Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 File: Želim da Srbija dobije status kandidata u 2011.
|
|
|
|
Objavljeno : 27.03.2011. | Ažurirano : 28.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Štefan File (Fuele), evropski komesar za proširenje
Želim da Srbija dobije status kandidata i datum početka pregovora, ali je što se toga tiče lopta u potpunosti u rukama Srbije. Saradnja Srbije sa Haškim tribunalom je izuzetno značajna za EU i nadam se da će srpske vlasti primeniti preporuke glavnog tužioca Tribunala. Razmišljamo kako zemljama kandidatima da pomognemo da dostignu evropski životni standard, i u tom smislu je predlog Božidara Đelića o ubrzanju priliva fondova dobrodošao. Imam osećaj da će se u doglednoj budućnosti videti prvi opipljivi koraci u dijalogu Beograd-Priština.
Razgovarao Dragan Blagojević, dopisnik Novinske agencije Beta
Intervju za Novinsku agenciju Beta i EurActiv.rs
Srpski zvaničnici sa određenim optimizmom govore o mogućnosti da Srbija na jesen dobije status kandidata, a pominju mogućnost i da možda dobije datum početka pregovora o članstvu. Koliko su realna ta očekivanja?
Da, to je moguće i ja želim da se to i dogodi. A da li je to u mojim rukama, odgovor je ‘Ne’ i lopta je u potpunosti u srpskim rukama. Ali smatram da je najvažnije da se ima na umu pozitivan stav u Srbiji. Ja delim to osećanje i 2010. je bila važna godina za Srbiju i evropske težnje i odnose Srbije i Evropske unije. Godina 2011. obećava još više. Ova 2011. je godina velikih mogućnosti i reč je o stvaranju novog zamaha u procesu proširivanja (EU) ne samo za Srbiju, već i za ceo region. Srbija igra važnu ulogu. Tako da sam ja veoma srećan što vidim veoma oduševljeno i odgovorno držanje vlade, vlasti ostalih ključnih igrača u Srbiji. Ako se oni uhvate u koštac sa svim onim pitanjima, na koje smo mi ukazali u Mišljenju i Izveštaju o napretku (o Srbiji), to će onda Srbiju dovesti do kvalitativno više ravni u procesu proširivanja. To bi bila najpre dobra vest za građane Srbije, jer bi oni bili ti koji bi od toga imali najviše koristi, a bila bi to dobra vest i za ceo region. Tako da, kad je u pitanju ta težnja, koju ja delim kao komesar, učiniću sve u svojoj moći da se ta želja ostvari.
U kojoj meri će biti presudan izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca za mišljenje Evropske komisije o statusu kandidata? Da li je moguće da ministri i lideri EU odobre Srbiji status kandidata ako ona dokaže da je učinila sve u potrazi za haškim beguncima, ali da to ne da rezultat?
Najpre ne bih hteo da razmatram ono što počinje sa ‘ako’, ali hteo bih da naglasim da je puna saradnja s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju veoma važan zahtev međunarodne zajednice i, čak još više, članica Evropske unije. To je obaveza koja proističe iz obaveza sadržanih u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (Srbija-EU). Države članice EU su u oktobru, kad su od Evropske komisije zatražile da pripremi ‘Mišljenje’, podvukle to pitanje kao istinski veoma značajno, i to političko pitanje. A bitno je da vlasti u Srbiji shvate kolika će pažnja biti posvećena Bramercovom izveštaju o tome. G. Bramerc je u poslednjem izveštaju ukazao na niz načina na koje srpske vlasti mogu i moraju da još više razrade i usredotoče svoje napore kako bi preostali haški begunci, Mladić i Hadžić, bili izvedeni pred pravdu. I veoma se nadam da vlasti (Srbije) neće biti sklone da samo čuju, već da primene te preporuke.
U kojim oblastima je Srbija u pridruživanju EU ostvarila izuzetan napredak, a u kojima vrlo mali? Da li se reforme u različitim oblastima odvijaju ujednačeno ili ima odstupanja, odnosno periodičnog usmeravanja na određene oblasti i zapostavljanje drugih?
