Evropska unija pokrenula je 15. marta dijalog sa Makedonijom kako bi postakla reforme i na taj način ubrzala evropsku integraciju te zemlje koja zbog nerešenog spora sa Grčkom zbog imena već godinama čeka na otvaranje pregovora o članstvu. Evropski komesar za proširenje Štefan File je rekao u Skoplju da je otvaranje pregovora sa Makedonijom "neizbežno", ali nije naveo kada bi to moglo da se desi. Na prvom sastanku u okviru dijaloga nije bilo reči o sporu sa Grčkom već su potvrđeni reformski ciljevi koje Makedonija treba da ostvari u pet oblasti. Kako je najavljeno, makedonske vlasti će prve korake preduzeti u oblasti medija.

File je 15. marta počeo u Skoplju razgovore s makedonskim zvaničnicima, u okviru "dijaloga o pristupanju na visokom nivou", kojim će predsedavati on i makedonski premijer Nikola Gruevski. "Mi smo danas ušli u novu fazu na evropskom putu Makedonije. Pokrenuli smo dijalog o pristupanju na visokom nivou. Time smo izgradili most koji će nas neizbežno dovesti do pregovora o pristupanju", rekao je File na otvaranju dijaloga u Skoplju.

Evropski komesar za proširenje je rekao da počinje sveobuhvatan proces u kome će učestvovati svi akteri u zemlji, uključujući civilno društvo, i istakao da će težište biti na ključnim reformama. "Želimo da radimo s vama kako bi vaše članstvo u EU postalo stvarnost. Uveravam vas da sam posvećen podršci vašem reformskom procesu. Ubeđen sam da je vaša budućnost u EU i da zajedno možemo postići zaista održivi i vidljivi napredak u reformama i pristupanju EU", rekao je File.

On je ukazao i da je dijalog usredsređen na konkretne aktivnosti koje Makedonije treba da preduzme na planu reformi uz podršku Evropske komisije i istakao da je sastanak 15. marta dokaz da nije reč o praznim političkim izjavama.

Na sastanku su potvrđeni ciljevi koje Makedonija treba da ostvari u reformama u pet oblasti: slobodi medija, vladavini prava i osnovnim pravima, reformi javne administacije, reformi izbornog sistema i jačanju tržišne ekonomije.

U zaključcima sa sastanka se navodi da je makedonska vlada u saradnji sa Evropskom komisijom već utvrdila mere i tela koja će biti nadležna za primenu tih mera. Najavljeno je da će makedonska vlada polovinom aprila usvojiti detaljnu mapu puta sa rokovima za sprovođenje svake mere.

U zaključima se navodi da makedonske vlasti nameravaju da ostvare brz napredak, a da će početi preduzimanjem mera u oblasti medija, pre svega u zaštiti slobode izražavanja. Istvoremeno, biće pokrenut i dijalog kako bi se unapredili profesionalni standardi u novinarstvu, dodaje se u zaključcima.

File je najavio da će posetiti Skoplje u maju i septembru, kada će se održati naredni sastanci u okviru dijaloga.

Evropski komesar je rekao da nije razgovarao sa Gruevskim o makedonskom sporu sa Grčkom oko imena. File se, takođe, nije osvrnuo na etničke sukobe koji su potresali Makedoniju prošle nedelje.

Gruevski je naveo da makedonska vlada želi da nastavi reforme u svim oblastima i da se nada da će to biti zabeleženo u izveštaju Evropske komsije o napretku Makdonije u 2012. On je rekao da je cilj da pristupni pregovori počnu što pre ove godine.

Gruevski je rekao da je takozvani "pristupni dijalog" nova platforma saradnje Makedonije i Evropske komije koja ima oraničeni rok.

"Početak pregovora s EU je primarni cilj Vlade i nastavićemo naše napore radi ostvarivanji tog cilja što je moguće brže ove godine. Preko pristupnog dijaloga otvorili smo debatu o nekoliko značajnih tema povezanih s Kriterijumima iz Kopenhagena. Glavni je cilj da se omoguči dalji napredak Makedionije i bolja pripremljenost za pregovore o članstvu neizbežno će doći", rekao je Gruevski.

Pet ključnih reformskih oblasti

Makedonija, prema ciljevima utvrđenim u dijalogu, treba da u oblasti medija unapredi slobodu izražavanja i osnaži profesionalne standarde u novinarstvu. To će učiniti izmenama zakona o kleveti i poboljšanjem sudske prakse u slučajevima koji uključuju medije. Takođe, Makedonija treba da poboljša rad Radiodifuznog saveta koji treba da sprovodi propise o vlasništvu u medijima, kao i da poboljša izmene zakona.

