Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka prekršila sporazum sa Makedonijom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je da je Grčka prekršila Privremeni sporazum o normalizaciji odnosa sa Makedonijom iz 1995, pošto je blokirala ulazak te zemlje u NATO na samitu u Bukureštu 2008. godine. Dok je u Skoplju pozdravljena odluka Suda, Atina je saopštila da će je proučiti i istakla da je važno to što je Međunarodni sud pravde pozvao dve strane da nastave pregovore kako bi rešile spor oko imena.
"Sud je zaključio da je tužena strana (Grčka), protiveći se prijemu podnosioca tužbe (Makedonije) u NATO na samitu u Bukureštu (2008), prekršila obaveze iz paragrafa 1 člana 11 Privremenog sporazuma", izjavio je predsednik Suda Hisaši Ovada. Presuda je doneta sa 15 glasova za i jednim protiv.
Međunarodni sud pravde je, međutim, odbacio zahtev Makedonije da naloži Grčkoj da poštuje obaveze iz sporazuma, odnosno da se ubuduće ne protivi pristupanju te zemlje međunarodnim organizacijama čiji je član Grčka. "U načelu, nema osnova za pretpostavke da će država čiji je postupak ili ponašanje Sud proglasio nelegalnim ponoviti u budućnosti taj postupak ili ponašanje, pošto se pretpostavlja da će delovati u dobroj volji", rekao je sudija Ovada pozivajući se na ranije odluke suda.
Makedonija je u tužbi koju je 17. novembra podnela 2008. godine navela da je Grčka prekršila Privremeni sporazum iz 1995. godine stavljanjem veta na njen prijem u NATO u aprilu 2008. Tim sporazumom predviđeno je da se Atina neće protiviti pristupanju Makedonije NATO-u ili bilo kojoj drugoj međunarodnoj organizaciji čiji je Grčka član, pod uslovom da to učini pod imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.
Background Od svih prepreka koje se postavljaju pred Makedonijom na njenom putu ka EU najveća je spor oko imena sa Grčkom. Makedonija ima status kandidata od 2005. ali i pored preporuke Evropske komisije još nije počela pregovore o članstvu jer Grčka blokira taj proces.
Atina vrši pritisak na Makedoniju da promeni ime jer se ono podudara sa imenom antičkog kraljevstva iz grčke istorije kao i imena dve provincije moderne Grčke na severu zemlje. Atina takođe smatra da Makedonija neopravdano prisvaja delove grčke istorije i kulturnog nasleđa.
Makedonija je na zahtev Grčke promenila izgled nacionalne zastave i sa nje zamenila simbolično sunce sa šesnaet krakova koje je bila simbol antičke Makedonije i loze Argeada iz koje je bio i Aleksandar Veliki. Sadašnje zastava Makedonije umesto šesnaest karakova ima osam.
Zbog grčkog veta Makedonija nije na samitu u Bukureštu primljena u NATO iako je ispunila uslove. Skoplje je tada optužilo Atinu za "flagrantno kršenje dogovorenih obaveza iz Člana 11" Privremenog sporazuma iz 1995.
Sud je u martu 2011. godine saslušao argumente i primio dokumenta - dokaze obe strane. Grčka je tada tvrdila da sud nema jurisdikciju da donosi odluku o pitanjima na koje se žalila Makedonija, ali se sud proglasio nadležnim. Grčka je tokom javnih saslušanja pred Sudom 21. i 30 marta optužila Makedoniju za "iredentističke i ekspanzionističke ambicije".
"Današnja odluka se odnosila na NATO ali će sigurno imati uticaja u budućnosti i na naše pristupanje drugim međunarodnim organizacijama", rekao je ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Popovski. On je apelovao da se ne ponovi Bukurešt. "Da otvorimo vrata i da nam se ne ponovi Bukurešt, da ne gledamo na današnju presudu kao pobednici i poraženi nego da se fokusiramo na zajedničku evroatlantsku budućnost", rekao je on.
Makedonski ambasador u Holandiji i predstavnik na suđenju Nikola Dimitrov izjavio je odmah nakon presude da je ovo veliki dan za Makedoniju. "Zatražili smo pravdu i dobili smo je", rekao je Dimitrov.
Zvanična Atina saopštila je da će proučiti odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu i istakla i da je važno što je sud pozvao Makedoniju i Grčku da nastave pregovore u cilju pronalaženja rešenja za ime bivše jugoslovenske republike.
"Današnja presuda ne rešava neslaganja oko imena BJRM, potvrđujući da te razlike treba rešeti u okviru rezolucija Saveta bezbednosti UN i okriljem UN", navodi se u saopštenju grčkog Ministarstva spoljnih poslova. Dodaje se da je to posebno važno je se u odluci poziva BJRM da "pokaže kompromisni duh" kako bi pregovori doneli rešenje prihvatljivo za obe strane.
Povodom odluke Međunarodne suda pravde makedonski državni vrh se sastao u Skoplju, a u Atini je takođe najavljen sastanak na kojem će učestvovati premijer Lukas Papadimos i opozicioni lideri Antonis Samaras i Jorgos Papandreu.
Radio Dojče vele preneo je izjavu izvstioca Evropskog parlamenta za Makedoniju Ričarda Hjuita koji smatra da odluka Međunarodnog suda pravede mora podstaći obe strane da pronađu rešenje spora o imenu bivše jugoslovenske republike. "Ova presuda predstavlja obavezu za obe strane da pregovaraju u cilju postizanja obostrano prihvatljivog rešenja", rekao je Hjuit.
Izvor: Beta i AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
