Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Različite reakcije na presudu Gotovini
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.04.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Haški tribunal osudio je 15. aprila hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača na višegodišnje kazne zatvora zbog zločina nad sprskim civilima u operaciji Oluja 1995. godine, dok je Ivana Čermaka oslobodio krivice. U Beogradu je presuda pozdravljena uz ocenu da će njome biti okončana različita tumačenja onoga što se desilo u Oluji, dok je Zagreb odbacio tvrdnju Tribunala da je ta operacija bila deo udruženog zločinačkog poduhvata, insistirajući da je reč o legitimnoj vojnoj operaciji.
Haški tribunal osudio je 15. aprila Gotovinu na 24 godine i Markača na 18 godina zbog zločina nad sprskim stanovništvom Kninske krajine tokom i posle operacije Oluja 1995. godine. Drugooptuzenog Ivana Čermaka Tribunal je oslobodio krivice.
Prema presudi, Gotovina (53), koji je zapovedao Olujom, i Markač (53), kao komandant specijalne policije, bili su članovi udruženog zločinačkog poduhvata, koji je predvodio tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman. Cilj poduhvata je bilo proterivanje sprskog stanovništva iz Kninske krajine.
Gotovina i Markač proglašeni su krivim za progon, deportaciju, pljačku, ubistva, bezobzirno uništavanje, nehumana dela i okrutni tretman srpskog stanovništva u Krajini, od početka avgusta do kraja septembra 1995. godine. Gotovina je, po presudi, naredio nezakonito granatiranje Knina i drugih gradova u Krajini. Takođe, nije učinio ništa da spreči i kazni zločine svojih podređenih nad srpskim stanovništvom.
Tribunal je utvrdio da je Tuđman bio "ključni član udruženog zločinačkog poduhvata" i da je za proterivanje srpskog stanovništva upotrebio hrvatske vojne snage i specijalnu policiju koje su to ostvarile tako što su ubijale, mučile, pljačkale civile i uništavale njihovu i neselektivno granatirale čitave gradove.
Kao ključni dokaz za to, izdvojen je prepis Tuđmanovog sastanka sa ostalim visokim zvaničnicima, na Brionima, 31. jula 1995. godine.
Ignjatović: Presuda doprinos suočavanju s prošlošću
Šef kancelarije za saradnju s Haškim tribunalom Dušan Ignjatović izjavio je 15. aprila da je presuda Haškog tribunala Gotovini i Markaču značajna, jer će doprineti nekoj vrsti suočavanja sa prošlošću u regionu.
"Međunarodni sud je utvrdio da su se dogodili teški zločini za vreme operacije 'Oluja' i da postoji zajednički zločinački poduhvat u kome je učestvovao sam vrh hrvatske vlasti. To je nesumnjivo značajno", rekao je Ignjatović agenciji Beta.
Ocenio je da je presuda Markaču i Gotovini važna, jer će uticati na bolju percepciju Haškog tribunala u Srbiji i dovesti do boljeg prihvatanja svih činjenica koje je taj sud utvrdio u svim drugim predmetima.
On je dodao je da su hrvatski generali osuđeni za teške zločine i da nema razloga za bilo kakva "prepucavanja" u regionu, niti da se o toj sudskoj odluci govori kao o velikoj pobedi.
Koordinator Vlade Srbije za odnose sa javnošću Slobodan Homen izjavio je 15. aprila da Srbija može da bude zadovoljna presudom od 24 godine zatvora na koju je pred Haškim tribunalom osuđen hrvatski general Ante Gotovina zbog ratnih zločina.
Background Suđenje trojici generala u penziji Hrvatske vojske, Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, počelo je 11. marta 2008. godine. Izvođenje dokaza na suđenju okončano je 11. juna 2010. godine. Završne reči strane su održale krajem avgusta i početkom septembra.Tokom 303 radna dana, iskaz je dao 81 svedok optužbe, a u odbranu optuženih generala svedočilo je 57 svedoka - 29 za Gotovinu, 19 za Čermaka i 13 za Markača.
Generala Gotovinu, Haški tribunal je za zločine u Oluji optužio 2001. godine, a on je bio u bekstvu do decembra 2005. kada je uhapšen u Španiji. Od tada je u pritvoru Tribunala u Sheveningenu. Optužnica protiv Čermaka i Markača podignuta je 2004. i oni su se odmah dobrovoljno predali Tribunalu, a zatim su bili pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja. Sva trojica su u prvom pojavljivanju pred sudijom izjavili da nisu krivi za zločine za koje su optuženi.
