Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska završila pregovore, član EU 2013. godine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Hrvatska je 30. juna završila pristupne pregovore s Evropskom unijom i nakon ratifikacije ugovora o pristupanju, čije se potpisivanje očekuje do kraja godine, trebalo bi da postane 28. članica Unije 1. jula 2013. godine. Do ulaska Hrvatske u EU Evropska komisija će pratiti sprovođenje reformi i pripremu za preuzimanje obaveza koje proističu iz članstva. Evropski zvaničnici ističu značaj završetka pregovora sa Hrvatskom za napredak Zapadnog Balkana u integraciji, a Hrvatska da neće kočiti druge zemlje regiona na tom putu u slučaju nerešenih bilateralnih pitanja.
Hrvatska je, poslednjeg dana mađarskog predsedavanja EU, zatvorila preostala četiri od 35 poglavlja i time i formalno zaključila pristupne pregovore. Poglavlja su zatvorena 30. juna na poslednjoj pristupnoj konferenciji u Briselu, uključujući dva koja su bila posebno važna - pravosuđe i osnovna prava i politika konkurencije. Zaključenjem pregovora otvoren je put da nakon ratifikacije pristupnog ugovora postane 28. članica Europske unije 1. jula 2013. godine.
Potpisivanje pristupnog ugovora sa Hrvatskom je i jedan od ciljeva Poljske, koja 1. jula od Mađarske preuzima predsedavanje EU. Sporazum bi trebalo da bude potpisan u narednih šest meseci, najverovatnije krajem godine, pošto prethodno Evropska komisija mora da objavi zvanično mišljenje o tome, da to potvrdi Evropski parlament i na kraju Savet EU donese odluku. Nakon potpisivanja sporazuma članice EU i Hrvatska će pokrenuti proces ratifikacije u skladu sa svojim nacionlnim propisima, koji se uglavnom sastoji od izjašnjavanja u parlamentu.
U saopštenju Evropske komisije se navodi da je u Poglavlju 23 o pravosuđu i osnovim pravima Hrvatska "pokrenula reforme u ključnim oblastima, jačajući nezavisnost i efikasnost pravosuđe, borbu protiv korupcije i zaštitu osnovnih prava". To su ključni koraci kako bi se osnažila "vladavina prava na koristi svih građana", istakla je Komisija. U oblasti politike konkurencije, koja je centralni deo unutrašnjeg tržišta EU, Hrvatska je usvojila planove za restrukturiranje industrije čelika i brodogradnje kako bi ih uskladila sa stanjem i propisima EU.
"Članice EU su se složile da Komisija do prijema Hrvatske pažljivo prati ispunjavanje obaveza koje je preuzela tokom pregovora i pripreme da preuzme obaveze po ulasku u EU", navodi se u saopštenju.
Background Evropska komisija predložila je 10. juna da se zaključe preostala poglavlja u pristupnim pregovorima sa Hrvatskom, koji su pokrenuti 2005. godine. Hrvatska je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU potpisala 29. oktobra 2001. godine, a on je stupio na snagu više od tri godine kasnije. Zahtev za članstvo podnela je 21. februara 2003. godine, a Evropski savet je taj status odobrio u junu 2004. godine.
Saradnja sa Haškim tribunalom bila je prepreka i za Hrvatsku - početak pregovora je odložen u martu 2005. godine i pregovori su počeli tek 3. oktobra 2005. godine, na dan kada je glavni tužilac Haškog tribunala dao ocenu da Hrvatska u potpunosti sarađuje sa Tribunalom. Najznačajniji hrvatski haški optuženik Ante Gotovina uhapšen je dva meseca kasnije na Kanarskim ostrvima.
Pregovori počinju takozvanim "skriningom", odnosno detaljnim presekom stanja i usklađenosti sa pravnom tekovinom EU u 35 oblasti o kojima se pregovara u okviru pristupanja. Ta faza je u slučaju Hrvatske trajala od 20. oktobra 2005. do 18. oktobra 2006. Posle faze skrininga prvo poglavlje u pregovorima Hrvatske i EU je otvoreno u junu 2006. godine.
Primer problema koji se mogu pojaviti tokom pregovora u slučaju Hrvatske ilustruje granični spor sa Slovenijom. Pregovore je usporila blokada Slovenije u periodu od decembra 2008. do septembra 2009. godine. Slovenija je tada blokirala otvaranje novih poglavlja u pregovorima. Blokada je otklonjena dogovorom Slovenije i Hrvatske da se granični spor reši međunarodnom arbitražom.
