 2. avgusta da Zagreb želi normalnu komunikaciju i dobrosusedske odnose sa Srbijom i da neće učestvovati u razmeni besmislenih protestnih nota sa Beogradom.
On je prethodno u više navrata rekao da je Hrvatska članica EU, ukazujući time na dodatnu snagu koju bu to moglo Hrvatskoj da da u ovom sporu s obzirom na to da je Srbija u procesu pristupanja.
Odlazeći ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić zaoštrio je retoriku rekavši da Srbija ne želi u EU ako treba da bude kao Hrvatska.
"(Ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro) Kovač kaže 'Hrvatska je EU'. Evo, ja mu kažem, ako je uslov da budemo deo EU da budemo kao Hrvatska, da postanemo revizionisti koji rehabilituju nacizam, fašizam i ustaštvo, mi ne želimo u takvu EU", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Beogradu.
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
