Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU zabrinuta zbog prilika u BiH i Albaniji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.03.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Albaniji i Bosni je razvoj zabrinjavajući, a stanje na Zapadnom Balkanu u celini je složeno i neravnomerno kada je reč o reformama koje vode ka članstvu u Evropskoj uniji, ocenio je 29. marta, u Briselu, visoki zvaničnik Evropske unije upućen u prilike u regionu. Ovaj funkcioner EU, koji je želeo da ostane anoniman, istakao je da je Hrvatska najdalje otišla na tom putu, dok je na drugom kraju Kosovo.
Srbija i Crna Gora su, po njegovim rečima, veoma motivisane jer imaju vrlo jasan i ostvarljiv cilj do kraja godine, a to je da dobiju kandidaturu za članstvo, odnosno datum pregovora o tome s EU. Otud te dve zemlje predano, snažno rade, jer imaju uslove koji su pozitivni, istakao je ovaj evropski funkcioner.
Srbija na jesen 2011. očekuje mišljenje Evropske komisije o zahtevu za statusa kandidata koji je podnela u decembru 2009, a Crna Gora odluku o pokretanju pregovora o članstvu. Lideri Evropske unije su u decembru 2010. Crnoj Gori odobrili status kandidata. Hrvatska očekuje da do kraja juna zaključi preostala poglavlja u pregovorima o članstvu sa EU, a prijemu se nada najranije 2013. godine.
U nekima od zemalja Zapadnog Balkana smo suočeni, kako je ukazao, s prilično složenim prilikama.
"Tako u Makedoniji sada čekamo odluku o sazivanju vanrednih izbora, a nije jasno hoće li opoziciona Socijaldemokratska partija na njima učestvovati ili ne. Bio bi veoma loš znak za zemlju koja je kandidat za članstvo ako na izborima ne bi učestvovala jedna od dve najuticajnije stranke", rekao je on.
Makedonija ima status kandidata od 2005. godine, ali pregovori sa njom još nisu otvoreni zbog spora oko imena sa Grčkom.
Dugoročan cilj za BiH je da iz "Dejtonske faze pređe u Briselsku fazu" odnosno potpuno usmerenje na reforme koje vode članstvu u Uniji, rekao je zvaničnik Unije grupi akreditovanih novinara koji bliže prate zbivanja na Zapadnom Balkanu.
U Bosni i Hercegovini će biti veoma ojačana uloga Evropske unije kroz što brže postavljanje jedinstvene snažne ličnosti za predstavnika evropske dvadesetsedmorice u toj zemlji.
Izaslanik EU će moći da primenjuje i "ograničavajuće mere", slično onima koje je EU upravo primenila prema vođstvu u Belorusiji - zabrana izdavanja ulaznih viza i zamrzavanje finansijske imovine. On će štiti i odredbe Dejtonskog sporazuma, suverenitet, celovitost i državne institucije, objasnio je funkcioner Unije.
Background Zavisno od toga koliko su odmakle u reformama i ispunjavanju kriterijuma za integraciju, zemlje Zapadnog Balkana imaju status potencijalnih kandidata za članstvo (Srbija, BiH i Albanija) i status kandidata (Hrvatska, Crna Gora i Makedonija).
Proširenje na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku jedan je od prioriteta Evropske unije, a prespektiva članstva za zemlje Zapadnog Balkana je potvrđena je na samitu u Solunu u junu 2003. godine.
Postavljanjem evropskog izaslanika će sadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice biti izmešten iz Bosne i neće se uplitati u svakodnevnu politiku u BiH, mada će zadržati takozvana Bonska ovlašćenja. Međunarodni Savet za primenu Dejtonskog sporazuma nastaviće da deluje.
EU se sada s međunarodnim partnerima konsultuje o kandidatima za položaj snažnog izaslanika EU u BiH, njegovim sredstvima, ovlašćenjima i ljudstvu.
BiH je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u junu 2008. godine. Zbog političkih prilika u zemlji kasni se sa primenom ključnih reformi za pridruživanje EU.
Zvaničnik u Briselu je želeo da podvuče da u Albaniji posle nerasvetljenih tragičnih događaja, nasilja i ubistava demonstranata 21. januara i dalje vlada zategnutost, uzrujanost i u redovima vlasti i u opozicionim snagama.
Evropska unija je, iako zasad bezuspešno, sve učinila da posreduje u smirivanju i konačnom uspostavljanju dijaloga stranke na vlasti i glavne opozicione partije koja bojkotuje parlament, tvrdeći da su izbori 2009. bili lažni i namešteni.
Sada su u toku pripreme za lokalne izbore u maju, a nema nikakvih znakova da će uslovi za kampanju i glasanje biti bitno poboljšani, što traže EU i međunarodna zajednica.
To će biti ključna provera za vlasti u Tirani, jer inače preti opasnost, iako to ne želi EU, da Albanija zaostane na putu u Uniju i da godišnji izveštaj Evropske komisije, na jesen, ne bude manje loš od ovogodišnjeg.
Albanija je aplicirala za članstvo u aprilu 2009, ali je u novembru 2010. izostala preporuka Evropske komisije da joj se dodeli status kandidata.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
