Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Makedonija na putu da prevaziđe političku krizu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.05.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov uručio je 17. maja mandat za formiranje vlade lideru Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoranu Zaevu. Makedonija je u političkoj krizi već dve godine, od kada je tadašnja opozicija na čelu sa Zaevim optužila tadašnjeg premijera Nikolu Gruevskog i njegove saradnike za prisluškivanje više od 20.000 građana, a kriza je ove godine kulminirala odlaganjem formiranja vlade i neredima u makedonskom parlamentu krajem aprila.
Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han pozdravili su odluku predsednika Makedonije da uruči mandat za formiranje vlade Zoranu Zaevu. Kako prenose makedonski mediji, Brisel očekuje brzo formiranje nove vlade koja će biti posvećena reformama.
"Nadam se da će konstruktivni duh nastaviti da preovladava, tako da ova zemlja konačno može da izađe iz političke krize. Sada očekujemo brzo formiranje vlade koja će biti posvećena sprovođenju svih delova Dogovora iz Pržina i hitnih reformskih prioriteta", navodi se u zajedničkoj izjavi Mogerini i Hana.
Njih dvoje su u ime EU pozvali makedonske partije da zajedno rade na vraćanju Makedonije na evroatlanski put i izrazili su spremnost da podrže novu vladu na čelu sa Zaevom.
Ostale fotografije uz tekst
Pre uručivanja u predsedničkoj rezidenciji Vila Vodno, u kratkom obraćanju Ivanov i Zaev su istakli da su otklonjene sve prepreke za dodelivanje mandata lideru parlamentarne većine. Zaev je rekao da je Ivanovu dao garancije parlamentarne većine, koju čine SDSM i albanske stranke DUI, Besa i Alijansa za Albance, da će nova vlada štititi i razvijati unitarnost Makedonije.
Predsednik Makedonije je imao ustavni rok do 19. maja da Zaevu dodeli mandat, nakon što ga je predsednik parlamenta Talat Džaferi 9. maja obavestio da je u Sobranju Makedonije formirana nova većina.
Lider levičarske opozicije SDSM uz podršku albanskih partija je dobio tesnu većinu od 67 od ukupno 120 poslanika.
Ivanov je od početka marta odbijao da dodeli mandat tražeći od kandidata za mandatara u nekoliko navrata garancije parlamentarne većine za očuvanje unitarnosti Makedonije. Kao razlog je navodio da je lider SDSM prihvatio takozvanu Tiransku platformu koju su usvojile tri albanske partije ranije, a kojom se između ostalog traži uvođenje albanskog kao službenog jezika i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.
Simpatizeri desnice već nedeljama svakodnevno potestuju protiv formiranja vlade SDSM i albanskih partija jer to po njihovom mišljenju dovodi u opasnost opstanak Makednije, a na zahtev albanskih partija da njihov jezik dobije status zvaničnog jezika na teritoriji cele zemlje gledaju kao na prvu fazu podele zemlje. Albanci čine od 20 do 25% stanovnika Makedonije.
Čvrst stav da ne želi da dodeli mandat Zaevu da makedonski predsednik je ublažio nakon sastanka sa visokim predstavnikom Stejt departmenta Hojtom Brajanom Jiem, 1. maja u Skoplju.
Niko nije verovao da će Zaev poslati Gruevskog u istoriju
Četrdesettrogodišnji mandatar uveren je da će kao premijer Makedoniju izvesti iz dugotrajne krize, uvesti vladavinu prava i zemlju uspešno vratiti na izgubljeni put NATO i EU integracija.
Na lidersku poziciju u SDSM, koji je pre njega vodio harizmatični Branko Crvenkovski, Zaev je došao u leto 2013. i tada niko nije verovao da će uspeti da konsoliduje partiju razjedinjenu brojnim izbornim porazima koje joj je u kontinuitetu nanosio politički protivnik, lider konzervativne nacionalističke VMRO DPMNE i tadašnji premijer Nikola Gruevski. Nepune četiri godine kasnije, Zaev ne samo što će postati premijer Makedonije i najverovatnije poslati Gruevskog u opoziciju i političku istoriju, već je postao ikona mladih Makedonaca i Albanaca koji se zalažu za život u građаnskom društvu i bez međuetničkih tenzija.
Političku karijeru Zaeva je nemoguće odvojiti od poltičke sudbine Nikole Gruevskog. Kao lider opozicije Zaev je objavio da je u Makedoniji godinama tajna služba prisluškivala više od 20.000 građana i to bez sudskog naloga što je tada, na početku 2015, u javnosti odjeknulo kao bomba. Ovaj događaj bio je okidač za političku krizu u zemlji.
