Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Visković: Borićemo se da Kosovo ne postane uslov za EU
|
|
|
|
Objavljeno : 12.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija će učiniti sve što je u njenoj moći da rešavanje pitanja Kosova ne postane zvanični uslov za napredak ka EU, izjavio je ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković. U intervjuu za nemački EurAktiv on je kazao da za sada ne postoji mogućnost da Srbija prizna Kosovo, kao i da je za rešavanje tog pitanja potrebno dosta vremena i da bi pritisak da se to uradi brzo mogao da bude kontraproduktivan.
"U brojnim prilikama je rečeno da to nije zvaničan uslov za Srbiju da postane članica EU. Nisam naivan. Razumem da se nešto zvanično saopštava, a da, sa druge strane, neki ljudi u moćnim zemljama misle da bi to moglo da postane uslov", kazao je Visković u intervjuu za nemački EurAktiv (www.EurActiv.de). "Daćemo sve od sebe da ne dopustimo da taj problem dođe na nivo na kojem bi postao pitanje za zvanično donošenje odluka u institucijama EU", naveo je on.
Na opasku da se čini da su evropski političari u izvesnoj meri zabrinuti zbog mogućnosti da nacionalističke stranke dobiju naredne izbore, on je kazao da niko ne može da predvidi ishod izbora u bilo kojoj zemlji, ali da bi zbivanja u vezi sa Kosovom i EU mogla na to da utiču i da se nada da su političari na Zapadu toga svesni.
"Lično mislim da sadašnja vlada predstavlja proevropsku Srbiju. Čak su i neke bivše antievropske partije promenile stavove. Stoga sam prilični optimista i mislim da će na kraju ljudi podržati one koji su za Evropu", kazao je on. Visković je rekao da su mnogi građani Srbije nezdovoljni zbog loše ekonomske situacije, visoke nezaposlenosti i drugih razloga, ali da bi u mesecima pred izbore na stavove građana mogla da utiču i neka rešenja doneta u "poslednjem trenutku".
"Ono što se dešava na Kosovu, kao i EU integracije, mogu takođe da imaju značajan uticaj na krajnji rezultat. Nadam se da su i političari na Zapadu toga svesni", rekao je ambasador Srbije u Nemačkoj.
Ocenivši da je Srbija u sličnoj situaciji kao i Nemačka 1945. godine, Visković je istakao da se "neke stvari ne mogu učiniti preko noći" i da "pritisak da se neke stvari reše odmah može stvoriti veće probleme nego malo strpljenja". "Ko je na primer mogao da pritiska Saveznu Republiku Nemačku (Zapadnu Nemačku) 60-ih i 70-ih godina da prizna DDR (Istočnu Nemačku)? Zašto se samo na Srbiju vrši takav pritisak?", zapitao je ambasador Srbije u Nemačkoj.
On je kazao da i neke zemlje EU imaju nerešene bilateralne probleme koji uključuju i pitanje priznavanja teritorija i grancia, kao i da Srbija nema problem koji bi mogao da ugrozi stabilnost EU.
Prema rečima Viskovića, u ovom trenutku za Srbiju nije moguće da prizna Kosovo, a to nije samo pitanje nacionalnog ponosa ni pravde, već i sudbine ljudi koji na Kosovu žive. "Dok ne rešimo neka veoma osetljiva pitanja poput zaštite srpskog naroda na Kosovu i specijalnih prava za srpske manastire i crvke, ne postoji mogućnost da niko na rukovodećem položaju u našoj zemlji" ukoliko bi bio stavljen pred izbor Kosovo ili EU, izabere EU, ocenio je on.
Na pitanje da li to znači da će Beograd priznati Kosovo ukoliko se Srbi bolje zaštite, ambasador Srbije nije isključio mogućnost da se to jednog dana dogodi.
"To sada ne mogu da kažem. Pre nego što bi to bilo moguće, moramo rešiti mnoge probleme. A onda, jednog dana u ne tako bliskoj budućnosti, neko u Srbiji bi mogao da kaže: Sada to možemo da učinimo", rekao je Visković.
"Pokušajte da se setite koliko godina je trebalo da se postigne suštinski sporazum između dve Nemačke. Do toga je prošlo 20 godina, a vi očekujete od nas da to obavimo za dve godine", kazao je on.
Kada je reč o carinskom pečatu, Visković je rekao da Srbija ne može da prihvati carinski pečat sa oznakom "Republika Kosovo" jer bi to značilo da Srbijs prihvata da je reč o državi. "Možemo da prihvatimo neka kompromisna rešenja i izneli smo predloge poput 'UNMIK-Kosovo - carinska služba' ili 'Euleks (EULEX) Kosovo - carinska služba'. Oni ne žele to da prihvate. Na kraju, sve se tiče statusa", kazao je Ivo Visković.
Razgovor vodili: Michael Kaczmarek, Ewald König, Daniel Tost
Izvor: EurActiv.de
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
