Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska okončava pregovore, to je poruka i za Srbiju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija predložila je danas da se zaključe preostala poglavlja u pristupnim pregovorima sa Hrvatskom, što otvara put za njeno pristupanje EU 1. jula 2013. godine ukoliko Savet ministara odobri taj predloženi datum. Najviši zvaničnici komisije odmah su ukazali da taj korak, pored toga što je značajan za Hrvatsku, vide i kao značajan podstrek za ostale zemlje regiona da ubrzaju reforme. Od dobijanja statusa kandidata, što Srbija očekuje u decembru, Hrvatskoj je do okončanja pregovora trebalo sedam godina.
"Danas je istorijski dan za Hrvatsku i za EU", izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Manuel Barroso). On je takođe istakao da je to "znak ostatku jugoistočne Evrope" jer pokazuje da je EU voljna za dalje širenje i da se napori koje zemlje ulažu isplate. "Proširenje EU zasniva se na kredibilitetu: kredibilitetu zemlje članice u poštovanju kriterijuma i sprovođenju reformi koje se očekuju i kredibilitet EU u napretku kada se ispune uslovi", kazao je Barozo.
Evropski komesar za proširenje Štefan File (Fuele) nagovestio je mogućnost da Komisija do kraja godine preporuči datum pregovora za još neke zemlje, a kao primer je naveo - Makedoniju, u nadi da bi nakon izbora u toj zemlji mogao biti rešen spor sa Grčkom oko imena Makedonije, budući da Grčka ne želi da prizna Makedoniju pod tim imenom.
File je istakao i da Evropska komisija i nakon okončanja pregovora nastavlja da prati napredak Hrvatske u ostvarivanju reformi u okviru sistema nadzora, sve do pristupanja.
Barozova najava praktično znači da će Evropska komisija predložiti da se privremeno zaključe preostala četiri poglavlja - pravosuđe, konkurencija, finansijska pitanja i ostala pitanja. Najveći problem pri kraju pregovora za Hrvatsku je bilo pravosuđe, što podrazumeva i transparentnost izbora sudija i borbu protiv korupcije, najveće pošasti društava Zapadnog Balkana.
Hrvatska je pregovore o pristupanju počela 2005. godine i druga je zemlja bivše Jugoslavije koja će se priključiti EU, nakon Slovenije, koja je to učinila 2004. godine u velikom širenju Unije na istočnu i centralnu Evropu.
Nakon privremenog zatvaranja svih poglavlja, uobičajeno je da Evropski savet u zaključcima i zvanično označi kraj pregovora sa kandidatom za pristupanje. Tada počinje priprema Ugovora o pristupanju EU, u koji se unose rezultati pregovora. Ugovor zajedno pripremaju zemlje članice, predstavnici evropskih institucija i predstavnici zemlje kandidata.
Kada se usaglasi ugovor, šalje se Komisiji na mišljenje i Parlamentu na odobravanje. Kada se ugovor potpiše šalje se na ratifikaciju zemljama koje pristupaju i zemljama članicama. Ratifikacija se može obaviti u parlamentu ili na referendumu, u zavisnosti od političkog sistema zemlje članice. Zemlja postaje članica kad Ugovoro pristupanju stupi na snagu.
Pristupanje - specifičnosti za Zapadni Balkan
Zemlje Zapadnog Balkana od početka prolaze kroz drugačiji proces nego zemlje koje su se ranije priključivale EU.
Na početku približavanja EU one prolaze kroz proces stabilizacije i pridruživanja, čiji cilj je da stabilizuju zemlje, podstaknu brzi prelaz na tržišnu privredu, promovišu regionalnu saradnju i otvori mogućnost za pristupanje EU. Taj proces, namenjen zemljama Zapadnog Balkana, predstavljen je na samitu u Zagrebu 2000. godine. Evropska perspektiva Zapadnog Balkana potvrđena je na samitu u Solunu 2003. godine.
Srbija iz iskustva Hrvatske ne može da izvuče zaključak koliko će proces pristupanja trajati, budući da to zavisi od stanja zemlje na početku procesa, kao i od posvećenosti reformama. Uticaj mogu imati i regionalni problemi, na šta ukazuje iskustvo Hrvatske, koju je Slovenija mesecima kočila u napretku ka EU zbog graničnog spora, ali i Makedonije, koja je blokirana zbog spora sa Grčkom o imenu koji traje već godinama.
