Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Cilj Zapada da spreči haos posle Gadafija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje Zapada, ne čekajući da pobunjenici osvoje Tripoli, već se pripremaju za vreme posle svrgavanja libijskog lidera Muamera Gadafija a posebno su im dva cilja važna - da se izbegne podela zemlje nakon četiri decenije autoritarne vladavine i osigura da tranzicija bude zaista demokratska. Dok je tokom sukoba NATO bio zadužen za bombardovanje, Evropska unija se više držala po strani tokom vojnog sukoba, pripremajući se da pruži pomoć u izgradnji demokratskih institucija i tranziciji nakon promene vlasti.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen (Fogh Rasmussen) pozvao je 22. avgusta opozicioni Prelazni nacionalni savet da garantuje mirnu tranziciju u kojoj će učestvovati svi, da će zemlja ostati jedinstvena i da će se "budućnost zasnivati na pomirenju i poštovanju ljudskih prava".
Američki predsednik Barak Obama (Barack) je, takođe, pozvao rukovodeće telo pobunjenika da povede zemlju ka tranziciji u kojoj će se "poštovati prava libijskog naroda", a šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton (Catherin Ashton) je pozvala lidere pobunjenika da postupaju odgovorno kako bi očuvali mir i stabilnost u celoj zemlji.
Zapad strahuje da će pobunjenici koji su već ušli u Tripoli, nakon četiri decenije Gadafijeve autoritarne vladavine u padu režima videti priliku za osvetu, što bi ugrozilo nacionalno pomirenje. "Mnogi Libijci nam kažu da će biti sravnjivanja računa pošto je reč o građanskom ratu a sukob je samo pojačao tenzije koje postoje već dugo", rekao je za AFP evropski diplomata.
Takva atmosfera čistki mogla bi da ugrozi jedinstvo zemlje u kojoj živi više desetina plemena sa interesima koji se često razlikuju.
Background Protesti zbog Gadafijeve višedecenijske vladavine Libijom počeli su sredinom februara i prerasli u krvave sukobe, a glavna uporišta opozicije bila su na istoku zemlje.
Vojna intervencija u Libiji počela je 19. marta, a predvodile su je SAD, Francuska i Velika Britanija. Komandu nad operacijom 31. marta je preuzeo NATO. NATO avijacija je u proteklih pet meseci imala gotovo 20.000 borbenih letova nad Libijom i 7.500 puta gađala trupe lojalne Gadafiju.
Pobunjenici su 21. avgusta ušli u Tripoli ali još ne kontrolišu u potpunosti glavni grad Libije. Za sada nije poznato gde se Gadafi nalazi.
"Istorija nas uči da, kada se vlast osvoji oružjem a ne mirnim putem, vojni legitimitet postaje kontrdiktoran demokratskom legitimitetu", upozorava direktor Instituta za bezbednost EU Alvaro de Vaskonselos (Vasconcelos). To se, prema njegovim rečima, prevazilazi "integrasanjem različitih komponenti libijskog društva u sve buduće vlade tokom tranzicije", uključujući "vrlo konzervativne ali ne i nasilne islamističke snage, bliske Muslimanskoj braći".
"Opasnost je u tome da bi Prelazni nacionalni savet, sa sedištem u Bengaziju, mogao da pomisli da treba da bude dominantan u budućim vladama u periodu tranzicije", rekao je on i ocenio da vlast ne treba da isključivo pripadne predstavnicima istočnog regiona, u kome je buknula pobuna, već da treba da integriše i opozicione snage u regionu Tripolija, na zapadu zemlje.
Da li će islamistički pokret u Libiji pristati da bude deo demokratske tranzicije? "Najviše zabrinjava bezbednosni aspekt, postoje ljudi kojima nije u interesu stabilizacija, počevši od salafista koji su povezani sa mrežom Al Kaide u zemljama Magreba", rekao je evropski diplomata.
Dok je NATO bio zadužen za bombardovanje Libije, Evropska unija, koja je više stajala po strani tokom sukoba, spremna je da nakon promene vlasti deluje i pomogne Libiji u izgradnji demokratskih institucija. Prema diplomatskim izvorima, moguće je da Unija uputi misije bezbednosnih snaga, kao što je to učinila u Iraku i Avganistanu, kao i posmatračke misije kako bi se sprecila previranja.
"Libiji je sada potrebno da tranzicija protekne u miru i potrebna joj je zaista demokratska država - zadatak je ogroman. Ujedinjene nacije i drugi moraju pomoći", ocenio je šef švedske diplomatije Karl Bilt (Carl Bildt).
Brisel je po izbijanju libijske krize zauzeo stav da Gadafi mora da ode s vlasti a posebno je kritikovao položaj stanovništva i upotrebu sile protiv njega. Na nivou EU su uvedene sankcije libijskom režimu, uključujući embargo na oružje, zamrzavanje imovine Gadafijevih saradnika i članove porodice, kao i imovine libijske nacionalne naftne kompanije. EU je najavila da je spremni da pomogne "novoj Libiji", ekonomski i u izgradnji novih institucija.
EU je, međutim, bila podeljena oko vojne intervencije u Libiji, za koju su se zalagale Francuska i Velika Brtianija, dok je Nemačka bila protiv. Takođe, odluka Francuske da prva prizna Prelazni nacionalni savet kao legitimnoo telo libijskih pobunjenika naišla je u prvo vreme na kritike, uz ocenu da je to ishitreni korak.
Francuska sada predlaže da se sastanak Kontakt grupe o Libiji održi iduće nedelje u Parizu. Sastanak svetskih i regionalnih sila okupljenih u Kontakt grupi o Libij, imao bi za cilj da odredi "mapu puta" međunarodne zajednice, zajedno sa Prelaznim nacionalnim savetom, političkim telom pobunjenika, rekao je 22. avgusta francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe (Alain Juppe).
"Libijci sami treba da izgrade svoju budućnost... Francuska je preuzela rizik i založila se za pravednu stvar. Francuska je bila prva sila koja je priznala Prelazni nacionalni savet i odlučni smo da se angažujemo na njegovoj strani", rekao je Žipe.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