"Daleko važnije od same visine kazne je poruka i priznanje suda zahtevu Haškog tužilaštva koji konstatuje da se zaista dogodilo etničko čišćenje, da su Srbi svesno proterani i da je to bio dobro organizovani plan", rekao je Homen novinarima u Beogradu.
On je ocenio da će presuda baciti potpuno drugu sliku na događaje iz 90. ih godina, i što je najvažnije "na ulogu srpskog naroda u tim događajima". "Mnogo važnije od bilo koje kazne je da je konstatovano da su krivi za onaj zločin, za koji smo svi znali, a to je etničko čišćenje i proterivanje srpskog naroda", istakao je Homen.
Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je 15. aprila da će konačna presuda Haškog tribunala hrvatskim generalima staviti tačku na različita tumačenja šta se dogodilo u "Oluji" 1995. godine.
Nataša Kandić je agenciji Beta rekla da je prvostepena presuda otvorila polje za usklađivanje dosadašnjih interpretacija i tumačenja šta se dogodilo i vojno-policijskoj akciji Oluja sa činjenicama koje je utvrdio sud i sa dokazima na kojima se zasniva presuda. "Treba sačekati i drugostepeni presudu da bi se stavila tačka na tumačnja događaja u 'Oluji", rekla je Nataša Kandić.
Prema njenim rečima, u prvostepenoj presudi najvažnija stvar je da su potvrđeni navodi optužnice da je postojao zajednički zločinački poduhvat u odnosu na Gotovinu i Markača. Ona je rekla da ne treba očekivati da u pravosnažnoj presudi bude izmena kada je u pitanju krično delo zajednički zločinački poduhvat.
Sada, kako je kazala, pre svega političari u Hrvatskoj treba ozbiljno da razmišljaju o tome da je sud utvrdio da je najmanje 20.000 ljudi prisilno preseljeno.
Nataša Kandić je ocenila da presuda Haškog tribunala neće poremetiti odnose Srbije i Hrvatske i da se sada otvara polje u kojem mora biti sve više činjenica, a sve manje političkih viđenja i interpretacija.
Nezadovoljstvo presudom u Zagrebu
Oko 2.000 građana dočekalo je 15. aprila u centru Zagreba zvižducima i glasnim negodovanjem izricanje presude Gotovini i Markaču, dok je premijerka Hrvatske Jadranka Kosor izjavila je da je za Vladu Hrvatske neprihvatljiva tvrdnja Tribunala da je Hrvatska delovala u udruženom zločinačkom poduhvatu.
"Učninićemo sve u skladu s pravnim mogućnostima kako bi se ta kvalifikacija poništila u drugostepenom postupku", rekla je Kosor na vanrednoj konferenciji za novinare. Ona je istakla da je stav Vlade o akciji "Oluja" jasan, odnosno da je to bila "legitimna operacija s ciljem oslobađanja hrvatske teritorije".
"Svaka naša reakcija se u ovom trenutku pomno prati i meri. Želim, međutim, da kažem ono što verujem da osećaju svi hrvatski građani - mi se istine ne bojimo, ponosni smo na sve koji su omogućili da budemo slobodna i nezavisna država", naglasila je Kosorova.
Premijerka je posebno istakla da presuda nije pravosnažna i da sledi žalbeni postupak, najavivši za poslepodne sednicu Vlade na kojoj će se raspravljati o daljim pravnim postupcima.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je da je šokiran osuđujućom presudom Gotovini i Markaču, posebno postojanjem teze o zajedničkom zločinačkom poduhvatu.
On je, međutim, u izjavi novinarima ocenio da presuda neće dovesti u pitanje legalnost rata u Hrvatskoj, kao ni akciju "Oluja". Josipović je dodao da će "Domovinski rat ostati pravedan i odbrambeni rat u kojem je sačuvana sloboda i demokratija od agresije i zločinačke politike režima Slobodana Miloševića".
Hrvatska poštuje međunarodni poredak i vladavinu prava, dodao je Josipović i izrazio očekivanje da će u žalbenom postupku mnoge od teza izrečenih u obrazloženju presude biti "preispitane i osporene".
Izricanje presude trojici generala uživo je pratilo oko 2.000 građana koju su se okupili na Trgu bana Jelačića, u centru Zagreba. Oni su negodovali zbog presude i nosili tranparente sa parolama u znak podrške osuđenim generalima a protiv sadašnjih i bivših visokih hrvatskih zvaničnika, uključujući Kosorovu i bivšeg premijera Ivu Sanadera, kao i bivšeg predsednika Stjepana Mesića.
