Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Libiji počinje trka za naftu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dok se borbe u Tripoliju nastavljaju i svetski lideri povećavaju pritisak na libijskog lidera Muamer Gadafija da napusti vlast, naftne kompanije pokušavaju da osiguraju svoje investicije u Libiji. Italijanska naftna kompanija Eni predvodi povratak u Libiju dok su pobunjenici koji slave kraj Gadafijeve ere upozorili kompanije iz Kine, Rusije i Brazila da će možda izgubiti svoje unosne pozicije jer nisu podržali njihovu borbu. Istovremeno, Evropa i SAD se pripremaju da odmrznu libijska sredstva, ali oporavak privrede u Libiji neće biti ni brz ni lak.
Pad Gadafija će ponovo otvoriti vrata najvećih rezervi nafte u Africi i omogućiti nekim novim akterima da se uključe u eksploataciju kao što je katarska državna naftna kompanija ili Vitol koji se bavi trgovinom. Oni će pokušati da se takmiče sa već pozicioniranim kompanijama iz Evrope i Amerike.
"Mi nemamao problem sa zemljma Zapada kao što su francuske, italijanske ili kompanije iz Velike Britanije. Ipak možda ćemo imati nekih političkih nesuglasica sa Rusijom, Kinom i Brazilom", rekao je Abdeldžalil Majuf iz naftne kompanije AGOCO koju su preuzeli pobunjenici. Takav komentar može ukazati na nepovoljan položaj onih zemalja koje su se protivile sankcijama Gadafiju ili su zahtevale dalje pregovore, što će ostaviti evropske i američke kompanije u velikoj prednosti da preuzmu ugovore za eksploataciju nafte i izgradnju infrastrukture koji vrede milijarde dolara u zemlji koja je članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC).
Akcije kompanije Eni koja je bila najveći proizvođač pre rata u Libiji skočile su 7%, a njen predsednik Đuzepe Reki (Giuseppe Recchi) rekao je da će izvoz libijske nafte i gasa početi i pre zime. U međuvremenu cena nafte u svetu opet je pala u očekivanju povratka libijske nafte na tržište. Akcije austrijskog OMV-a i francuskog Totala takođe su skočile između 3% i 5% a a firme iz Amerike koje se bave proizvodnjom ili trgovinom naftom koje posluju u Libiji takođe su zabeležile rast.
Italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini (Franco Frattini) izjavio je da su službenici Enija već stigli u postrojenja na istoku Libije da bi ih ponovo pokrenuli. "Postrojenja su napravili Italijani, odnosno (grupa za naftna polja) Saipem i prema tome jasno je da će Eni igrati ulogu broj 1 u budućnosti", rekao je Fratini italijanskoj državnoj televiziji RAI.
Pre rata Libija je činila 2% svetske proizvodnje nafte i dnevno se u postrojenjima u toj zemlji proizvodilo 1,6 miliona barela nafte a poseduje rezerve koje bi mogle da održe taj nivo sledećih 80 godina. Prema istraživanju Rojtersa, biće potrebno oko godinu dana da se proizvodnja povrati na nivo od milion barela dnevno a dve godine da bi se došlo na nivo proizvodnje od pre rata.
"Verovatno će biti potrebne nedelje pre nego što vidimo ponovo izvoz nafte iz Libije a ona mora i da osposobi rafinerije. I pored toga moramo vratiti Libiju među zemlje izvoznice nafte odmah", rekao je analitičar Olivie Žakob (Olivier Jackob) iz Petromatriksa (Petromatrix), švajcarske nezavisne agencije za istraživanja u oblasti nafte.
Bivši visoki zvaničnik za poslove izvoza nafte Šokri Ganem, koji je napustio Gadafijev režim u maju, rekao je Rojtersu da će neki segmenti proizvodnje početi za nekoliko nedelja ali da će biti potrebno 18 meseci da se sve vrati na nivo od pre rata.
Arapska zalivska naftna kompanija (AGOCO), koja je deo libijske državne Nacionalne naftne kompanije, saopštila je da je tehnički spremna da počne sa radom na dva postrojenja na istoku zemlje koja zajedno mogu proizvesti oko 250.000 barela dnevno. "Imamo libijske naftne kompanije i možemo početi sa radom čim bezbednost bude garantovana. Nisu nam potrebne strane kompanije da bi počeli sa radom", rekao je Majuf. On je dodao i da su snage bezbednosti koje su angažovane iz bivše libijske vojske već na poljima i da kompanija čeka odobrenje da počne sa proizvodnjom.
Background Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je 17. marta rezoluciju kojom odobrava "sve neophodne mere" kako bi se zaštitili civili a libijska vojska prinudila da prekine vatru. To je uključivalo i uvođenje zone zabrane letova nad Libijom, čime je otvoren put za vazdušne intervencije u toj zemlji. Od 15 članica Saveta bezbednosti UN rezoluciju je podržalo 10 članica, dok su dve stalne članice - Kina, Rusija, kao i Nemačka, Brazil i Indija, bile uzdržane.
Libija je na 17. mestu po proizvodnji nafte u svetu, a neposredno pre početka sukoba proizvodila je 1,6 miliona barela dnevno. Od toga oko 85% je izvoženo u Evropu.
