Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EU: Bilateralna trgovinska pitanja mogu da ugroze integraciju regiona
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.05.2011. | Ažurirano : 24.05.2011. |
|
|
|
|
|
|
Sporovi među zemljama regiona mogu da ugroze uspešnu trgovinsku i ekonomsku integraciju unutar regiona kao i integraciju zemalja Zapadnog Balkana u tržište EU. Unija zato poziva sve strane da prevaziđu sadašnje probleme, posebno u vezi sa kosovskim carinskim pečatom, rekao je 23. maja zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Adrijano Martins na skupu o saradnji u regionu CEFTA. Kosovske vlasti su nedavno najavile da će uvesti carinu na robu iz Srbije kao odgovor na blokadu robe sa Kosova, a stav srpskih zvaničnih i privrednih krugova je da bi se time narušio Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA).
Na skupu o saradnji u CEFTA regionu pod nazivom "Prvi beogradski ekonomski forum" Martins je rekao da je CEFTA ključna i za strukturne reforme koje treba da omoguće integraciju regiona u EU. On je naveo da trećina srpskog izvoza otpada na zemlje CEFTA regiona.
Predsednik Privredne komore Beograda (PKB) Milan Janković je kazao na skupu je da je na predlog Privredne komore Kosova (PKK) kosovsko Ministarstvo trgovine najavilo za 15. juni uvođenje carine ili taksi od 10% za robu koja stiže iz Srbije. Janković je rekao da je o tome razgovarao sa predsednikom PKK Safetom Ðegajem i naglasio da to pitanje više ne može da se rešava na nivou komora. Predsednik PKB je rekao i da najavaljeni korak kosovskih vlasti nije u skladu sa CEFTA sporazumom.
Kako je ranije rečeno Beti u Privrednoj komori Srbije (PKS), privrednici iz Srbije očekuju da neće biti realizovana inicijativa Vlade Kosova da uvede carine na robu koju srpske kompanije prodaju na Kosovu. Stav PKS i Vlade Srbije je da se poštuju odredbe CEFTA sporazuma čiji je potpisnik UNMIK u ime Kosova, navode u PKS-u i ističu da bi carinjenjem robe iz Srbije bio prekršen taj sporazum kojim je regulisan promet robe u regionu.
Ministarka za trgovinu i industriju Kosova Mimoza Kusari Ljilja najavila je 20. maja da će Kosovo najverovatnije od sredine juna uvesti carinu na uvoz robe iz Srbije. Na sastanku sa kosovskim preduzetnicima, ona je rekla da je prethodne nedelje u Briselu predstavnicima Evropske komisije i CEFTA rekla da će, ako se ne pronađe rešenje za blokadu roba sa Kosova koju sprovode Srbija i BiH, Vlada Kosova biti prinuđena da odgovori uvođenjem carine na svu robu koja se uvozi iz Srbije.
Kako rešavati pitanje carina sa Kosovom?
Background Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i UNMIK u ime Kosova potpisali su 19. decembra 2006. godine Sporazum o slobodnoj trgovini centralne Evrope (CEFTA). Sporazum je nakon ratifikacije stupio na snagu 2007. godine. CEFTA su prvobitno, pre pristupanja EU, sklopile Bugarska, Rumunija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska i Slovenija. Njihovo članstvo u sporazumu se završilo, pošto su pristupile EU 2004. i 2007. godine.
Cilj Sporazuma je proširenje trgovine robom i uslugama, jačanje investicija, uklanjanje prepreka za trgovinu među članicama CEFTA, primena savremenih trgovinskih i ekonomskih politika i pravnog okvira. Sporazum je u skladu sa propisima i procedurama Svetske trgovinske organizacije i EU pruža okvir potpisnicama da se pripreme za pristupanje EU.
Srbija je prošle godine predsedavala CEFTA, a ove godine je predsedavajuće Kosovo.
Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije Milan Parivodić rekao je 23. maja da bi pitanje uvođenja kosovskih carina na srpsku robu trebalo rešavati u okviru dijaloga Beograda i Prištine, uz posredovanje Evopske unije. "Preporučio bih da to bude prvo pitanje na stolu između naših pregovarača i Kosova u okviru pregovora koji se vode, i da se ta tema skine sa dnevnog reda vrlo brzo pod jasnim pokroviteljstvom EU na tim sastancima", rekao je novinarima Parovidić koji je učestvovao na skupu o saradnji u CEFTA regionu.
On je kazao da zaista iznenađuje da se u vreme kada se vodi dijalog Beograda i Prištine uspostavljaju barijere u trgovini jer je cilj tog dijaloga da se "upravo rešavaju tehnička pitanja a ne da se stvaraju novi problemi". "Uvođenje carina u okviru CEFTA regiona bio bi unilateralan potez i zbog toga neprihvatljiv. EU bi morala da kao dobronamerni broker rešava to pitanje, pre nego što se to pretvori u problem uvođenja takse", rekao je on.
Parivodić je ocenio da je neophodno i da Sekretarijat CEFTA reaguje protiv takvih namera, jer za to ima mehanizme, uključujući i mogućnost arbitraže.
