Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kosovo, regionalna saradnja i pomirenje na putu ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Uoči objavljivanja odluke o statusu kandidata za EU, Vlada Srbije ubrzano završava proceduru za usvajanje zakona potrebnih za napredak ka EU, pa su 1. septembra usvojeni predlozi zakona koji će omogućiti brže sudske postupke, kao i zakon o rehabilitaciji potreban za vraćanje nacionalizovane imovine. Paralelno sa tim, 2. septembra se očekuje napredak, a možda i dogovor, u rešavanju spora Beograda i Prištine o carinskom pečatu. Događaji poput skupa Unesko u Viminacijumu, koji omogućavaju susrete lidera regiona, takođe su značajni jer unapređuju regionalnu saradnju. Taj skup je tim važniji kada se ima u vidu da su odnosi u regionu i dalje nestabilni, što su krajem avgusta još jednom pokazale "teške reči" koje su razmenili srpski ministar inostranih poslova i premijerka Hrvatske.
Na sednici Vlade Srbije 1. septembra usvojeni su predlozi zakona o krivičnom i parničnom postupku koji bi trebalo da doprinesu ubrzanju sudskih postupaka, kao i Predlog zakona o rehabilitaciji, kojim je predviđeno da sva oduzeta imovina bude vraćena rehabilitovanim licima ili njihovim naslednicima u procesu restitucije. Kako je izjavio je koordinator vlade za odnose sa javnošću Slobodan Homen, Ministarstvo pravde je time "ispunilo sve zahteve na putu ka Evropskoj uniji".
On je rekao da predloženi zakoni o krivičnom i parničnom postupku predstavljaju suštinske zakone za procesni postupak pred sudovima. "Prvi put će se znati vremenski rok u kojem može da traje suđenje", rekao je Homen. Dugi sudski postupci jedan su od velikih problema srpskog pravosuđa, jer utiču i na izvršenje pravde, ali i na poslovnu klimu u zemlji. Homen je rekao da će novi zakoni rešiti i probleme u praksi, pre svega, dostavu poziva za stranke i svedoke, odlaganje sudskih postupaka ili zloupotrebe procesnih mogućnosti.
Usvojen je i Predlog zakona o prebivalištu i boravištu građana koji će omogućiti da se građanima koji nemaju prebivalište izda lična karta. To je zakon koji će pre svega omogućiti poboljšanje položaja Roma bez stalne adrese, koji bez lične karte ne mogu ostvariti neka prava.
Među zakonima koji su među kriterijumima za status kandidata je i zakon o restituciji. Evropska komisija je, kako je saopšteno, dala saglasnost na nacrt tog zakona, koji će Vlada usvojiti na sledećoj sednici. Poslanici bi o njemu trebalo da se izjašnjavaju pre 21. septembra, kako najavljuju u vladi, a do tada bi trebalo da se usvoje i zakon o javnoj svojini, kao i ostali zakoni sa "evropske agende".
Kosovo u prvom planu
Pošto više nema haških begunaca, a zakoni se usvajaju bez većih kašnjenja koja bi mogla ugroziti napredak u ovoj fazi integracija, dok do mišljenja o statusu kandidata nema dovoljno vremena da bi se ocenjivala njihova primena, u prvi plan je izbilo Kosovo. Od Srbije se ne traži da prizna Kosovo. Taj od ranije poznat stav EU potvrdio je i evropski komesar za proširenje Štefan File na sastanku sa liderom Srpske napredne stranke Tomislavom Nikolićem 1. septembra. Takav zahtev, uostalom, ne bi bio ni moguć jer pet zemalja EU nije priznalo nezavisnost Kosova.
Ukoliko su zahtevi u pogledu Kosova povećani, to je posledica promene situacije na terenu - napetosti koje su tokom leta izbile zbog spora oko carinskog pečata, koji ometa trgovinu između Srbije i Kosova. U novoj situaciji pojavio se i novi zahtev - da se situacija smiri.
Kada je reč o rešavanju izvora tog problema, carinskog pečata, to je bilo predviđeno i pre pogoršanja situacije Akcionim planom za sticanje statusa kandidata iz decembra prošle godine. Rešavanje se, kao što je predviđeno, očekuje u dijalogu Beograda i Prištine, a nova runda održava se 2. septembra. EU očekuje napredak, a možda i dogovor o nekim pitanjima među kojima je carinski pečat.
Prema pisanju prištinskog lista Koha ditore, EU je pripremila predlog carinskog pečata koji će i Srbija i Kosovo moći da tumače po sopstvenoj volji. Kako list navodi pozivajući se na poverljive diplomatske izvore u EU, na pečatu će pisati "Carina Kosova" i biće bez amblema, zastave ili grba. Kako se navodi, za Beograd će to biti "carina južne pokrajine Kosovo", a za Prištinu "carina nezavisne države Kosovo".
