Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nesuglasice o stvaranju odbrambenih struktura EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Italija i Španija podržale su inicijativu Francuske, Nemačke i Poljske za jačanje evropskog sistema odbrane, objavio je poljski ministar inostranih poslova Radoslav Šikorski (Radoslaw). Tih pet zemalja je i zvanično poslalo pismo sa tom inicijativom šefici evropske diplomatije Ketrin Ešton (Catherine Ashton). Analitičari i zvaničnici su, međutim, kako je preneo Vol strit žurnal (Wall Street Journal) ocenili da je vojna intervencija u Libiji nanela težak udarac stvaranju odbrambene strukture EU.
"Potpisali smo i preneli Ketrin Ešton 'Pismo petorke' - Francuske, Nemačke, Španije, Italije i Poljske o jačanju evropske odbrane", kazao je Šikorski tokom izjava za medije u okviru sastanka evropskih šefova diplomatije u poljskom gradu Sopotu 2. septembra. Sadržaj pisma nije objavljen.
Jedan evropski diplomata kazao je da je cilj te inicijative pokrenute u julu da "stvori zajedničke strukture u oblasti odbrambene politike i bezbednosti".
"Trebalo bi otvoriti mogućnost za razvoj takvih planova, ukoliko je neophodno i bez Velike Britanije", koja se suprotstavila zamisli uspostavljanja generalštaba EU.
Eštonova je, naime, tokom leta u jednom izveštaju iznela mogućnost stvaranja generalštaba, ali se Velika Britanija suprotstavila tome.
Tokom prošlog susreta ministara odbrane EU u julu, britanski ministar Vilijam Hejg (William Haue) kazao je da je "veoma jasno" da Velika Britanija neće dati "pristanak za stalni generalštab EU ni sada ni u budućnosti". To bi, kako je naveo, bilo dupliranje sa strukturama NATO, a i koštalo bi mnogo, dodao je on. Zaključci sastanka nisu objavljeni zbog britanskog suprotstavljanja i čvrstog stava Francuske po pitanju jačanja zajedničke odbrane.
Background Odluka o uspostavljanju stalnih politi;kih i vojnih struktura u cilju rešavanja kriza doneta je 2000. Dve godine pre toga, dve zemlje sa najvećim vojnim budžetima nakon SAD - Velika Britanija i Francuska donele su Deklaraciju iz Sen Maloa, koja je utrla put nastanku Evropske bezbednosne i odbrambene politike. EU danas ima 20-ak vojnih i civilnih misija na tri kontinenta.
Učešće u odbrambenoj politici još nije na redu u evropskim integracijama Srbije. Međutim, Srbija je ove godine na sopstvenu inicijativu potpisala sporazume potrebne za učešće u misijama, a prema ranijim najavama prva misija u kojoj bi učestvovali pripadnici Srbije verovatno će biti Atalanta, borba protiv pirata u Somaliji.
Intervencija u Libiji - poraz za jačanje odbrane EU
Vojna intervencija u Libiji, za koju su neki smatrali da je prilika za EU da pokaže sposobnost za vojnu akciju, prema oceni Vol strit žurnala je zadala udarac težnji za razvoj odbrambenih struktura EU.
To je bila prva NATO vojna operacija koju su predvodili Evropljani, a SAD su bile u drugom planu.
Predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) ocenio je da se NATO u Libiji pokazao "kao neophodno oruđe u službi vojnih akcija". Povratak Francuske u vojnu komandu NATO-a 2009. omogućio je uspeh akcije u Libiji, ocenio je Sarkozi.
Izjava Generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena (Fogh Rasmussen) dodatni je argument u prilog toj tezi. On je prošlog meseca kazao da intervencija u Libiji ne bi bila moguća bez znatne pomoći SAD. U tekstu Vol strit žurnala ističe se, takođe, da je intervencija u Libiji manja od većine drugih, čak i onih na Balkanu, i da se odvijala "u dvorištu" Evrope.
Ukazuje se takođe da je samo manjina EU zemalja želela da se uključi u intervenciju u Libiji, iako nije bila kontroverzna i izvedena je uz mandat EU. Kako se ističe, Nemačka je imala najviše rezervi. U takvim okolnostima evropska odbrambena politika je teško ostvariv cilj.
Nameće se i pitanje cene u trenutku smanjenja izdataka Direktor briselskog tink-tenka Karnegi Jurop (Carnegie Europe) i nkadašnji zvaničnik nemačkog ministarstva spoljnih poslova Jan Tehau (Techau) kazao je da keiranje odbrambenog sistema ne prolazi ni osnovni test realnosti. Većina zemalja članica, kako je naveo, nema ozbiljne namere da se to učini, a i one koje su tome naklonjene nisu spremne da izovoje novac.
Stav Tehaua je da EU treba da se usmeri na to kako da da smislen doprinos u domeu bezbednosti i vojske u okviru NATO.
Deo analitičara, međutim, ukazuje da ni SAD neće želeti da pruzi podršku ukoliko u tome ne vidi strteški interes i da se već iz iskustva u Libiji može videti da će se EU suočiti s tim problemom, preneo je Vol strit žurnal.
Izvor: EurActiv.rs i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