Dozvolite mi da to ovako objasnim. Mi smo sad usred pripreme Mišljenja o Srbiji. Srpskim kolegama smo poslali na hiljade pitanje i krajem januara smo dobili odgovore. I sad je u toku postupak analiziranja, ocene tih odgovora, mi ćemo uputiti dodatna pitanja, uputićemo dodatne timove. A sve to treba da dovede do tačne procene suštine sadržanog u vašim pitanjima. Ja sam posebno zadovoljan stavom vlasti i drugih činilaca u tom procesu, kvalitetom vaših odgovora, veoma kratkim vremenom u kojom su izrađeni, ozbiljnom predanošću, profesionalizmom ljudi, uz podršku predsednika Tadića, premijera i njegovih ljudi, potpuno posvećenih evropskom programu. A to su veoma važne poruke ne samo za Evropsku komisiju, već i za članice EU, o ozbiljnosti srpskog stava oko evropske perspektive.
Šta bi za Srbiju značilo da dobije status kandidata u praktičnom smislu po pitanju fondova, mogućnosti saradnje sa zemljama EU i ugleda zemlje?
Mada postoje, iako ograničene, tehničke i finansijske implikacije, to će teško imati neke neposredni upliv za građane. Mislim da je pošteno da se to kaže. Status kandidata za članstvo ima prevashodno politički značaj, to je priznanje za ostvareni napredak. A naravno da je to veoma važna ocena koju ozbiljno primaju na znanje ne samo članice EU, već i druge zemlje, kao i međunarodne finansijske ustanove, međunarodni biznis i investitori. I, svakako, kad se procenjuje rizik od ulaganja, to da li će se ulagati u zemlju koja jeste ili koja nije kandidat za članstvo u EU, itekako ima težinu.
Kandidatski satus sam po sebi u normalnim okolnostima treba da znači i početak procesa pristupanja za neku zemlju. I jedino ako i dalje stoje neki programi ili domaći zadaci koji nisu obavljeni, da članice EU, na temelju preporuka Evropske komisije, odobre status kandidata, a onda, saglasno postavljenim uslovima, razmatrajući druge nužne prioritete, tek kasnije odluče o početku pregovora. I ja se veoma nadam da, u slučaju Srbije, nećemo videti potrebu da napravimo razliku između statusa kandidata, na jednoj strani, i početka pristupnih pregovora, na drugoj strani. I kako sam rekao, lopta je na srpskoj strani. I oni (Srbi) mogu računati da ćemo mi biti što je više moguće od pomoći da oni ostvare tu ambiciju.
Ako Srbija ostvari istinski napredak u rešavanju nekih ekonomskih i socijalnih problema, kako bi to uticalo i na potencijalne investitore u smislu garancije da je Srbija došla bliže evropskim standardima? Sad je u Srbiji ključni problem veoma teška ekonomska i socijalna situacija, a investicije su apsolutno ključno pitanje, jer bez investicija nema mogućnosti da se ide napred?
Ja sam bio jedan od prvih koji su shvatili da je ceo Zapadni Balkan pogođen ekonomskom i finansijskom krizom i jasno mi je kako mukotrpno to doživljavaju srpski građani, kroz račune za grejanje, sučeljeni s nezaposlenošću, porastom cena hrane. A ono što je najvažnije, jeste istina da je dobra saradnja srpskih vlasti s Međunarodnim monetarnim fondom snažan signal poslovnim krugovima da su oni partner od poverenja koji se drži preuzetih obaveza. Drugo, sve ono što je vezano za proces proširivanja, odnosno da Srbija dobije kandidatski status, datum početka pristupnih pregovora, da jednostavno nastavi da postepeno, s usvajanjem standarda i načela Evropske unije, taj proces time vodi sve bliže EU i uvećava njenu privlačnost za međunarodne investitore. A mi se u našem radu jako trudimo da ne budemo jako okrenuti nekim birokratskim pristupima proširivanja. Mi razumemo, a mnogo vremena smo proveli raspravljajući o tome s predsednikom (Srbije Borisom) Tadićem prošle godine, da taj proces mora biti tako usmeren da mi ne obećavamo dodate vrednosti i koristi tek na kraju procesa kroz više godina, a u međuvremenu samo teškoće, već i neke opipljive rezultate na putu ulaska u Evropsku uniju.
