Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP: Moguć završetak pregovora sa Hrvatskom do juna 2011.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament smatra da je moguće da Hrvatska završi pristupne pregovore u prvoj polovini 2011, ako nastavi da sprovodi ključne reforme i ispuni kriterijume za zatvaranje preostalih poglavlja u pregovorima. To se navodi u rezoluciji o Hrvatskoj koju je Evropski parlament usvojio 16. februara. Najveći izazovi pred Hrvatskom su reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, povratak izbeglica i restrukturiranje brodogradilišta. Od Hrvatske se, takođe, traži puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Za rezoluciju o Hrvatskoj glasalo je 548 poslanika, 43 je bilo protiv a 52 poslanika su bila uzdržana, objavljeno je na sajtu Evropskog parlamenta (www.europarl.europa.eu).
U rezoluciji se pozdravlja "značajan napredak" Hrvatske u reformama koje su neophodne za pridruživanje EU. "Pregovori sa Hrvatskom mogu biti okončani u prvoj polovini 2011. godine pod uslovom da nastavi da odlučno sprovodi neophodne reforme", navodi se u rezoluciji.
Konstatuje se napredak u reformi pravosuđa i saradnji sa Haškim tribunalom, ali se navodi da pitanje dostavljanja artiljerijskih dnevnika iz operacije "Oluja" koje traži Haški tribunal i dalje nije rešeno. Navodi se i da je neophodno da se u Hrvatskoj bolje procesuiraju ratni zločini i poboljša zaštita svedoka.
Ukazano je da su među reformama koje Hrvatska mora da sprovede složena reforma javne uprave, borba protiv korupcije, podrška izbeglicama koji se vraćaju u Hrvatsku i resturkturiranje brodogradilišta koja su zapala u teškoće.
Odaje se priznanje naporima vlasti u borbi protiv korupcije i postupcima pokrenutim protiv dva bivša ministra i bivšeg premijera Ive Sanadera, ali se navodi da se "čini da je korupcija raširena u Hrvatskoj i da ostaje veoma ozbiljan opšti problem". Malo slučajeva korupcije se procesuira pred sudom i ti slučajevi uglavnom ostaju u fazi istrage. U rezoluciji se traži od evropske kancelarije za borbu protiv korupcije (OLAF) da tešnje sarađuje sa hrvatskim vlastima kako bi im ukazala "na potencijalne posledice ako se korupcija posredno prenese u institucije EU".
Pozdravlja se opšti napredak koji je ostvaren na planu povratka izbeglica i smanjenju otpora javnosti prema Srbima koji su se vratili. Međutim, potrebno je uložiti napore kako bi se izbeglicama pomoglo da dobiju trajan boravišni status, podstakla izgradnja kuća i pokrenuli projekti za integraciju izbeglica u društvo, od kojih su, kako se navodi, mnogi i dalje u Srbiji.
Hrvatske vlasti moraju da ubrzaju proces restrukturiranja i privatizacije brodogradilišta a u slučaju da to ne učine neće moći da zatvore pogavlje o konkurentnosti, navodi se u rezoluciji.
U rezoluciji se izražava zabrinutost jer je nedavno istraživanje Eurobarometar pokazalo da većina građana smatra da Hrvatska neće imati koristi od pridruživanja EU. Podseća se da će u Hrvatskoj u novembru biti održani parlamentarni izbori i ukazuje se na činjenicu da će se građani izjašnjavati o pristupanju EU na referendumu.
Background Hrvatska je 21. februara 2003. godine formalno podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. U aprilu 2004. Evropska komisija je izdala pozitivno mišljenje o spremnosti Hrvatske za početak pregovora s EU i u oktobru 2005. pregovori su formalno počeli. Prvo poglavlje je otvoreno u junu 2006. a poslednja tri su otvorena cetiri godine kasnije, u junu 2010. godine. Hrvatska je do sada zatvorila 28 od ukupno 35 poglavlja o kojima se pregovara.
Pregovore je usporila blokada Slovenije u periodu od decembra 2008. do septembra 2009. godine. Slovenija je blokirala otvaranje novih poglavlja u pregovorima zbog graničnog spora sa Hrvatskom. Blokada je otklonjena dogovorom Slovenije i Hrvatske da se granični spor reši medunarodnom arbitražom.
File: Najteža pitanja u završnoj fazi pregovora
Evropski komesar za proširenje Štefan File rekao je 16. februara u Evropskom parlamentu da bi pregovori o pristupanju Hrvatske EU mogli da budu završeni u prvoj polovini 2011. godine pod uslovom da svi kriterijumi budu ostvareni, objavljeno je na zvaničnom sajtu EU Evropa (http://europa.eu).