Skup je u Zagrebu organizovao pokret "Stop progonu hrvatskih veterana", a ratni ministar unutrašnjih posova Ivan Vekić ocenio je na skupu da su presude "poraz hrvatske politike". Branko Borković, ratni zapovednik Vukovara, izjavio je novinarima na skupu da je reč o "presudi hrvatskoj državi", ali je pozvao na dostojanstvo, razum i zajedništvo.
Stavovi
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković izjavio je 15. aprila da hrvatski parlament treba da se izvini srpskom narodu za najveće etničko čišćenje počinjeno posle Drugog svetskog rata u akciji "Oluja" i da ukine taj državni praznik.
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković izjavio je danas da presuda hrvatskom generalu Anti Gotovini od 24 godine zatvora odražava ono što se zbilo u Krajini, a to je etničko čišćenje srpskog naroda u operaciji "Oluja". "S druge strane mislim da će mnogi u Srbiji sada opreznije govoriti da je taj tribunal antisrpski", rekao je Drašković novinarima u Beogradu.
Koalicija udruženja izbjeglica izrazila je očekivanje da će osuđujuće presude hrvatskim generalima doprineti odlaganju prijema Hrvatske u članstvo Evropske unije dok se ne pronađe sveobuhvatno, pravično i trajno rješenje imovinskih i brojnih drugih problema izbeglih i prognanih Srba.
Ta Koalicija je ocenila da su osuđujuće presude hrvatskim generalima jedna od prekretnica u budućim odnosima između hrvatskog i srpskog naroda koja će doprineti da se realno sagledaju uzroci i karakter rata na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno da se odbaci konstrukcija zvaničnog Zagreba da je Hrvatska vodila osobodilački rat a da su Srbi bili agresori.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je 15. aprila da presuda Haškog tribunala Anti Gotovini i Mladenu Markaču ukida stereotipe o tome da su samo Srbi vodili organizovani rat, a ostali "pojedinačno i samo u nekim prilikama". On je istakao da su "svi oni koji su bili stradalnici u Hrvatskoj posle ove presude doživeli i sudsku satisfakciju", te da presuda Gotovini govori o karakteru rata koji je vođen u Hrvatskoj.
Direktor Centra za istraživanje ratnih zločina Republike Srpske Janko Velimirović izjavio je da Srbi mogu biti zadovoljni presudama koje je Haški tribunal izrekao hrvatskim generalima, posebno zbog kvalifikacije u presudi koja govori o udruženom zločinačkom poduhvatu tokom akcije "Oluja". Prema njegovim rečima, Haški tribunal je priznao neopravdanost vojne akcije "Oluja", a posebno je važno što su u kvalifikaciju udruženog zločinačkog poduhvata uključeni i bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman i čitav tadašnji vojno-politički vrh Hrvatske.
Predsednik najjače hrvatske opozicione Socijaldemokratske partije Zoran Milanović izjavio je povodom presuda trojici hrvatskih generala u Hagu da njegova stranka ne priznaje inkriminaciju udruženog zločinačkog poduhvata. On je, međutim, ocenio da generali ne bi dobili visoke kazne da je Hrvatska nakon operacije Oluja funkcionisala kao pravna država, odnosno da su kažnjavani ratni zločini.
Predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Ivan Zvonimir Čičak izjavio je da su Gotovina i Markač nažalost platili cenu za zločine posle Oluje. On je rekao da veruje da Markač odgovara za ono zašta su drugi krivi, na primer za ubistvo civila u Gruborima.
Predsednik hrvatskog Građanskog odbora za ljudska prava Zoran Pusić izjavio je povodom presude Haškog tribunala hrvatskim generalima da više niko ozbiljan ne dovodio u pitanje da su tokom operacije Oluja počinjeni zločini.
Politički analitičar i svedok haškog tužilaštva Žarko Puhovski smatra da je Haški sud sva događanja sagledao kroz političku zloupotrebu vlasti u vojnoj izvedbi generala Gotovine i Markača, a da je kod oslobađajuće presude za generala Čermaka presudio upravo politički element. Puhovski je rekao da iz obrazloženja presude proizlazi zaključak da se zločin dogodio na Brionima, a da je Čermak oslobođen jer nije bio na sastanku državnog i vojnog vrha uoči Oluje na Brionima.
Bivši ministar spoljnih poslova i svedok odbrane u Hagu Mate Granić ocenio je osuđujuću presudu Gotovini i Markaču "sramotnom i donetom bez ikakvih valjanih dokaza".
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