Šta mislite o dijalogu Beograd-Priština koji je upravo počeo i posle kojeg su se čule i neke optimističke izjave iz obe delegacije?
Ja delim takve ocene. Mislim da imamo ono što mogu nazvati pravnim okvirom, rezoluciju Generalne skupštine UN sa 28 potpisnika, koautora. Imamo delujuće i konstruktivne partnere, Beograd i Prištinu, i zaista smo imali prvi susret koji je bio pragmatičan. Imam osećaj da ćemo u dogledno vreme videti i prve opipljive korake. Važno je da to nije samo rasprava radi rasprave, nego da bude i opipljive koristi za građane koji žive na tom području. Niz je pitanja koja otežavaju njihov život i ja se jako nadam da će dobar početak moći da dovede i do opipljive koristi za ljude.
Na kakav je prijem u Evropskoj komisiji naišao predlog potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića da se ubrza priliv predviđenih sredstava EU za podršku reformama zemljama Zapadnog Balkana, pruže organičena jemstva EU za povoljne kredite na tržištu kapitala i da se budžeti zemalja regiona usaglašavaju sa Evropskom komisijom. Da li je taj predlog ostvarljiv, a izgleda da su neki evropski komesari o tome već raspravljali?
Tačno je. Mi to i otvoreno kažemo. Ja sam u redovnom dijalogu s potpredsednikom vlade Đelićem i uvek sam pozdravljao nove zamisli, pristup koji unosi novinu. Mi veoma ozbiljno razmišljamo o tim stvarima. Na primer, ja se s njim potpuno slažem da sve dok neka zemlja ne postane kandidat za članstvo i krene u pregovore s Evropskom unijom, na raspolaganju ima relativno malu svotu novca, u poređenju sa strukturalnim fondovima koji su dostupni već prvog dana kad postane članica EU. A to je mnogo novca za čije korišćenje treba da se istinski pripreme kapaciteti državne uprave, što je krajnje teško za bilo koju od zemalja kandidata za članstvo. Zemlja koju najbolje poznajem, Češka, tu ima sopstvena iskustva. Da mi razmišljamo kako da pomognemo tim zemljama i kako da se one priključe Evropskoj uniji, da se delotvornije pripreme. I da razmišljamo kako da naši finansijski instrumenti izgledaju u sklopu nove finansijske perspektive (EU), koju zovemo Višegodišnji finansijski okvir. Da, razmišljamo kako da unesemo novine u finansiranje, razmišljamo kako da pomognemo zemljama da se približe proseku EU i da poboljšaju životni standard svojih građana i pre nego što njihove zemlje postanu članice Evropske unije. I u tom smislu su zamisli g. Đelića veoma od koristi.
Najzad, imajući u vidu burne događaje na severu Afrike i širom arapskih zemalja, može li to odvući pažnju Evropske unije, a ne samo pažnju, već i sredstva i energiju sa Zapadnog Balkana na druga područja?
Ja ne vidim da se to događa. Naša predanost Zapadnom Balkanu, evropskoj perspektivi regiona, predanost Srbiji neće biti ugroženi tim zbivanjima. Iako ti događaji imaju istorijske razmere. Mislim da je važno istaći sledeće. A to je ako se pogleda mapa Evrope, južno susedstvo je direktno, blisko susedstvo Zapadnog Balkana. Evropska unija o tome ozbiljno razmišlja, na sto stavlja dokumente s konceptima s novim pristupom južnom susedstvu i pomaže da to susedstvo postane demokratskije, da uspostavi politički pluralizam, ojača civilno društvo i obezbedi trajni ekonomski rast u koji će biti svi uključeni, a mislim da će to imati direktan, pozitivan učinak na najbliže susedstvo Evropske unije, što će uskoro, nadam se, biti takođe Zapadni Balkan. Prema tome, ne, to se neće dogoditi i niko ne smera da dovede u pitanje naše opredeljenje za evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Smatram da će kroz, smatram potrebno, naše aktivnije angažovanje istinski učiniti to susedstvo stabilnijim za ne samo Evropsku uniju, već i za Zapadni Balkan, a smatram da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