File je podsetio da su ministri spoljnih poslova EU na sastanku u decembru 2010. konstatovali da su pregovori sa Hrvatskoj pri kraju, ali je dodao da najteža pitanja, "kao što je to slučaj sa svim pregovorima, ostaju da se rešavaju u završnoj fazi". "Mađarsko predsedništvo (EU) je objavilo svoj cilj da se pregovori završe u prvoj polovini 2011. godine ako svi kriterijumi i standardi budu ostvareni. To je ambiciozan cilj koji se jedino može ostvariti ako Hrvatska nastavi da čini izuzetne napore na ispunjavanju preostalih zahteva", rekao je File.
On je kao glavne izazove pred Hrvatskom naveo ostvarivanje standarda u poglavlju o pravosuđu i osnovnim pravima i poglavlju o konkurentnosti. Naglasio je da je puna saradnja Haškim tribunalom i dalje zahtev koji Hrvatska mora da ispuni.
File je rekao da bi na narednoj ministarskoj konferenciji o pridruživanju 19. aprila trebalo bi da se zatvore preostala poglavlja u kojima je Hrvatska ili ostvarila ili je blizu ostvarivanja ciljeva. On je rekao i da će prelazni izveštaj o poglavlju o pravosuđu biti objavljen polovinom marta. Hrvatska je prošle sedmice uputila EU svoj izveštaj o tom poglavlju.
On je naglasio da EU ne sme da čini ustupke niti da postavlja veštačke prepreke Hrvatskoj. File je rekao da su postavljanje uslova za zemlje kandidate i puno poštovanje obaveza koje je preuzela EU osnova procesa pridruživanja.
Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor 15. februara se u Strazburu sastala sa čelnicima Evropskog parlamenta i Fileom. Ona je evropske zvaničnike obavestila o tome šta Hrvatska čini u sprovođenju reformi. Kosorova je, uoči putovanja za Strazbur, rekla da je sazrela ideja da Hrvatska do kraja juna ove godine završi pristupne pregovore s EU.
U Zagrebu se ocenjuje da bi datum završetka pristupnih pregovora mogao biti utvrđen za oko dva meseca, ukoliko u Briselu budu zadovoljni napretkom Hrvatske u borbi protiv korupcije na visokom političkom nivou, reformom pravosuđa i procesuiranjem ratnih zločina.
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je 8. februara u Zagrebu da će Hrvatska u aprilu dobiti datum završetka pristupnih pregovora s EU i naglasio da su iduća dva meseca ključna za pristupne pregovore koje je Hrvatska počela 2005. godine.
Građani Hrvatske su, međutim, podeljeni oko ulaska zemlje u EU. Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju podržava samo 49,4 odsto građana, gotovo kao i pre godinu dana, pokazuje najnovije istraživanje Cro Demoskop, agencije "Promocija plus". Prema tom istraživanju čiji rezultat su 7. februara objavili hrvatski mediji, protiv ulaska u EU izjasnilo se 40,3 odsto ispitanih, dok je 10,2 odsto neodlučno. Podrška članstvu porasla je za 0,3 odsto u odnosu na januar ove godine, dok je u odnosu na februar 2010. godine neznatno opala (tada je bila 49,7 odsto).
Jandroković: Hrvatska u potpunosti sarađuje s Hagom
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Goran Jandroković izjavio je 15. februara u Hagu, posle razgovora sa glavnim tužiocem Tribunala Seržom Bramercom (Serge Brammertz), da Hrvatska "u potpunosti sarađuje s Tribunalom". On nije želeo da kaže da li su tema razgovora s Bramercom bili artiljerijski dnevnici iz operacije Oluja.
"Razgovarali smo o saradnji. Ja sam rekao da Hrvatska u potpunosti sarađuje i nadam se da će tužilac to usvojiti i napisati u svom sledećem izveštaju Savetu bezbednosti UN", kazao je šef hrvatske diplomatije.
Jandroković je naznačio da se nada da će pozitivan Bramercov izveštaj biti dovoljan za zemlje Evropske unije, od kojih neke rešavanje problema artiljerijskih dnevnika postavljaju kao uslov za dalje približavanje Zagreba EU.
Suđenje generalima Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču, optuženim za progon srpskog stanovništva iz Kninske krajine u avgustu 1995, završeno je 2010. godine pred Tribunalom i očekuje se izricanje presude.
Haško tužilaštvo, međutim, i dalje insistira da vlasti u Zagrebu nađu i dostave mu artiljerijske dnevnike, koje smatra ključnim za dokazivanje optužbi da je Hrvatska vojska namerno prekomerno granatirala Knin da bi prognala stanovništvo. Hrvatske vlasti vode dugotrajnu istragu o tome da li ti dnevnici postoje i gde su, što je predmet spora odbrane generala Gotovine i tužilaštva u Hagu.
Izvor: EurActiv i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