Iako se dogovorom o praktičnim pitanjima poput ovog Beograd i Priština ne približavaju saglasnosti o statusu, kao ni o pitanjima koja iz statusa proističu poput kontrole graničnih prelaza, njime se poboljšava život na toj teritoriji, smanjuju se napetosti i omogućava regionalna saradnja, a to je ono na čemu EU insistira.
Samit u Viminacijumu: o kulturi, pomirenju i Kosovu
Tema Kosova nije zaobišla ni regionalni samit Uneska na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca. Kosovo je i ranije bilo tema skupova Uneska, pa je Srbija na prošlom sastanku u Parizu sprečila da se deo srpske baštine na Kosovu upiše kao kosovska, a ne srpska.
Predsednik Srbije Boris Tadić insistirao je na značaju statusa srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu. "Jedno od najvažnijih pitanja jeste svakako pitanje srpskog nasleđa na Kosovu, pre svega srednjovekovnih spomenika koji su uvršteni na Uneskovu Listu ugrožene baštine. U pitanju su manastir Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice ljeviške", rekao je Tadić na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca. Prema njegovim rečima, Srbija je jasno određena kao država ugovornica kojoj spomenici pripadaju i tako mora da ostane.
Tadić je naveo da je više od 150 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji uništeno od juna 1999. godine, od toga 35 tokom martovskog pogroma 2004.
Samit posvećen povezanosti kulture i pomirenja bio je prilika za susrete lidera regiona i za upućivanje poruka mira.
Tako su se dan uoči samita u Beogradu sastali predsednik Srbije Boris Tadić i njegov hrvatski kolega Ivo Josipović i kritikovali neodmerene izjave premijerke Hrvatske Jadranke Kosor i ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića. Kako je saopšteno iz Tadićevog kabineta, predsednici dve zemlje su tokom jednočasovnog sastanka istakli da su odnosi dve zemlje previše važni i za Srbiju i Hrvatsku "i za njihove narode, i za region, da bi neodmerene izjave njihov razvoj dovele u pitanje".
Oni su takođe naglasili da se otvorena pitanja u odnosima neće rešavati kroz uslovljavanje evropskih integracija. Ukoliko bi ti obećanje i održali, to bi bilo značajno za evropski put Srbije, budući da se u praksi pokazalo da susedi mogu čak godinama blokirati evropski put kandidata za članstvo.
Na samitu šefova država jugoistočne Evrope "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi" na arheološkom lokalitetu Viminacijum kod Kostolca učestvuju lideri Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Albanije, Bugarske, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Značaj kulture za pomirenje
Generalna direktorka Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu Irina Bokova u izjavi za agenciju Beta izrazila je očekivanje da će samit u Viminacijum doprineti pomirenju i zajedničkom radu u očuvanju materijalne i nematerijalne kulture u regionu.
Ona je na samitu rekla da samiti lidera regiona pokazuju odlučnost političkih lidera da promovišu ulogu kulture i umetnosti u pomirenju. "Umetnost ima značajnu ulogu u pomirenju i svakodnevnom miru", rekla je Bokova na devetom samitu šefova država jugoistočne Evrope pod nazivom "Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi". Ovi samiti su, prema njenim rečima, ukazali na potrebu promovisanja kulture raznolikosti i zajedničkog nasleđa.
Bokova je rekla da u vreme dok globalni lideri traže rešenje za finansijsku krizu, savremena umetnost predstavlja inspiraciju za kreativno razmišljanje. Ona je dodala da je potrebno da umetnici iz različitih država obrazuju mreže i učestvuju na zajedničkim izložbama. "Mir ne treba samo održavati, mir treba proizvoditi", istakla je Bokova.
Misija Uneska jeste da napravi most između umetnika i ljudi koji donose odluke, poput šefova država, poručila je direktorka Uneska. Ona je dodala da Unesko neće štedeti napore da promoviše mir. Pored mostova između političkih institucija, treba praviti mostove i između civilnih društava, ukazala je Bokova.
Na samitu na arheološkom lokalitetu u Viminacijumu kod Kostolca, koji zajednički organizuju Srbija i Unesko, pored domaćina Borisa Tadića učestvuju i predsednici Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Bugarske, Ivo Josipović Filip Vujanović, Djorđe Ivanov, Bamir Topi i Georgi Prvanov, kao i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović. Pored Bokove, prisutni su i evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i omladinu Andrula Vasiliju i glavna direktorka za obrazovanje, kulturu, kulturno nasleđe, sport i omladinu Saveta Evrope Gabrijel Bateni-Dragoni.
Izvor: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
