Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Biserko: Srbija usporava put Zapadnog Balkana ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija i Crna Gora mogu da naprave sledeće korake u evropskim integracijama ukoliko nastave sa reformama do oktobra, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso (Jose Barroso) na susretu parlamentaraca Evropske unije i Zapadnog Balkana u Briselu. Predstavnici Srbije otkazali su učešće. Iz Srbije je na skupu učestvovala predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko, koja je 13. aprila iznela tvrdnju da je težnja Srbije za prevlašću nad susedima glavna kočnica za napredak zemalja regiona ka EU.
Barozo je kazao da bi okončanje pregovora Hrvatske o članstvu sa EU bilo podstrek za ostale u regionu.
Čelnik Komisije je upozorio da postoji "niz krupnih izazova, od potrebe da se ostvari napredak u dijalogu Beograd-Priština, do toga da se prevaziđe politički zastoj u Bosni i Hercegovini i Albaniji, uz rešenje pitanja imena Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije". Vladavina zakona i sloboda izražavanja su i dalje krupni izazovi širom regiona, dodao je on.
"Demokratske institucije, valjano delovanje pravosuđa i poštovanje temeljnih i manjinskih prava postavljaju osnove za druge političke razvoje i naročito za ekonomski razvitak", naglasio je Barozo.
"Zemljama zapadnobalkanskog područja je potrebno da privuku strane investicije i podstaknu ekonomski rast", ukazao je predsednik Evropske komisije. "Ali, strani investitori zato moraju znati da će prava na njihovu imovinu biti zajamčena i da će imati pristup nepristrasnom sudstvu i istinski uvid u državnu upravu", predočio je Barozo.
Predsedsednik EK je istakao da zemlje Zapadnog Balkana mogu računati na političku, ekonomsku i finansijsku podršku i solidarnost, podsetivši da je to već oličeno u finansijskoj pomoći za reforme država tog regiona na putu ka EU. Barozo je ukazao na to da je EU u razdoblju 2007-2013. obezbedila 11,5 milijardi evra podrške Zapadnom Balkanu, ali je podvukao da dostizanje cilja ulaska u članstvo EU prevashodno zavisi od napretka koji zemlje tog područja budu ostvarile u reformama.
Visoki zvaničnik EU je rekao i da je zemljama Zapadnog Balkana za dostizanje cilja ulaska u članstvo Evropske unije nužna nacionalna saglasnost svih političkih snaga. Barozo je podvukao da "nijedna zemlja nije izgubila svoj nacionalni identitet zato što je postala članica EU". "Jer, naša raznolikost nikako nije slabost, već snaga koja nam obezbeđuje političku volju da radimo zajedno", dodao je Barozo.
Background Hrvatska je u regionu najdalje odmakla u integracijama, pošto očekuje da do kraja juna završi pregovore o članstvu sa EU. Crna Gora ima status kandidata i na jesen očekuje odluku o pokretanju pregovora o članstvu, a Srbija mišljenje Evropske komisije o spremnosti za status kandidata, a zatim i odluku o dobijanju statusa kandidata.
Makedonija, iako ima status kandidata od 2005. godine, nije počela pregovore zbog spora oko imena sa Grčkom, a Albanija još nije dobila status kandidata iako je podnela zahtev 2009.
Zbog političke krize u BiH, u kojoj još nisu formirane vlasti od izbora održanih u oktobru 2010, nije ostvaren veći pomak u pridruživanju EU. BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine.
Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko je prvog dana skupa upozorila da "sadašnja situacija u regionu izaziva mnogo zabrinutosti zato što neke zemlje u regionu nemaju bitne pretpostavke za istinsku demokratsku konsolidaciju i istinsko sređivanje odnosa sa susedima". Kazala je da su slaba politička konsolidacija i loše uspostavljanje tržišne privrede praćeni i stalnim etničkim razmiricama.
Sonja Biserko se založila za novi angažman Evropske komisije i Evropske unije u podršci zemljama Zapadnog Balkana koje se niz godina bore za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, rekavši da to treba odobriti što pre. Po njenom mišljenju, "jedna od najvećih prepreka za bitan napredak u regionu je stav Srbije prema susedima i posebno stalna želja Srbije da ima preovlađujući upliv nad njima".
"Preovlađujuće mišljenje u Beogradu je da granice i dalje nisu konačne", a tu je posebno na udaru Bosna i Hercegovina, "jer Beograd zvanično ohrabruje i podupire ne samo postojeće stanje, već i secesionističku politiku vođstva entiteta bosanskih Srba", rekla je predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije u uvodnom izlaganju, sedeći pored predsedavajućeg, šefa Evropskog parlamenta Ježija Buzeka, koji ju je pre skupa posebno primio.
"Crnoj Gori se i dalje poriče identitet, ali demokratska konsolidacija napreduje bolje nego kod nekih drugih, a brže od Srbije odmiče ka EU i NATO", dodala je ona. Prema njenim rečima, Makedonija nije dovoljno snažna da pokrene ozbiljan dijalog s Grčkom, a to podriva i njene veze s EU.
Beograd koristi popis stanovništva u susedstvu za "novu strategiju za očuvanje odnosa takozvane srpske dijaspore s maticom", kazala je Biserko.
"Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde potvrdilo zakonitost nezavisnosti Kosova, što nije izmenilo stav Srbije prema Kosovu", kazala je ona. Biserko je kazala da je izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima naneo ozbiljan udarac kredibilitetu Kosova.
Srbija, po tvrdnji Sonje Biserko, "još nije razlučila da li je njena budućnost u Evropskoj uniji ili takozvanom Istoku". Ona je zamerila srpskim vlastima i kako pokreću sudske postupke oko ratnih zločina, što pokazuje i kako Beograd vidi "ratne istorijske događaje koji su svi izazvani delovanjem jugoslovenske armije i srpskih snaga".
Na skupu je učestvovao i predsednik parlamenta Kosova Jakup Krasnići, koji je sedeo iza table na kojoj je bilo jedino njegovo ime, a ne i oznaka Kosova.
Predstavnici Skupštine Srbije su iz tehničkih razloga otkazali učešće na ovom skupu, kako su rekli izvori Evropskog parlamenta.
Uvodna izlaganja su podneli i predsednici mađarskog i hrvatskog parlamenta, a Buzek je naglasio podršku Evropskog parlamenta uključivanju zemalja Zapadnog Balkana u EU.
U raspravi je izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin pohvalio "brz dogovor na Kosovu oko izbora novog predsednika" i izrazio zadovoljstvo što su danas u EP primljeni predsednici tri opštine s srpskom većinom na Kosovu.
Poslanik Čarls Tanok (Charles Tannock) se založio da se pitanje podele Kosova uključi u dijalog Beograd - Priština, primetivši da to treba učiniti da bi se našlo pravedno rešenje i imajući u vidu da je u Evropskoj uniji prihvaćen i dijalog Izraelaca i Palestinaca o teritorijalnoj podeli pod geslom "teritorije za mir".
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
