Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nepoverenje među narodima SFRJ
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Građani Zapadnog Balkana nemaju poverenja jedni u druge i ne osećaju region kao jedinstveni kulturni prostor. Oni takođe više žele da posete EU nego druge zemlje regiona koje do sada nisu posetili. Sa druge strane, većina njih smatra da bi se bolje živelo da i dalje postoji bivša Jugoslavija (SFRJ). To su pokazali rezultati istraživanja "20 godina posle 1991" koje su IPSOS Stratedžik marketing i Evropski fond za Balkan predstavili 9. marta u beogradskom Medija centru. Istraživanje je sprovedeno 2011. godine, 20 godina od raspada bivše Jugoslavije, a njime su obuhvaćene dve generacije ljudi - 1971. i 1991. godište.
Cilj ovakvih istraživanja, kako je navela izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai-Horvat, je da se utvrde razlike i sličnosti između generacija i da se vidi šta od njih može da se očekuje. Fond će, kako je istakla, i dalje podržavati istraživanja i objavljivati podatke, koje mogu da koriste svi kojima mogu biti od koristi. "Želeli bismo da pružimo podršku izradi prakticnih politika", istakla je ona.
Kako je pokazalo istraživanje sprovedeno u drugoj polovini septembra i prvoj polovini oktobra 2011, poverenje u druge narode uglavnom ima između 25 i 40% ispitanika, pri čemu građani Srbije i Kosova imaju najmanje poverenja u druge, a građani Makedonije i Federacije i Bosne i Hercegovine najviše.
Zbog izraženih razlika u stavovima etničkih zajednica Bosne i Herceegovine oni su u istraživanju dati odvojeno.
U Srbiji 43% stanovnika ima poverenja u Slovence, dok je poverenje prema drugima znatno manje - prema Crnogorcima 33%, a Albancima 9%, dok je na Kosovu najmanje poverenje prema Srbima - 7%.
Bez jedinstvenog kulturnog prostora?
Pokazalo se takođe da veoma mali broj ljudi Zapadnog Balkana (Srbije i Kosova, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije) vidi taj region kao jedinstveni kulturni prostor - 6% u Federaciji Bosne i Hercegovine, po dva odsto u Crnoj Gori i Makedoniji i po 1% u Hrvatskoj i Srbiji.
Ispitanici su najčešće naveli da u jedinstveni kulturni prostor ulaze po tri ili četiri zemlje.
Predsednik Centra za novu politiku Vladimir Todorić je, međutim, doveo u pitanje takav rezultat, ocenivši da je reč o tome da građani ne žele da priznaju da postoji jedinstveni prostor. "Da je postavljeno pitanje koja muzika se sluša, koje knjige se čitaju slika bi bila drugačija", rekao je Todorić.
Postavljeno je i pitanje kulturne identifikacije sa drugim zemljama Zapadnog Balkana u pogledu muzike, književnosti, umetnosti i zabave. Pokazal o se da je tuidentifikacija najjača na Kosovu (58%) i Makedoniji (50%), a najslabija u Hrvatskoj. U Hrvatskoj su, međutim, u tom pogledu uočene velike generacijske razlike, kao i u Albaniji. Tako 46% ispitanika generacije 1991. u Albaniji i 33% u Hrvatskoj osećaju da dele umetnost, muziku, književnost i zabavu sa drugim zemljama regiona, i samo 31% ispitanika 1971. godišta u Albaniji i 23% u Hrvatskoj.
Background Zapadni Balkan čine države nastale raspadom SFRJ osim Slovenije, i Albanija. Region ima sedam ili osam država, u zavisnosti od toga ko je priznao Kosovo. Na Zapadnom Balkanu ima 23 miliona stanovnika, sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku koji je u najsiromašnijim zemljama pet puta manji nego u najbogatijoj, a najveća zemlja ima 11 puta više stanovnika od najmanje.
U regionu se, kako je istaknuto na skupu, govori sedam jeuka, od kojih za četiri nije potreban prevod, ima 6 valuta, tri religije i koriste se dva pisma.
