Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Različiti stavovi ministara odbrane EU o Bosni
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.09.2011. |
|
|
|
|
|
|
U Vroclavu je 23. septembra završen dvodnevni neformalni sastanak ministara odbrane članica Evropske unije a kao najteže pitanje, o kojem nije postignuta saglasnost, pokazala se misija EUFOR Altea u Bosni i Hercegovini, saopštio je poljski ministar odbrane Tomaš Šemonjak. Prema njegovim rečima, sve zemlje su posvećene angažovanju za stabilnost BiH, ali je pitanje kakva je misija potrebna. Među temama se našla i Libija.
Ministri su 22. septembra na radnoj večeri ocenjivali konkretne domete mirovnih misija, misija protiv pomorskih gusara, u Somaliji, Ugandi, aktivnosti u Libiji i misiju u Bosni.
"Najteže se pokazalo pitanje misije u BiH, nastavljanje operacije Altea. U EU su razna mišljenja i pogledi. Složni smo u namerama i brizi za stabilnost BiH, ali recepti kako do toga doći se razlikujui", kazao je ministar Šemonjak na konferenciji za novinare u Vroclavu.
Poljska kao predsedavajuća zemlja napravila je rezime tih disonantnih stavova a apelovala na zemlje članice da budu fleksibilnije kako bi se što pre došlo do kompromisa.
"Teško je da kažem da neki stav preovladava. Nije bilo glasanja. Da pojednostavim - pitanje je bilo da li sve treba da ostane kako jeste, znači tu bi bili vojnici, tu bi bila misija, ili da se EUFOR Altea pretvori više u misiju za obuku", kazao je poljski ministar. Domaćin neformalnog ministarskog sastanka u Vroclavu dodao je da bi u ovom drugom slučaju bila ostavljena mogućnost za intervenciju za slučaj potrebe.
"Mnogo je raznih ocena toga šta se dešava u samoj Bosni. Tu su zemlje iz okruženja, Austrija, Mađarska i Bugarska koje po prirodi stvari vrlo aktivno izražavaju svoj stav", objasnio je Šemonjak zašto se teško dolazi do dogovora upravo o toj misiji.
Ministri su se dogovorili da bi trebalo nastaviti svakako pomorsku misiju u vodama Afrike protiv pomorskih gusara, jer je postigla dobre rezultate.
Dobar deo vremena posvećen je Libiji sa načelnom slogom da bi ta misija trebalo da krene u civilnijem pravcu, pri čemu sami Libijci i njihove privremene vlasti treba da kažu šta im je najpotrebnije.
"Očekujemo od Libijaca da kažu u kom pravcu treba da krene EU. Evropska spoljna služba dala je tu neke predloge, o zaštiti granica, obuci snaga bezbednosti i u prelazu u građansko društvo", kazao je Šemonjak.
Ministri su se drugog dana sastanka usredsredili na opštija pitanja - pre svega na inicijativu da zemlje članice što više u vreme krize računaju na saradnju - na kapacitete koje će staviti na raspolaganje i ostalima i koji mogu da se operativno iskoriste u trenutku krize ili hitne potrebe. Koliko je to važno i koliko su kapaciteti pojedinih zemalja ograničeni pokazao je upravo slučaj Libije.
Ministri su razmotrili i saradnju sa UN i NATO a Šemonjak se nakon neformalnog ministarskog sastanka danas u Vroclavu sreće sa predstavnicima članica NATO koje još nisu u EU i zemljama kandidatima za Uniju.
Predstavnike Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Islanda i Turske upoznaje sa tokom debate i eventualnim preporukama za formalni sastanak u Briselu.
Autor: Daša Pavlović, dopisica Bete iz Praga
Povezani sadržaj
|
|
|