Formiranjem vlade, Gruevski će otići u opoziciju. Njegov desničarski VMRO-DPMNE je na prevremenim izborima 11. decembra dobio najviše glasova - 51, da više nego SDSM, ali nije imao dovoljnu podršku da sam formira vladu a nije uspeo da pridobije nekadašnjeg partnera, albanski DUI, za formiranje nove vlade.
Zaev je za sebe je u jednom intervjuu spontano rekao da je dobar čovek. Te njegove reči bi moglo da potvrdi i njegovo ponašanje prilikom upada demonstranata u Sobranje Makedonije 27. aprila kada je odbio zahtev obezbeđenja da ga evakiuiše, jer kako kaže, nije hteo da napusti partijske kolege koji su fizički napale pristalice VMRO DPMNE.
U danima nakon tih nemira rekao je da je spreman na pomirenje, ali je ponovio da svi koji su počinili krivična dela moraju da odgovaraju, jer svi moraju da budu jednki pred zakonom.
Pre ulaska u politiku Zaev se bavio privredom, a VMRO DPMNE mu često prigovara da je na mestu gradonačelnika Strumice omogućavao poslove firmama čiju su vlasnici članovi njegove porodice.
Jedina mrlja u dosadašnjoj karijeri mu je afera Global u kojoj je bio osumnjčen da je kod izgradnje tog tržnog centra kroz javno-privatno partnerstvo nelegalno stekao milione evra. Tadašnji pedsednik Makedonije Branko Crvenkovski ga je abolirao u tom slučaju, smatrajući da slučaj ima političku pozadinu. Zaev danas izričito negira da je tu bilo kriminala i ističe da je ponosan tim poslom, za koji tvrdi da je najbolji primer javno-privatnog partnerstva u Makedoniji. Za to prvo privatno-javno partnerstvo u Makedoniji je dobio nagradu Saveta Evrope, a opština Strumica je u vreme njegovog upravljanja bila dobotnik najvišeg državnog priznanja za ekologiju.
Zaev je rođen 1974. godine u Strumici, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta "Ćirilo i Metodije" u Skoplju 1997, gde je bio i na postdiplomskim studijama. U politiku je prvi put ušao 2003, kada je prvi put izabran a poslanika, na mestu gradonačelnika Strumice bio je u tri mandata od 2005. do 2016, a povukao se pošto je u decembru 2016. ponovo izabran za poslanika na vanrednim parlamentarnim izborima. Oženjen je i ima dvoje dece
Kritike na račun Vučića
Zaev je naveo da će se truditi da ima dobre odnose sa zvaničnicima iz Beograda, ali je uputio kritike na račun premijera Srbije Aleksandra Vučića zbog načina na koji je komentarisao situaciju u njegovoj zemlji.
"Vidite, (premijer Srbije Aleksandar) Vučić je vodio kampanju i bukvalno u svakom svom nastupu govorio o nekakvom 'makedonskom scenariju'. Nažalost, to je, makar meni, bilo neprijatno slušati, to kako naš sused govori o Makedoniji", rekao je Zaev u intervjuu za regionalnu TV N1 uz ocenu da je Makedonija imala demokratske parlamentarne izbore.
On je kazao i da je kriza u Makedoniji "svima preko glave" i da bi lokalni izbori trebalo da budu održani 15. oktobra, a najkasnije u novembru.
"Verujem da će se odmah nakon dobijanja mandata parlament okupiti i odlučiti o konačnom datumu kada će se menjati izborni zakoni ali ovo je jedan od verovatnijih ili očekivanih datuma. Može to biti i u novembru, ali verujem da će 15. oktobar biti datum oko koga će se usaglasiti svi predstavnici stranaka", rekao je Zaev.
On je rekao da kriza u Makedoniji nije etnička već politička i da je budućenost te zemlje u multikulturalizmu.
"Nasilje koje se dogodilo u parlamentu velika je sramota za našu Makedoniju. Verujem da je svima dosta ovoga. Makedonija mora ući u normalne demokratske procese, vratiti institucije, funkcionisati normalno, a naravno, podsticaj mi daje i odluka našeg političkog protivnika VMRO-DPMNE da konačno pređe u opoziciju", rekao je Zaev.
Upitan o navodima o "velikoj Albaniji", Zaev je rekao da mali broj ljudi govori o takvoj ideji i da je budućnost Zapadnog Balkana "otvorene granice i mobilnost građana".
Izvor: Beta i S.V.
Foto: SDSM-Beta
Povezani sadržaj
;" /> |
|
|
EurActiv Srbija