Nekadašnji šef pregovaračkog tima Srbije u okviru pregovora CEFTA Vlatko Sekulović ocenio je 23. maja da EU neće rešavati sporove među potpisnicama tog sporazuma već da članice CEFTA treba da ih rešavaju kroz postojeće mehanizme. Sekulović je rekao novinarima da je duh CEFTA da članice upravljaju tim procesom i dodao da je EU to više puta naglasila.
"Evropska unija može davati neke usluge ali neće sigurno ona rešiti taj problem jer mislim da i oni očekuju da članice CEFTA to reše, pogotovo što je CEFTA i trening za EU", rekao je on novinarima na skupu o saradnji u CEFTA regionu. Sekulović je kazao da je, ako zemlje nisu u stanju da rešavaju međusobne probleme, to "pokazatelj i znak nezrelosti i nespremnosti" da se postane članica EU.
On je rekao da u okviru CEFTA postoje mehanizmi za rešavanje spornih pitanja, poput zajedničkog komiteta koji se sastaje na nivou stručnjaka i na nivou ministara, odnosno predstavnika vlada. Postoji mogućnost, kako je objasnio, i da se formira "ad hok telo" koje bi se bavilo određenim, konrektnim pitanjima, odnosno problemima koji nastanu između pojedinih članica CEFTA.
Sekulović je ocenio da se u vreme uspostavljanja CEFTA imalo u vidu da je "trgovina jedna živa stvar i da ona može dovesti i do problema koji su ipak minorni u odnosu na dobit koju taj sporazum stvara za sve članice CEFTA sporazuma". "Ja sam ubeđen da postoje ne samo forme i mehanizmi nego i konretna rešenja kako se ti problemi mogu rešiti. Potrebno je samo malo dobre volje", rekao je on.
Uvođenje carina bi štetilo Srbiji
I Parivodić i Sekulović smatraju da bi primena odluke o uvođenju carina na srpske proizvode koji se prodaju na Kosovu imala negativne posledice na izvoz Srbije.
Parivodić je rekao da izvoz na Kosovo predstavlja 7% ukupnog izvoza Srbije i ocenio da bi došlo i do smanjenja prodaje srpske robe na Kosovu pošto bi bila skuplja, dok je Sekulović naveo da je, prema informacijama kojima raspolaže, u 2010. na Kosovo plasirano robe iz Srbije u vrednosti od oko 400 miliona dolara.
Sekulović je ukazao da Srbija, s obzirom na taj nivo razmene, nema drugo tržište kojim bi mogla da nadoknadi gubitak u trgovinskoj razmeni sa Kosovom. "Mi ne možemo da živimo u iluzijama nekih prošlih vremena kada su ljudi govorili: oni koji neće sa nama, ti će lošije živeti nego mi. Nažalost, pokazalo se suprotno. Mislim da rešenje mora i može da se nađe", rekao je on.
Parivodić je ukazao i na negativne političke efekte koju bi primena takve odluke imala na saradnju regionu, u trenutku kada Srbija pokazuje jasnu nameru da bude "vrlo dobar komšija".
Prema zvaničnim podacima, Srbija i BiH na Kosovo izvoze robu vrednu više od 300 miliona evra. U taj iznos nije uračun izvoz koji se ostvaruje preko severnog dela Kosova za koji se u najvećem broju slučajeva ne plaćaju porezi. Prema sporazumu CEFTA, za promet roba među zemljama potpisnicama se ne plaća carina, već samo porezi, koji na Kosovu iznose 16 odsto.
Robni promet je, kako ukazuju privrednici iz Srbije, jedini oblik ekonomske saradnje između Srbije i Kosova koji je ima rastući trend.
Trgovinska razmena Srbije i Kosova u prva četiri meseca 2011. godine iznosila je 121,57 miliona dolara i veća je za 14,3% nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima PKS, iz Srbije je isporučena roba u vrednosti 121,3 miliona dolara, što je povećanje od 14,3%, a isporuke sa Kosova su povećane za 5,1% i iznosile su 0,27 miliona dolara.
Robna razmena Srbije sa Kosovom u 2010. godini iznosila je 395,23 miliona dolara i 16,8% je veća nego prethodne godine. Isporuke iz Srbije su bile u vrednosti 391,2 miliona dolara, a nabavka sa Kosova četiri miliona dolara.
Najznačajnije robe u isporukama na Kosovo su električna energija, pšenica, šećer, crepni krovovi, hrana, dizel gorivo, sirova nafta, hartija, karton i lekovi. U nabavkama sa Kosova najveći udeo, od 41,2%, imala je električna energija, zatim olovo, pečurke i prerađevine od voća. Zvanična statistika ne beleži sav robni promet između Srbije i Kosova jer i dalje nisu presečeni ilegalni kanali razmene u kojoj najveći udeo imaju cigarete, benzin, lekovi, hrana i cement.
Prema podacima Privredne komore Kosova, objavljanim u januaru, iz Srbije je prošle godine uvezeno robe u vrednosti oko 260,1 miliona evra, a izvezeno robe u vrednosti oko 3,8 miliona evra.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|