Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pomirenje ključ za pristupanje EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pomirenje je etos i osnovna pokretačka snaga Evropske unije, a to je emotivna i psihološka kategorija na kojoj je, uz razvoj odnosa i približavanje država, izgrađena EU. Proces pomirenja se prvobitno odvijao posle Drugog svetskog rata između Nemačke i drugih zemalja zapadne Evrope, kada su i stvorene osnove EU, da bi se potom nastavio kroz pomirenje sa zemljama istočnog bloka posle "Hladnog rata". Sada je proces pomirenja ključan za zemlje Balkana i one moraju prevazići svoju mračnu prošlost da bi kroz bolju saradnju omogućile napredak i priključenje EU, rekao je stručnjak za EU i evropske integracije Dezmond Dinan (Desmond).
Dinan je na predavanju o EU i Zapadnom Balkanu u Beogradu rekao da je prevazilaženje razlika i uspostavljanje dobrih odnosa važno za zemlje Balkana da bi ostvarile ekonomski i društveni napredak bez obzira na pristupanje EU. Posle ratova na Balkanu Srbija se u percepciji međunarodne zajednice vidi kao agresor, i pošto je percepcija u politici često poistovećna sa realnošću, ističe Dinan, na Srbiji je sada zadatak da pokaže volju i preuzme vodeću ulogu u pokretanju procesa uspostavljanja dobrih odnosa i saradnje sa susednim zemljama. Njen položaj se u tom smislu može uporediti sa položajem Nemačke posle Drugog svetskog rata, ocenio je on.
Po njemu, Srbija je već učinila značajne korake na tom planu a razgovori sa Prištinom su još jedna potvrda toga. Ti razgovori, prema njegovom mišljenju, neće u kratkom roku dovesti do konkretnih rešenja ali mogu vratiti poverenje u odnosima, što je od ključne važnosti.
Na planu integracije u EU Dinan smatra da je pozicija u kojoj se Srbija nalazi povoljna i veruje u napredak u integraciji, posebno posle dobijanja mišljenja Evropske komisije o statusa kandidata u oktobru. On očekuje da formalni uslovi budu ispunjeni ove godine a da će suštinski koraci biti preduzeti tokom 2012.
Prema njegovim rečima, pristupanje Srbije EU je pitanje vremena, mada će tokom pregovora sigurno biti puno problema koji će zahtevati vreme da se reše i zbog toga približan datum prijema u ovom trenutku nije moguće predvideti. Međutim, ti problemi koji mogu biti formalne, tehničke ali i suštinske prirode nisu novina u procesu integracija u EU a Srbija je samo jedna od zemalja u nizu koja mora da uloži napor i sprovede reforme u zemlji da bi se integrisala. Takođe, on očekuje da bi Holandija tokom tih procesa i posle hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića mogla da promeni svoj stav o pristupanju Srbije.
Dinan se u tom smislu osvrnuo na dosadašnje integracije u EU, govoreći o pojedinačnim slučajevima kada je pristup u Uniju išao brzo ali uz visoku cenu kasnije, kao što je bio slučaj sa Grčkom. Naveo je i prijem vojno neutralnih zemalja posle pada Berlinskog zida kada su Austrija, Švedska i Finska koje su imale razvijene ekonomije pristupile EU uz određene poteškoće, iako su ispunjavale sve uslove. To je često pitanje imidža i sposobnosti da se zemlja predstavi i takoreći proda EU, rekao je Dinan i dodao da su to do sada uspešno uradile Grčka, Slovenija i Hrvatska. On je ukazap da su manje veštine na tom polju pokazale Rumunija i Bugarska koje su bez "prijatelja" među najjačim zemljama EU išle sporim kolosekom pristupanja.
Slovenija i Hrvatska su tokom procesa integracija uspele i da stvore imidž zemlje koja ne pripada Balkanu, što Srbija sigurno neće moći ali i ne treba da učini, kazao je Dinan. On je ukazao da i EU ima imidž, odnosno da je vremenom stvorila sliku o sebi kao o organizaciji koja se stalno širi na nove zemlje prenoseći svoje vrednosti i stvarajući jedistveno tržište, što Srbija treba da iskoristi.
"EU vidi proširenje kao potvrdu pomirenja i približavanja", što su vrednosti na kojim je zasnovana i koje su, osim ekonomskih, noseći stubovi proširenja i Srbija treba na to da računa i pored toga što se posle ekonomske krize EU opet više okreće ekonomskim odnosima i razvoju jedinstvenog tržišta nego proširenju.
Kada je u pitanju pristupanje NATO-u, Dinan ne smatra da je ono potrebno za integraciju u EU. Po njegovom mišljenju, sam NATO je vojna orgnizacija sa sopstvenim ciljevima pa i problemima a Srbija može da pristupi EU i bez NATO članstva. Dinan i naveo njegovu domovinu Irsku kao dobar primer zemlje koja nije članica NATO a deo je EU.
Dinan je ocenio i da je Bosna i Hercegovina još uvek previše razjedinjena i da ima mnogo unutrašnjih problema zbog čega njenu integracija u EU ne očekuje u skorijoj budućnosti. Sa druge strane, Turska ima mnogo više ekonomskih odlika koje je približavaju EU ali je iz kulturnih i političkih razlika ona još uvek veoma daleko i pitanje je da li će ikada postati članica, ocenio je Dinan u predavanju "Na pragu EU: izazovi i promene na Zapadnom Balkanu" u Beogradskoj otvorenoj školi.
Osvrnuvši se na istoriju odnosa bivše Jugoslavije i Evropske zajednice, Dinan je ukazao na veliku šansu koju je imala Jugoslavija da pristupi EU početkom devedesetih godina. To je bilo vreme kada je EZ bila najpopularnija u svojim okvirima i entuzijazam za proširenje posle pada Berlinskog zida bio je veliki. Čak i da se bivša SFRJ mirno raspala na republike, region bi imao veliku šansu za prijem u Evropu, ocenio je on.
Dinan je profesor evropske javne politike na Univerzitetu Džordž Mejson u Virdžiniji a radio je i kao gostujući predavač na više evropskih univerziteta i bio angažovan kao savetnik pri Evropskoj komisiji. Kao stručnjak za evropske institucije, istoriju procesa evropskih integracija i proširenja EU objavio je više knjiga o EU.
Izvor: Euractiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
