Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Josipović: Spreman za saradnju sa Nikolićem
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Ivo Josipović, predsednik Hrvatske
Razgovarala: Daniela Vinćenti (Vincenti), odgovorni urednik, EurActiv.com
Nikolić jeste bio u stranci koja se zalagala za agresiju i bila umešana u rat. Međutim, svako može da se promeni i ukoliko promeni mišljenje o susedima, miru i ratu spreman sam da sarađujem sa njim. Hrvatska želi da stvori region mira i saradnje. EU je nastala kao antiratna zajednica, i u početku njene izgradnje postojala je vizija, motivacija, san. U EU se ta dimenzija donekle izgubila, ljudi uzimaju EU zdravo za gotovo. U Hrvatskoj još sanjamo i nadamo se da će to biti lep san. Hrvatska je tokom pregovora, usklađivanjem sa pravnom tekovinom EU, postala bolje društvo.
Kako će teći izgradnja odnosa i pomirenje sa Srbijom nakon što je na izborima dobio Tomislav Nikolić, doskorašnji ekstremni nacionalista? Kako vidite budućnost u regionu u tom kontekstu, takođe uzimajući u obzir izraženu ulogu Rusije u regionu?
Na početku želim da kažem da imamo snažnu ambiciju da stvorimo region mira i saradnje. Sigurno nećemo promeniti mišljenje u tom pogledu. U prethodnih nekoliko godina osetno smo unapredili odnose sa Srbijom i nadam se da će nove vlade nastaviti saradnju.
Nikolić, kome sam čestitao na izbornoj pobedi, u prošlosti nije bio povezan s tim procesom. Bio je u političkoj stranci koja se zalagala za agresiju, a bila je umešana i u rat.
Međutim svako se može promeniti. Nadam se da Nikolić može da promeni mišljenja o susedima, miru i ratu, i ako to učini možemo da sarađujemo.
Nikolić je u prvu posetu nakon izbora otišao u Rusiju. Rekao je, takođe, da Srbija EU ne može da pristupi u narednih 10 godina. Da li mislite da je ta agenda realistična?
Jeste, jer i naše pristupanje je trajalo više godina. To je normalno jer je proces pristupanja veoma zahtevan. Iako šest, osam ili deset godina izgleda kao veoma dug period, u životu države je to kao sekunda. Rekao bih da vredi izdvojiti vreme i uložiti napore da bi se sprovele prave reforme i zemlja priključila EU. Nadam se da će naši susedi isto to učiniti.
A pitanje Kosova?
U pravu ste, to je veoma osetljivo pitanje. Hrvatska je, kao i većina evropskih zemalja, priznala Kosovo. Predsednik Nikolić je veoma jasno stavio do znanja da neće podržati politiku koja vodi ka priznavanju Kosova. To je njegova politika. Ne mogu ga savetovati. Videćemo šta će se dogoditi u budućnosti.
Kakvu ulogu će Hrvatska odigrati da bi prevazišla razlike među susedima? Kakvi lideri ćete biti?
Po mom mišljenju, već se vidi da Hrvatska igra tu ulogu. Pokušavamo da širimo evropske vrednosti, prijateljstvo i saradnju, ali to definitivno ne možete raditi sami. Zato mi je draža reč partnerstvo nego liderstvo. Znači, tražimo partnere.
Međutim, i EU treba da formuliše jasniju strategiju ne samo na Zapadnom Balkanu, već i za Mediteran i odnose u centralnoj Evropi i celom postkomunističkom delu Evrope. Spremni smo i zainteresovani da postanemo protagonisti dalje transformacije i evropeizacije cele Evrope, u pozitivnom smislu te reči.
Da li ste zabrinuti zbog uloge Rusije u regionu?
Rusija je veliki, značajni partner za sve zemlje. Hrvatska je bila veoma jasna po pitanju svoje usmerenosti na evroatlantske integracije, ali smo svakako otvoreni i za saradnju sa Rusijom, posebno u pogledu privrede. Sve zapadne zemlje takođe pokušavaju da sa Rusijom što bolje sarađuju.
Ne smatrate da postoji rizik da Rusija preuzme značajniju ulogu u regionu?
Naravno, velike sile se bore za prostor i uticaj, to je deo političkog života.
U Briselu učestvujete na konferenciji o stanju Uniije, koja ove godine posebno ukazuje na evropski san. Da li evropski san postoji?
Naravno. Za početak, želim da istaknem da se u Evropi na EU gleda kao na nešto sasvim obično. Stavovi ljudi iz Nemačke, Austrije, Italije, Francuske i drugih članica razlikuju se od stavova onih koji spolja posmatraju Evropu, razmišljajući o našoj budućnosti i budućnosti sveta. Za vas je potpuno normalno da budete uključeni u veliku evropsku porodicu.
Uzimamo EU zdravo za gotovo?
Da, Evropska unija je antiratna zajednica. Ona nije nastala samo zbog trgovine, iako je i taj aspekt bio značajan element njenog nastanka. EU je nastala kao izraz brige evropskih naroda zbog agresivnog nacionalizma koji je nažalost obeležio 20. vek.
Međutim, kao što se možete lako setiti, u prvo doba izgradnje Evrope bilo je više motivacije, vizije, više rasprava o tome. Zato što je to bio san.
Naravno, kada se probudite, mislite na druge stvari. Mi u Hrvatskoj još sanjamo i nadam se da će to biti lep san. Za Hrvatsku, Evropa ne znači samo učešće na zajedničkom evropskom tržištu i uključivanje u celokupno društvo.
Mi smo mlada zemlja, i načela evropske demokratije i ljudskih prava nas i dalje veoma privlače. Osećamo da ćemo ulaskom u EU u izvesnom smislu dobiti istorijsku potvrdu da smo u našoj mladoj državi izgradili demokratiju demokratsko društvo, institucije i ljudska prava.
Očekujemo da će nam članstvo poboljšati kvalitet života, ne samo u ekonomskom već i u društvenom smislu - kvalitet našeg demokratskog života. Pod kvalitetom života podrazumevam kvalitet društva. Tvrdim vam da je Hrvatska tokom pregovora o pristupanju, kada je trebalo da se uskladi sa pravnom tekovinom, postala bolje društvo uprkos ekonomskim problemima.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