Hrvatska je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU potpisala 29. oktobra 2001. godine, a on je stupio na snagu više od tri godine kasnije. Zahtev za članstvo podnela je 21. februara 2003. godine, a Evropski savet je taj status odobrio u junu 2004. godine. To znači da je Hrvatska pre tačno sedam godina bila u istoj poziciji u kojoj Srbija očekuje da se nađe krajem ove godine.
Saradnja sa Haškim tribunalom bila je prepreka i za Hrvatsku - početak pregovora je odložen u martu 2005. godine i pregovori su počeli tek 3. oktobra 2005. godine, na dan kada je glavni tužilac Haškog tribunala dao ocenu da Hrvatska u potpunosti sarađuje sa Tribunalom. Najznačajniji hrvatski haški optuženik Ante Gotovina uhapšen je dva meseca kasnije na Kanarskim ostrvima.
Pregovori počinju takozvanim "skriningom", odnosno detaljnim presekom stanja u 35 oblasti o kojima se pregovara u okviru pristupanja. Ta faza je u slučaju Hrvatske trajala od 20. oktobra 2005. do 18. oktobra 2006. U međuvremenu je otvoreno i privremeno zatvoreno jedno poglavlje - nauka i istraživanje. Kada je reč o otvaranju poglavlja, pre njihovog otvaranja proverava se ispunjenost merila EU u svakoj od 35 oblasti, i ponovo nakon privremenog zatvaranja svakog pojedinačnog poglavlja.
Primer problema koji se mogu pojaviti tokom pregovora u slučaju Hrvatske ilustruje granični spor sa Slovenijom. Pregovore je usporila blokada Slovenije u periodu od decembra 2008. do septembra 2009. godine. Slovenija je tada blokirala otvaranje novih poglavlja u pregovorima. Blokada je otklonjena dogovorom Slovenije i Hrvatske da se granični spor reši međunarodnom arbitražom.
Poglavlja obuhvataju sve oblasti politike, društva i ekonomije, poput funkcionisanja institucija, konkurencije i regionalne saradnje i napredak u tim oblastima Evropska komisija redovno prati kod zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u okviru izveštaja o napretku. Poglavlja su privremeno zatvorena sve do zaključivanja pregovora u celini. Tek tada se postiže konačni sporazum i pregovori se smatraju zaključenim.
Srbija i BiH poslednje u redu ka EU
Od zemalja bivše Jugoslavije, Slovenija je članica EU od 2004. godine, Makedonija već više od pet godina čeka pregovore o članstvu, u čemu je u odlučujućoj meri blokira spor sa Grčkom o imenu. Crna Gora je status kandidata dobila krajem prošle godine.
"Poslednje u redu" su Srbija i Bosna i Hercegovina. Bosna i Hercegovina je 16. juna 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i još nije podnela zahtev za članstvo. Prema nedavnoj izjavi evropskog komesara za proširenje Štefana Filea Bosna i Hercegovina može podneti zahtev za članstvo u EU kada usaglasi svoj ustav sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravilma i usvoji zakon o državnoj pomoći na nivou cele zemlje.
Hrvatska nije samo po napretku u pristupanju EU lider na Zapadnom Balkanu, već i po nekim ekonomskim pokazateljima. Prema podacima Eurostata, njen bruto domaći proizvod po stanovniku, koji se smatra pokazateljem blagostanja, 2009. godine je iznosio 60% evropskog proseka, što je više od nekih zemalja članica, i dosta više od Srbije koja je na 35% evropskog proseka.
Srbija je u svim koracima ka pristupanju EU kasnila za Hrvatskom za više od pet godina. SSP je potpisan 29. aprila 2008. godine, a Srbija je zahtev za članstvo podnela 22. decembra 2009. godine. Mišljenje će biti objavljeno u oktobru ove godine, nakon čega bi tu odluku trebalo da odobri i Savet EU.
Nakon hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića, vreme koje će Srbiji trebati da zakuca na vrata EU zavisiće u najvećoj meri od napora koje bude ulagala za usvajanje EU standarda i političke volje i sposobnosti zemlje da te reforme i sprovede.
Odluka koju Srbija čeka do kraja godine o odobravanju statusa kandidata i početku pregovora svakako će uticati na trajanje celog procesa, budući da ne postoji ograničen rok u kojem se pregovori moraju odobriti i započeti, tako da sve zavisi od ispunjavanja zadatih uslova.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