Predlogom finansijskog okvira EU za period 2014-2020. koji je predstavljen 29. juna, predviđeno je da Hrvatska pristupi EU 1. jula 2013, tako da neće više biti obuhvaćena sredstvima iz pretpristupnih fond IPA za zemlje na putu ka EU, ali će podršku za reforme i razvoj dobijati iz fondova za članice EU. Hrvatskoj će tako biti dostupni sturkturni fondovi za infrastrukturne projekte, kao i fondovi za ruralni razvoj.
File: Zamah za proširenje EU
Evropski komesar za proširenje Štefan File je na zajedničkoj konferenciji za štampu s ministrom spoljnih poslova Hrvatske Gordanom Jandrokovićem i šefom mađarske diplomatije Janošem Martonjijem, podvukao da okončanje pregovora s Hrvatskom i hapšenje haškog optuženika Ratka Mladića predstavlja "zamah za proširivanje" EU.
File je podvukao i da postoji mogućnost da Evropska komisija u oktobru predloži početak pregovora i s još nekim zemljama Zapadnog Balkana, "jer je to u rukama političara Zapadnog Balkana".
On je primetio da postoji neki "zamor od proširivanja", ali je dodao da je "više bio zabrinut zbog mogućeg nedostatka volje za proširivanje među političarima na Zapadnom Balkanu i da ponekad oni nemaju dovoljno podsticaja da nastave nekad mukotrpne reforme". Evropski komesar je ocenio da je današnja ocena članica EU o završetku pregovora sa Zagrebom "veoma snažan odgovor na to".
"Nastojim da te lidere pokrenem da obave ono što još treba, tako da mi što je moguće više imamo povoljan stav prema njima. I ja se nadam da će oni iskoristiti tu istorijsku priliku", rekao je File, dodavši da se to potvrdilo i na nedavnom ministarskom Forumu EU-Zapadni Balkan u Luksemburgu.
Jandroković: Hrvatska će pomagati zemlje na putu ka EU
Hrvatska kao buduća članica Evropske unije neće nikoga na Zapadnom Balkanu kočiti na putu u Uniju, već će, "naprotiv, biti glavni pobornik proširenja, glavni zagovornik i zastupnik" svih zemalja koje streme tome, izjavio je u Briselu Jandroković. Po završetku pregovora Hrvatske o članstvu u EU, on je dodao da Hrvatska želi da sve zemlje regiona slede njen primer na putu u članstvo EU, dodavši da je Zagreb "na sopstvenom primeru naučio šta znači koristiti bilateralna pitanja u procesu pregovora".
"Budite sigurni da će Hrvatska biti zemlja koja neće posezati za takvim sredstvima, već upravo suprotno, unapređivati će interese zemalja svojih suseda i njihovu evroatlantsku perspektivu", istakao je šef hrvatske diplomatije.
Hrvatska će postati druga zemlja proistekla iz bivše Jugoslavije koja će se priključiti EU, osam godina posle podnošenja zahteva za prijem u članstvo i posle šest godina pregovora. Put od odobravanja statusa kandidata, što Srbija očekuje do kraja ove godine, do zaključenja pregovora, Hrvatska je prešla za sedam godina.
Od zemalja bivše Jugoslavije prva je u EU ušla Slovenija, 2004, u velikom širenju Unije na centralnu i istočnu Evropu. Ostale nekadašnje jugoslovenske republike, plus Albanija, obuhvaćene su Procesom stabilizacije i pridruživanja koji je pokrenut 1999.
Makedonija je prva među njima potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU - 2001. godine, ali već više od pet godina čeka datum za početak pregovora o prijemu, u čemu je blokira spor sa Grčkom o nazivu države. Crna Gora je status kandidata dobila krajem prošle godine, ali joj još nije određen datum za početak pregovora. Odluku o tome očekuje na jesen. Srbija u oktobru ove godine, takođe, očekuje mišljenje Evropske komisije o kandidaturi za članstvo i nada se da će pregovore početi 2012.
"Poslednja u redu" je Bosna i Hercegovina, koja je 16. juna potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i još nije podnela zahtev za prijem u članstvo. Prema nedavnoj izjavi Štefana Filea, BiH može podneti zahtev za članstvo u EU kada usaglasi Ustav sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravilma i usvoji zakon o državnoj pomoći na nivou cele zemlje. Albanija je u aprilu 2009. podnela zahtev za članstvo u EU, ali joj Evropska komisija za sada nije odobrila status kandidata.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
