Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Još mesec i po za unošenje napretka u izveštaj o Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 31.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji
Nadam se da će do 15. septembra, kada ćemo ući u završnu fazu izrade izveštaja o Srbiji, biti ostvaren dodatan napredak u reformama, kako bi izveštaj bio što ubedljiviji. Po pitanju odobrenja za status kandidata sam više optimista nego pesimista. Hapšenje haških begunaca bilo je značajan korak. Jedva čekam da vidim zakon o restituciji, koji se čeka već 10 godina.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Srbija u oktobru očekuje mišljenje Evropske komisije o spremnosti za status kandidata. Kakva je procedura za izradu tog izveštaja i kako će se vrednovati napredak koji Srbija ostvari tokom leta, budući da je izrada već počela?
To je proces koji je stalno u toku, počeo je pre godinu dana, i ranije, u prethodnom izveštaju smo pripremali teren za to. Već smo napisali neke delove izveštaja, pa ih ažuriramo naravno kada ima promena, i to ćemo raditi verovatno do 15. septembra, kada treba da uđemo u završnu fazu za usvajanje 12. oktobra.
Nadam se da u tom periodu, recimo do 15. septembra, još možemo napraviti napredak i unaprediti situaciju, tako da dobijemo ubedljivije mišljenje. Mi kao Komisija sa izveštajem treba da se suočimo sa 27 zemalja članica, da pokrenemo pitanje da li je Srbija ostvarila dovoljan napredak u pojedinačnim domenima, da li smo zadovoljni postignutim napretkom. Što više pozitivnih stvari, usvojenih zakona, primenjivanja reformi, bolje su šanse za Srbiju da postigne rezultat.
Kako ocenjujete angažovanje Srbije na ispunjavanju uslova za status kandidata?
Mislim da je odluka vlasti da usvoje Akcioni plan bila dobra. Svako ministarstvo je znalo šta treba da uradi i kada.
Kada pogledam unazad, mislim da su sprovedene važne reforme. Insistirali smo na (promenama u) sistemu rada parlamenta, izbornom zakonu, ulozi političkih partija, demokratskom društvu, ukidanju blanko ostavki na državnim nivou, a sada će biti i na lokalnom, to je korak u dobrom pravcu. U tom smislu, značajna reforma odnosila se na pitanje finansiranja političkih partija. Bilo je i dosta aktivnosti u domenu prava manjina i postignut je rezultat formiranjem nacionalnih saveta za različite manjine. Mislim da su to veoma dobre reforme u dobrom pravcu.
Naravno da nije ispunjeno svih 96 preporuka iz Akcionog plana, ali mislim da smo na veoma pozitivnom putu za to.
Ostale stvari koje bih pomenuo su saradnja sa Haškim tribunalom. Nedavno je uhapšen Hadžić, a mesec dana ranije Mladić. Mislim da
je to veoma značajno, budući da se, setićete se, 27 zemalja članica, kada su od Komisije zatražile da izradi mišljenje ospremnosti za status kandidata, posebno osvrnulo na saradnju sa Haškim tribunalom. Mislim da je dobro što je to poglavlje, taj element očekivanja u potpunosti ispunjen sa prebacivanjem (u Hag) dvapreostala begunca kako bismo rekli pre godinu dana, pošto sada više nema begunaca.
Još ima elemenata koje bi trebalo ispuniti. Prvi je garantovati da će se usvojene reforme sprovoditi kako treba. To je naravno jedna od
stvari kojima poklanjamo najviše pažnje, gledamo kako se to primenjuje. Bez obzira na to o čemu govorimo, da li o reformi pravosuđa ili vladavini prava i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Nije dovoljno samo usvojiti strategiju, potrebno je biti siguran da se ta strategija dobro primenjuje na terenu i dovodi do jasnih rezultata.
Takođe, ima nekoliko tema kojima se treba pozabaviti, nekoliko zakona koje bi parlament u narednim danima trebalo da usvoji, a ima i značajnih domena poput svojinskih prava i restitucije na kojima još treba raditi. Mogu da kažem da je i tu ostvaren napredak i jedva čekam da se usvoje ti zakoni u septembru. Kada je reč o medijskoj strategiji, znamo da je urađen prvi zadatak sa pripremom medijske strategije, a sada moramo da vidimo kada će moći da je usvoji vlada, to se očekuje u septembru. Tu je značajno istaći i da postoji dobra konsultacija ne samo unutar parlamenta i vlade, već i sa predstavnicima profesije i zainteresovanim stranama u ovim domenima.
Važno je naravno koliki se napredak postiže u domenu regionalne saradnje i procesa pomirenja u regionu. Mislim da je i u pogledu toga postignut dobar napredak. Skupština je usvojila Deklaraciju o Srebrenici prošle godine, to je bio korak u dobrom pravcu, kao i različiti sastanci na visokom nivou koji su održani, predsednik Tadić koji je posetio Vukovar, išao u Sarajevo, i u druga mesta, pre svega u Hrvatskoj, sve to je veoma dobar znak jer stvara okvir za rešavanje problema koji postoje između zemalja. Imamo pitanja poput nestalih, povratka izbeglica, demarkacije granica, potrebno je suočiti se sa svim tim temama koje potiču iz prošlosti ili su nastale u skorije vreme, jer će to poboljšati odnose među zemljama. Saradnja
u domenu policije, pravosudnih sistema, dosta se popravila u prethodnim godinama u regionu i sa tim se treba nastviti.
Kako procenjujete šanse Srbije da dobije pozitivno mišljenje Komisije?