Generacijske razlike su u mnogim pitanjima dosta male, što ukazuje na uticaj koji su ratovi i raspad Jugoslavije ostavili na generaciju koja je odgajala generacije rođene 1991. godine, rečeno je na predstavljanju istraživanja. Iznet je i stav da se ne može računati na generacijsku koheziju mladih koji nisu osetili sukobe i ratove pa, kako se često smatra, imaju drugačiji pogled na svet od starijih generacija.
Više želimo put u EU nego u region
Generacijske razlike postoje u pogledu želje za posetom drugih zemalja regiona, gde mlađe generacije prednjače. Tako u Srbiji 47% ispitanika 1971. godišta želi da poseti zemlje regiona koje do sada nisu posetili, a 54% generacije 1991. godine.
Najveća želja za posetom tim zemljama je u Makedoniji - 79 odsto generacije 1971. godine i 83% generacije 1991. godine, a najmanji među bosanskim Hrvatima - 34% generacije 1971. i 39% 20 godina mlađih.
Najveći procenat onih koji daju izričit odgovor da nisu voljni da posete okolne zemlje zabeležen je u Albaniji - 38% ljudi generacije 1971. godine, a i u Srbiji je dosta visok - 20% generacije 1971. i 15% generacije 1991.
Njihova želja da posete neku od zemalja EU je veća - više od 70 odsto ljudi želi da poseti neku od država EU, rekao je predstavnik Ipsos Stratedžik marketinga Predrag Kurčubić.
"Mladi prednjače u želji", rekao je Kurčubić, dodavši da je slična situacija i sa posetom zemljama regiona.
U SFRJ bilo bolje, raspad neizbežan
Istraživanje pokazalo je da u svim zemljama osim u Hrvatskoj i na Kosovu postoji uverenje da bi se bolje živelo da se SFRJ nije raspala, ali i da su građani regiona uglavnom ubeđeni da je raspad zemlje bio neizbežan, a da su za zbivanja u regionu najodgovorniji politički lideri, pre svega Slobodan Milošević.
Uverenje da bi život bio bolji da je SFRJ opstala, sa istim političkim sistemom kao u Titovo vreme, najuvreženije je u Republici Srpskoj (81%) i Srbiji (69%), dok samo u Hrvatskoj (30%) i na Kosovu (25%) manjina deli to mišljenje. Mlađa generacija je nešto manje uverena u to, sa izuzetkom Makedonije, mada i ona većinski smatra da bi pod Titovim sistemom život bio bolji.
Većina građana, sa izuzetkom Srbije i Republike Srpske, smatra da je raspad zajedničke države bio neophodan, ali dosta njih, sa izuzetkom Kosova, smatra da se rat mogao izbeći.
Po pitanju odgovornosti za rat, ispitanici su podeljeni, ali su političke vođe dobile dosta visok procenat - od 15% u Republici Srpskoj do 51% u Hrvatskoj. Najviše "glasova" za odgovornost među liderima dobio je Slobodan Milošević.
Sadašnji živoni standard najlošije je ocenjen u Srbiji, gde je 24% ispitanika kazalo da loše živi, 51% da živi prosečno, a 25% da oni i njihove porodice dobro žive. Svoj standard najbolje ocenjuju građani Kosova - 51% kao dobar, 39% kao prosečan i 10% kao loš.
Ispitanici su uglavnom ocenili da su odnosi sa drugim narodima značajni.
Istraživanje predstavljeno je 8. marta u Fondaciji Robert Boš (Bosć) u Berlinu, koja spada u organizacije koje finansijski pomažu rad Evropskog fonda za Balkan, a ovo je prvo predstavljanje u zemljama Zapadnog Balkana.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2.468 ljudi na Zapadnom Balkanu, uzorak je bio kvotni, tako da uvažava i socialno-demografsku strukturu ispitanika, a zbog velikih razlija u stavovima pojedinačnih zajednica u BiH, one su date odvojeno.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