U izveštaju Evropske komisije za Makedoniju za 2011. navodi se da vlasništvo nad medijima i dalje nije transparentno, da je koncentrisano i da ga odlikuje jaki politički uticaj. Vlada je jedna od najvećih oglašivača u zemlji i postoje sumnje da se fondovi usmeravaju na TV kanale koji podržavaju vladu, konstatuje se u izveštaju. Amandmanima Zakona o radiodifuznom savetu povećan je broj članova iz tela koja su pod kontrolom vlade. Amandmani su usvojeni bez konsultacije sa Savetom i javne rasprave. Njima je povećana opasnost od smanjenja nezavisnosti tog tela, dodaje se u izveštaju.

U oblasti vladavine prava i osnovnih prava, makedonske vlasti moraju da unaprede efikasnost pravosuđa, kvalitet i nezavisnost sudstva, osnažni mere protiv korupcije i unapredi dijalog među etničkim zajednicama.

U reformi javne administracije Makedonija mora da poboljša upravljanje ljudskih resursima, da unapredi okvir kojim se uređuju administrativne procedure, kao i da se dalje decentralizuje.

U refori izbornog sistema mora da osigura jasno razgraničavanje države i partije, da iskoreni nedostatke i dvosmislenosti u izbornom zakonu i sprovede detaljnu reviziju biračkog spiska.

Makedonija mora da u unapredi tržište rada i obrazovanje, poslovno okruženje, kao i način na koji se donose ekonomske politike i njihovu primenu.

Evropska komisija je u izveštaju konstatovala da je stopa nezaposlenosti u Makedoniji visoka i da je u borbi protiv zapošljavanja na crno postignuto malo rezultata. Takođe, budžet za programe za tržište rada je već dve godine (2010, 2011) nedovoljan. Agencija za zapošljavanje je krenula u analizu postojećih mera aktivnog zapošljavnaja. Međutim, i dalje nema sveobuhvatnog pristupa u pogledu nadzora i procene, dodaje se u izveštaju.

Podrška Evropskog parlamenta

Evropski parlament ponovo je pozvao evropske lidere da utvrde datum za pokretanje pregovora sa Makedonijom, koja ima status kandidata od 2005. U rezoluciji koja usvojena 13. marta velikom većinom glasova Evropski parlament je upozorio je da odlaganje odluke izaziva opravdano nezadovoljstvo u javnosti. "Ovoj zemlji je mesto u EU i pregovori o pristupanju moraju početi bez odlaganja", rekao je izvestilac za Makedoniju Ričard Hovit (Richard Howitt), poslanik iz Velike Britanije.

Evropski parlament je izrazio žaljenje jer Evropski savet 9. decembra 2011, teći put za redom, nije uvažio preporuku Evropske komisije da se pokrenu pregovori sa Makedonijom. Evropski polsanici su izrazili žaljenje zbog toga što je pristupanje Makedonije blokirano zbog spora sa Grčkom. Oni su pozdravili inicijativu o pokretanju dijaloga o pristupanju sa Makedonijom.

U rezoluciji se izražava bojazan da bi percepcija da napredak zemlje nije uvažen mogla naškoditi unapređenju međuetničkih odnosa u zemlju i da bi neuspeh bilo koje zemlje u regiona u napredovanju ka EU na kraju mogao predstavljati pretnju stabilnosti i bezbednosti za sve. Ističe se da je, iako se zemlje kandidati razlikuju u napretku i dinamici pristupanja, na EU odgovornost da ne zanemari neku zemlju.

Evropski poslanici su izrazili zabrinutost zbog stanja u oblasti osnovnih sloboda, pre svega u pogledu slobode medija. Korupcija, takođe, izaziva ozbiljnu zabrinutost, ukazao je Evropski parlament, ali je pozdravio napore koje makedonski vlasti preduzimaju u suzbijanju korupcije.

Parlament takođe želi da se preduzmu koraci kako bi se suzbilo razdvajanje dece iz različitih etničkih grupa u obrazovnom sistemu.

U rezoluciji se ocenjuje da je u Makedoniji sveukupno ekonomska situacija dobra, ali da su nezabolenost i siromaštvo i dalje veliki.

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Prekinut popis u Makedoniji zbog spora Makedonaca i Albanaca
  
• 

  Vesti

  : Novi prioriteti u pregovorima o članstvu u EU
  
• 

  Vesti

  : Grčka prekršila sporazum sa Makedonijom
  
• 

  Vesti

  : Dijalog Makedonije i EU o pristupanju