To mogu da odgovorim 12. oktobra. Mogu da kažem da smo prošle godine imali dve zemlje koje su bile u toj situaciju, jedna je dobila status
kandidata - Crna Gora, sa listom prioriteta kojima treba da se pozabavi u roku od godinu dana, to je Crna Gora radila i 12. oktobra ćemo videti i rezultat koji je postigla. Druga zemlja - Albanija - nije dobila status kandidata zato što politička situacija i funkcionisanje institucija nisu bili na zadovoljavajućem nivou.
Kada sagledam te primere, u tom pogledu sam, kada je reč o Srbiji, više optimista nego pesimista.
Srpski političari su sa dosta optimizma govorili o odlukama koje se očekuje ove godine, pa se često može čuti da očekuju i status kandidata i utvrđivanje datuma početka pregovora. Kakav je vaš stav prema tome?
Nije loše biti optimista po pitanju onoga što želite da postignete jer sebi postavite ambiciozan cilj i angažujete svu energiju u tom pravcu. Međutim, mislim da se mora uzeti u obzir da po pitanju oba cilja - dobijanja statusa kandidata i utvrđivanja mogućeg datuma za početak pregovora - te odluke ne zavise samo od mišljenja Komisije.
Napravićemo ubedljivu procenu i poslati je zemljama članicama, ali će kasnije članice morati jednoglasno da donesu odluku o tome. Videćemo šta će se dogoditi. Mislim da je uvek dobro ići korak po korak, prvi korak je status kandidata, sledeći, datum za otvaranje pregovora, je u tom smislu ambiciozniji.
Pomenuli ste značaj restitucije. Kako ocenjujete napredak u tom domenu?
Mislim da je učinjen veoma važan korak. Bila je rasprava u junu u parlamentu, organizovana je konferencija o tome i sve zainteresovane strane su bile tamo i mogle su da izraze stavove o tome.
Nije reč o jednom zakonu već o sveobuhvatnom paketu zakona u tom domenu. Nemamo samo zakon o restituciji, kojim će se odrediti koji vid restitucije će se primeniti. Taj zakon bi trebalo da bude usklađen sa zakonom o svojini kojim se imovina vraća od države lokalnim i regionalnim vlastima, jer oni moraju da budu usklađeni. Ne može se vratiti imovina lokalnim zajednicama ukoliko je predmet potraživanja na osnovu restitucije. Mora se obezbediti koherentnost celog tog procesa.
Kada je reč o medijima, na koje biste probleme posebno skrenuli pažnju?
Situacija u medijima je teška, uvek pojednostavljeno kažem - imate 100 televizija, 200 radio stanica i 500 štampanih medija za stanovništvo od 7,5 miliona stanovnika. To je mnogo, i pitanje je kako je to održivo na tržištu.
Bitno je i kako se državna pomoć raspodeljuje, kako se mediji finansiranju. Jer tu govorimo o transparentnosti i slobodi medija, to se mora garantovati. Izvor finansiranja, bez obzira na to da li je reč o državi ili opštini, mora biti jasan i transparentan. Jer ne možete narušavati konkurenciju na tržištu, govorimo o medijima kao industriji u tom smislu, a tu se mora garantovati fer konkurencija. Ne možete imati jednog operatera koji dobija subvencije države ili opština i na tržištu se bori sa onima koji žive od prihoda na tržištu. To nije u redu.
Potrebna je i tehnološka promena. Sve više je internet medija, kablovskih operatera, a treba voditi računa i o digitalizaciji koja bi trebalo da se sprovede naredne godine u aprilu. Sve to će izazvati brojne promene.
Morate napraviti dobru strategiju i anticipirati promene. Potrebna su jasna pravila prema kojima će se sprovoditi to restrukturiranje medija i prilagođavanje novom okruženju.
Da li su potrebne promene u oblasti vlasništva nad medijima?
To je teška tema. Važna je transparentnost u vlasništvu. Ako želite javnog emitera, on mora da radi po utvrđenim, veoma preciznim pravilima jer žive od pretplate poreskih obveznika. Koliko shvatam, treba se pozabaviti i pitanjem procenta naplate pretplate. Ali, oni žive od javnog novca i moraju da pružaju javne usluge. Ukoliko imaju i komercijalne aktivnosti, one se moraju voditi u odvojenom, transparentnom računovodstvenom sistemu koji je potrebno uspostaviti.
Drugo pitanje je da li želite lokalne i regionalne javne emitere. Tu se postavlja i pitanje manjina i manjinskih jezika, odnosno načina na koji različiti Saveti nacionalnih manjina mogu na tržištu da kupe vreme za svoje emisije i predstavljanje na jezicima manjina.
O svemu tome se mora razmišljati. To ne znači da svaki savet mora da ima svoj TV, radio i novine, ali moraju postojati jasna pravila funkcionisanja na tržištu po pitanju toga kako se kupuje vreme na TV i radiju za emitovanje na jezicima nacionalnih manjina.
Da li smatrate da među političkim strankama postoji konsenzus o evropskom putu Srbije?
Kao što smo videli kada se komesar (za proširenje Štefan) File obratio parlamentu, ne postoji potpuni konsenzus u parlamentu o evopskom putu Srbije jer su neki delovi sale bili protiv. Ali, uopšte uzev, više od 80% političkog spektra je naklonjeno pristupanju Srbije EU i mislim da je to dobro, mada smatram da je to prirodno i taj procenat me ne čudi jer je prirodno mesto Srbije u EU u smislu istorije, kulture, u geografskom i ekonomskom pogledu.
Dobro je da imamo najširi mogući stepen političkih stranaka jer to pomaže ostvarivanju napretka kada su na redu teške reforme, to omogućava što širu podršku u parlamentu i kretanje u pravom pravcu.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