Pobednici i gubitnici
Oko 75 kineskih kompanija poslovalo je u Libiji pre rata i imalo je 36.000 radnika angažovanih na oko 50 projekata, preneli su kineski mediji. Kineske vlasti su 23. avgusta apelovale da se zaštite kineske investicije naglasivši da od trgovine naftom dobijaju obe zemlje. "Kineske investicije u Libiji, a posebno izvoz nafte je deo ekonomske saradnje Kine i Libije a ta saradnja je na obostranu korist naroda Kine i Libije", rekao je na konferenciji za novinare zamenik šefa odeljenja za trgovinu Privredne komore Kine, Ven Žonglijang.
Kina nije iskoristila svoje pravo na veto na sastanku Saveta bezbednosti UN u martu kada je doneta rezolucija kojima je omogućeno NATO bombardovanje ali je osudila vazdušne udare i apelovala da se postigne dogovor između vlade i pobunjenika. Od tada, kineske vlasti ipak su se približile pobunjenicima primajući ih i šaljući svoje delegacije da sa njima razgovaraju.
Ruske kompanije, uključujući i one koje se bave proizvodnjom nafte kao što su Gaspromnjeft i Tatnjeft, takođe su imale pojekte u Libiji vredne milijarde dolara. I preduzeća iz Brazila kao što je Perobras i građevinska firma Odebreht poslovale su u Libiji. "Potpuno smo izgubili Libiju", rekao je Rojtersu Aram Šegunc, generalni direktor Rusko-libijsko poslovnog saveta. "Naše kompanije će izgubiti sve što tamo imaju jer će ih NATO sprečiti da rade u Libiji".
Osim italijanskih političara, ostali evropski zvaničnici i čelnici naftnih kompanija bili su uzdržaniji u komentarima o Libiji." U ovom trenutku ne vodimo nikakve pregovore sa Prelaznim nacionalnim savetom", saopštio je OMV.
Analitičari i stručnjaci procenjuju da bi Eni i Total mogli da izađu kao veliki pobednici u posleratnoj Libiji budući da su njihove zemlje svesrdno podržavale pobunjenike. Velika podrška od Katara i kompanije Vitol takođe može značiti da će se u novoj rasodeli pronaći i deo koji će prigrabiti akteri koji nisu bili prisutni na tržištu Libije pre rata. "Katar će biti veliki igrač a i Vitol bi to mogo da bude. Šell (Shell) takođe pokušava da ojača svoju poziciju", rekao je jedan od konsultanata u osiguravajućoj agenciji Vestern risk (Western Risk) koji je upućen u pregovore. Šel i Vitol nisu želeli da daju komentar.
Većina velikih svetskih naftnih kompanija zauzele su mnogo oprezniji pristup situaciji u Libiji. Britiš petroleum (British Petroleum) koji nije imao proizvodnju u Libiji pre sukoba najavio je da planira da radi u Libiji ali nije najavio vremenski okvir. Kompanije iz SAD kao što su Maraton (Marathon), Konokofilips (ConocoPhillips), Hes (Hess) i Oksidental (Occidental) povukle su se iz Libije početkom sukoba i nisu se uključivale u događaje od tada.
"Ne planiramo da se sad vratimo u Libiju, jer ne znamo šta se tamo trenutno događa", rekao je portparol Konokofilipsa Džon Meklimur (John McLemore). "Nismo u kontaktu ni sa predstavnicima pobunjenika ni Gadafija", dodao je. "Poštujemo sankcije (Ujedinjenih nacija) i ako i kada one budu podignute, odlučićemo šta ćemo dalje činiti", kazao je Meklimur.
Najavljeno odmrzavanje libijskih sredstava
Kako se pobeda pobunjenika čini sve izglednijom, Evropska unija i NATO peduzeli su prve korake da pomognu prelaznoj vlasti u Libiji i odmrznu deo sredstava Libije u inostranstvu. Zvaničnici EU i NATO-a saopštili su 23. avgusta da su započeli razgovore o postizanju međunarodnog dogovora o slanju pomoći i odmrzavanju oko 100 milijardi dolara koje je Gadafi imao u stranim bankama, iako je on još uvek na slobodi.
Libijskoj prelaznoj administraciji su potrebna sredstva da bi radnici u javnom sektoru, poput policije i medicinara, bili plaćeni a radnje snabdevene i da bi se ponovo pokrenula ekonomija zemlje", rekla je 23. avgusta Ketrin Ešton (Catherine Ashton), šefica diplomatije EU, na konferenciji za štampu. Posle razgovora sa Mahmudom Džibrilom, vođom Prelaznog nacionalnog saveta, ona je potvrdila i da su joj pobunjenici preneli da kontrolišu oko 80% Libije.
"Radi se o bogatoj zemlji. Pitanje je kako da se brzo ponovo pokrene ekonomija", dodala je ona. Ipak, ona nije želela da kaže da li se EU zalaže za ukidanje sankcija pre nego što je Gadafijev režim i zvanično oboren.
Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj najavila je da će početi sa pozajmicama zemljama severne Afrike i Bliskog istoka a ukupni budžet tih sredstava mogao bi da dostigne 2,5 milijarde evra do 2013. godine.
Prema izveštajima, vođa pobunjenika Džibril najavio je da će tranzicija zemlje "početi odmah" dodajući da će Katar biti domaćin prvih razgovora 24. avgusta da bi se prikupilo 2,4 milijardi dolara pomoći.
Izvor: EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
