Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Martins: Predlog zemalja Zapadnog Balkana logičan
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins (Adriano) ocenio je 7. aprila da predlog zemalja Zapadnog Balkana da u pretpristupnoj fazi dobijaju više para "veoma logičan" i da "savršeno ima smisla". U okviru priprema za naredni ciklus IPA za period posle 2013. godine, Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana dogovorile su se da zajedno zatraže izdvajanje većih sredstava u pretpristupnoj fazi, a da im se zauzvrat po ulasku u EU daju manja sredstva.
"Verujem da bi to bilo od koristi kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji. Evropska komisija ga trenutno procenjuje, a na Evropskom savetu je da donese konačnu odluku", rekao je on na konferenciji za novinare povodom regionalnog seminara o korišćenju pretpristupnih fondova (IPA).
Martins je kazao da se nada da će biti moguće naći neko rešenje u vezi sa predlogom da se zemljama Zapadnog Balkana postepeno poveća podrška EU pre njihovog učlanjenja u tu zajednicu.
Prema njegovim rečima, poteškoća u toj inicijativi je u tome što je za određivanje kada i koliko će biti povećana sredstva za zemlje u pretpristupnoj fazi potrebno znati kada će tačno one postati članice EU.
"To je teško proceniti, jer je na samoj državi da sprovede sve tražene reforme da bi zadovoljila sve kriterijme za članstvo u EU, ali Unija može da pruzi pomoć i da podstiče reforme. Međutim, na svakoj državi kandidatu je da sprovodi te reforme. Tempo zavisi od države kandidata, a postoji i politički aspekt", rekao je Martins.
Evropska komisija je pokrenula konsultacije početkom marta o narednom ciklusu pretpristupne pomoći koji će se primenjivati posle 2013. godine. Očekuje se da naredni ciklus obuhvati period od sedam godina, kao i prethodni ciklus, odnosno da se odnosi na period od 2014 do 2020. godine.
U okviru priprema, nacionalni koordinatori Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Crne Gore i Hrvatske za IPA dogovorili su se na sastanku 4. aprila u Beogradu da od Evropske unije zajednicki zatraže da im u godinama pred ulazak u EU poveća finansijsku pomoć a da zauzvrat po prijemu u Uniju dobiju manja sredstva. Taj zahtev se odnosi na preraspodelu postojećih sredstava IPA.
Background Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) predviđa pomoć zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo EU u sprovođenju reformi u procesu pridruživanja. IPA se sastoji od pet komponenti - pomoć tranziciji i izgradnji institucija (komponenta I), prekogranična saradnja (komponenta II), regionalni razvoj (komponenta III), razvoj ljudskih resursa (komponenta IV) i ruralni razvoj (komponenta V).
Zemlje kandidati koriste sve komponente programa dok potencijalni kandidati imaju pravo na prve dve komponente. Srbija, BiH i Albanija imaju status potencijalnih kandidata za članstvo a Hrvatska, Crna Gora i Makedonija imaju status kandidata.
Prema okviru IPA koji se odnosi na period od 2007. do 2013. godine, od 11,5 milijardi evra namenjenih zemljama kandidatima i potencijalnim kanditatima Srbiji je namenjeno 1,4 milijardi evra. Srbija godišnje dobija iz IPA oko 200 miliona evra.
Kako je najavljeno posle tog sastanka, sporazum o zajedničkom zahtevu će biti potpisan pošto nacionalni koordinatori dobiju ovlašćenja od svojih vlada. Hrvatska neće potpisati taj sporazum jer je na pragu učlanjenja u EU, ali će ostalim zemljama pružiti svu neophodnu pomoć u tome.
Zemlje Zapadnog Balkana traže i pristup većoj makrofinansijskoj podršci EU, pojednostavljenje pravila IPA i da nacionalni koordinatori za IPA budu više uključeni u formulisanje politika za korišćenje pomoći iz evropskog budžeta za zemlje Zapadnog Balkana.
EU uskoro objavljuje dva poziva za IPA fondove
Evropska unija će uskoro objaviti dva poziva za korišćenje pretpristupnih fondova, u ukupnoj vrednosti 14,85 miliona evra, najavila je 7. aprila direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević. Na konferenciji za novinare povodom regionalnog seminara o korišćenju IPA, ona je rekla da će treći po redu poziv biti objavljen u aprilu, a četvrti tokom leta.
Delevićeva je istakla da će projekte iz ta dva poziva institucije realizovati po istim pravilima kao i za zemlje EU, što će korisnike iz Srbije pripremiti za korišćenje strukturnih fondova Unije.
Pravo na korišćenje IPA fondova, kako je saopšteno, imaju neprofitne institucije sa područja cele Srbije. Precizira se da su to državne institucije, lokalne samouprave, javna preduzeća, prosvetne, naučne i zdravstvene institucije, privredne komore, nevladine organizacije i regionalne razvojne agencije.
U okviru prvog poziva za predloge projekata za sredstva iz IPA programa finansira se 40 projekata od čega 17 u vrednosti većoj od 1,8 miliona evra sa partnerima iz Srbije. U okviru drugog poziva odobreno je 26 projekata od čega 10 u vrednosti 1,1 milion evra sa partnerima iz Srbije, objavila je Kancelarija za evropske integracije.
Srbija je, kako je istaknuto, najaktivnija u regionu i ima najviše projekata u okviru programa za jugoistočnu Evropu.
Na dvodnevnom seminaru, koji je 7. aprila počeo u Beogradu, učestvuje oko 150 učesnika iz 16 zemalja korisnika IPA fondova za zemlje kandidate i potencijane kandidate za članstvo u EU, zemalja članica i zemalja korisnika ENPI fondova za susedsku saradnju.
U radu seminara učestvuju predstavnici Austrije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Grčke, Mađarske, Italije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije, Slovenije, Slovačke i Ukrajine, koje zajedno imaju oko 200 miliona stanovnika.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
