Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Buzek: Za EU potrebni mir, reforme i kredibilitet
|
|
|
|
Objavljeno : 04.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sumorna statistika kaže da 80% mladih u Srbiji nikad nije izašlo van granica Srbije, i logično nije videlo ni "e" od EU. Međutim, sat vremena u društvu predsednika Evropskog parlamenta Ježi Buzeka možda je na trenutak te iste mlade ohrabrilo da EU nije nedostižan cilj za Srbiju, ali i da Srbija mora da ispuni svoj deo obaveza ako želi u evropsku porodicu. Vidno optimističan i ležeran u komunikaciji, prvi čovek Evropskog parlamenta stao je na ivicu bine u kultnom mestu okupljanja mladih, beogradskom Domu omladine, i punoj sali srpskih studenata poručio da EU nije daleki san. "Članstvo u EU je na osnovu mog iskustva fantastično", kazao je Buzek. Predsednik Evropskog parlamenta rekao je da ne može da zamisli neke centralnoevropske zemlje, uključujući i Poljsku iz koje potiče, van EU, a pre samo 10 godina članstvo je bilo san.
Kada je reč o Srbiji, približavanje nije san, nego realnost, budući da EU želi da ona postane član. Predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek iskoristio je boravak u Srbiji da studentima prenese poruku o suštini procesa evropskih integracija. Na raspravi je Buzek ukazao da je reč o putu koji vodi ka potpunoj usklađenosti sa standardima EU. Na tom putu dve strane, kandidat i EU, stalno dokazuju kredibilitet ispunjavanjem onoga na šta su se obavezale. U tom pogledu, sada je na Srbiju red da unapredi odnos sa Kosovom, nakon čega će Evropska unija ispuniti svoj deo - dodelu statusa kandidata, a kasnije i početak pregovora. Ključne vrednosti na kojima je EU sazdana su pomirenje i mir, koje ne treba uzimati zdravo za gotovo, već stalno na tome treba raditi, poručio je Buzek. Zbog toga je, kako je ukazao, za EU toliko značajna regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu.
Govoreći o ekonomskoj krizi, Buzek je kazao da EU nije uzrok krize, već rešenje. Učesnici debate ukazali su da evroskepticizam u EU jača, na šta ukazuje izjašnjavanje u britanskom parlamentu o referendumu o EU, kao i rezultati istraživanja javnog mnenja koji pokazuju da bi znatan deo građana nekih zemalja članica, poput Nemačke, podržao izlazak iz EU.
Buzek je, međutim, ukazao da je građane potrebno bolje informisati o EU. Jer, kako je istakao, kriza nije nastala u EU, već je "uvezena" sa druge strane Atlantika. Odgovor na krizu mora da podrazumeva veće jedinstvo, kazao je on, i napomenuo da su mnogi veliki akteri na tržištu velike zemlje - poput Kine i Indije, koje imaju po više od milijardu stanovnika, i Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, koje su veće od najmnogoljudnijih zemalja Unije. Najbolji odgovor na krizu zato može da da ujedinjena Unija, sa 500 miliona stanovnika i ogromnom privredom. "Imamo ogromnu privredu, ali politički smo patuljak jer nismo ujedinjeni:", kazao je Buzek.
Ljudi, međutim, to ne mogu da shvate, kada su u teškoj situaciji i gube posao, kazao je Buzek. On je ukazao, takođe, da uzrok dužničke krize u evro zoni nije monetarna unija. Ni Letonija, Litvanija i Mađarska nisu u evro zoni, pa su imale tešku ekonomsku krizu.
Udaljavanje je veoma loše rešenje, kazao je Buzek.
Na pitanje da li će ekonomska kriza uticati na proširenje, Buzek je rekao da neće. Kao argument da su vrata EU širom otvorena bez obzira na situaciju naveo je primer Hrvatske, koja je dobila "zeleno svetlo" za ulazak u EU u jeku krize.
Kriza se, kako je istakao, može odraziti na višegodišnji budžet EU, ali ni to ne bi trebalo da se dogodi, budući da su u toku pregovori za budžet koji će se primenjivati od 2014. godine, a tada, kako je naveo, očekujemo da krize više neće biti.
Potrebna potpuna usklađenost sa EU
Učesnike je dosta zanimalo pitanje proširenja - uslova, narednih koraka, procedure... Buzek je, odgovarajući na pitanja studenata beogradskih fakulteta i predstavnika organizacija civilnog društva, ukazao da se Srbija mnogo promenila u prethodnim godinama i da je u velikoj meri popravila svoje odnose sa zemljama regiona. Srbija se ne može porediti sa onom koja je bila pre 10 godina, ili možda pre samo šest ili sedam godina, kazao je Buzek.
Međutim, to nije dovoljno. "Jer, na kraju puta ka EU moramo postići kompatibilnost između Srbije i EU" i kao primer oblasti naveo je ekonomiju, socijalnu zaštitu i pravosuđe. To su, kako je istakao, reforme koje su pre svega važne za građane Srbije, a tek onda za EU. Ista stvar se može reći i o odnosima Srbije i Kosova. To je, kako je istakao Buzek, problem koji Srbija ima nezavisno od EU, a Unija samo pomaže da se taj problem reši, stvarajući okvir za dijalog.
Jedan od učesnika kazao je da se čini da EU stalno postavlja nove uslove za napredak Srbije ka EU i da je pažnja ranije bila usmerena na saradnju sa Haškim tribunalom, a sada na rešavanje odnosa sa Kosovom. Buzek je to iskoristio da ukaže da je pristupanje EU proces, koji podrazumeva da se stvari rešavaju korak po korak.
Kosovo, kako je istakao, naravno nije poslednji uslov koji će se naći pred Srbijom za napredak ka EU, ali to je u ovom trenutku način da Srbija pokaže kredibilitet i ispuni svoje obaveze. Nakon toga, red će biti na EU da uradi svoj deo posla - omogući napredak, odnosno status kandidata, a nakon toga i početak pregovora. Onda će se pred Srbijom naći zadatak da ostvari napredak u prilagođavanju standardima EU, a proces traje do samog pristupanja, kada se očekuje kompatibilnost sa zemljama EU.
Kosovo, koje je sada glavni uslov za nastavak približavanja Srbije EU, nije nikakav zasebni niti nov uslov, već deo regionalne saradnje i uspostavljanja stabilnosti i mira, što je u samoj srži procesa evropskih integracija. Kao druge oblasti od ključnog značaja istakao je reformu pravosuđa, koja je važna i za investitore koji dolaze u Srbiju i žele predvidivost, ali i za borbu protiv korupcije, a u značajne stvari ubrojao je i unapređenje administracije i smanjenje birokratije, kao i stanje medija.
Na pitanje da li će podržati status kandidata za Srbiju, odgovorio je "da, da i da. Treba li još nešto da dodam?".
Buzek je takođe istakao da je i EU organizam koji se stalno menja, stalni razvoj.
Napisao:
Povezani sadržaj
S.V. |
|
|
EurActiv Srbija
