Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Hrvatska nudi pomoć Srbiji u toku pregovora sa EU
|
|
|
|
Objavljeno : 23.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zemlje u regionu zajednički ne prave ni put, a na sam pomen zajedničkih politika javljaju se strahovi od obnavljanja Jugoslavije ili hegemonije neke od država. Međutim, put do EU, ali i ostvarivanja interesa regiona, vodi preko takve saradnje, poručio je 23. maja ambasador Hrvatske u Srbiji Željko Kuprešak na skupu "Budućnost Evrope - pogled s Balkana". Jedna od poruka koju je uputio kao predstavnik zemlje koja će već sledeće godine postati 28. članica EU je da su reforme koje vode ka EU, iako se nekada u javnosti na njih gleda kao na nametnute, korisne same po sebi. Hrvatski ambasador takođe ne veruje da će novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić biti prepreka za regionalnu saradnju.
Povod skupa bilo je predstavljanje javne praktične politike Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) "Budućnost Evrope - jedno viđenje", a glavna tema načini da se prevaziđe kriza u zoni evra, čiji ishod je za sada neizvestan.
Gledišta o prevazilaženju krize bila su različita. Prema autoru teksta "Budućnost Evrope - jedno viđenje" Vladimiru Pavićeviću, istorija EU je satkana od kriza, iz kojih je EU izlazila uvek jača. "Naš je stav da ova velika kriza predstavlja šansu za produbljivanje evropskih integracija" naveo je Pavićević, koj je i predsednik Istraživačkog foruma EPuS-a.
Prema njegovim rečima rešenje je u sve većim integracijama, pa i putu ka konfederaciji i, na kraju, federaciji u EU. "Nekome se to može činiti idealistički, ali je stav Formuma da je to najbolje za borbu protiv krize", rekao je on.
Ovaj stav, međutim, nije bio jednoglasno prihvaćen na skupu.
Naučni savetnik Instituta za evropske studije Miroslav Prokopijević izneo je mnogo manje optimističan stav o ishodu krize. On je ocenio da je sadašnja kriza drugačija od većine prethodnih, kao i da postoji realna opasnost od raspada zone evra i urušavanja evropskih integracija.
Njegova poruka nije da rešenja nema, već da bi ono iziskivalo promenu "identiteta" evropskih zemalja. Kako je rekao, socijalizam je u svoje vreme bio "najnetržišnije" uređenje, i to je platio propašću. Sada je država blagostanja, od kojih je najveći broj u EU, blizu tog statusa. Rešenje je, po njegovom mišljenju, da se od nje odustane i da se EU okrene modelima iz Nemačke 50-ih godina i SAD u 19. veku.
Za ekonomski napredak EU potrebno je povećanje konkurentnosti, istakao je on.
Direktor regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert Mihael Erke se, međutim, nije složio sa ovim stavom, istakavši da su ekonomski najuspešnije zemlje EU, poput Nemačke, Austrije i skandinavskih zemalja, ujedno i zemlje sa jakom socijalnom dimenzijom.
Erke je takođe naveo da konkurentnost može da doprinese ekonomskom prosperitetu, ali da nije jedina važna. Po njemu je važna ravnoteža jer, kako je naveo, ako su svi konkurentni i prodaju iste stvari, njih više neće imati ko da kupi.
Direktor Fridrih Eberta takođe je doveo u pitanje i ideju federalizacije Evrope, ocenivši da deo zemalja, poput Francuske i Velike Britanije to nikada ne bi dozvolio. Kako je ocenio "i u pravu su".
Deo učesnika, poput novinarke lista Republika Olivije Rusovac, ocenio je da nije dobro govoriti o EU samo sa stanovišta ekonomskih koncepata, jer je reč o tvorevini koja ima kulturnu, vrednosnu i moralnu dimenziju.
Strah od regionalne saradnje
Ambasador Hrvatske Željko Kuprešak rekao je da ne postoje "ni naznake" zajedničkih politika u regionu, rekao je Kuprešak, dodavši da se na pomen takvih ideja odmah jave strahovi od obnavljanja stare Jugoslavije ili hegemonije neke od država.
Putne pravce gradi svaka zemlja zasebno, a povezuju se samo ako se slučajno poklope, rekao je ambasador Hrvatske, dodavši da je saradnja potrebna i u nekim drugim oblastima poput poljoprivrede.
"U Dunavskoj inicijativi isto nismo uspeli da nađemo zajednički interes", istakao je Kuprešak, ocenivši da region treba da uči od programa takozvane makroregionalne saradnje, kao što je Evropska strategija za baltički region.
Kuprešak je ocenio da će pregovori Srbije o članstvu u EU ličiti na pregovore Hrvatske, koja je morala prilikom otvaranja i zatvaranja poglavlja da ispuni 120 merila u ispunjenosti evropskih standarda.
Ponuda Hrvatske da u tom procesu pomogne Srbiji i drugim zemljama regiona, naveo je on, nije samo politička floskula, već odraz stvarne volje.
"Puno toga (tokom pregovora) je delovalo kao da nam je nametnuto nasuprot našem interesu", rekao je on i kao primer naveo reformu pravosuđa. Međutim, kada su svi postali jednaki pred pravosuđem, što važi i za političare i bivše predsednike, građani su shvatili da je reforma bila u njihovom interesu, istakao je ambasador Hrvatske.
"Čak i da Hrvatska ne uđe u EU, sa svim onim što smo učinili u prihvatanju evropskih vrednosti učinili smo mnogo", zaključio je Kuprešak.
Da li je Nikolić smetnja za put ka EU?
Nakon skupa su novinari temu skrenuli na izbore u Srbiji i pitanje da li će izbor Tomislava Nikolića, dojučerašnjeg nacionaliste i antievropljanina, omesti regionalnu saradnju i put ka EU.
"Da li će Nikolić biti prepreka (za regionalnu saradnju), duboko ne verujem u takvu soluciju, ali to morate pitati njega", rekao je Kuprešak odgovarajući na pitanje novinara o uticaju Nikolića na saradnju dve zemlje s obzirom na Nikolićeve "ranije izjave o uslovima odlaska u Hrvatsku" i slično.
On nije želeo da odgovori na pitanje da li bi za Hrvatsku bila "poželjnija" vlada sa ili bez Srpske napredne stranke, čiji je Nikolić lider. Kuprešak je rekao da ne bi bilo "ni pristojno ni politički korektno" da komentariše sastavljanje vlade u Srbiji, ali je rekao da se raduje što je većina stranaka u parlamentu proevropske orijentacije.
Pomoćnik odlazećeg ministra spoljnih poslova Srbije Duško Lopandić rekao je da veruje da će se evropske integracije Srbije nastaviti i ocenio da su se građani Srbije na izborima opredelili za evropsku budućnost.
On nije dao konkretan odgovor na pitanje na čemu zasniva taj stav s obzirom da proevropski stav SNS do sada nije potvrđen u praksi, pa ni prilikom usvajanja proevropskih zakona. Lopandić je rekao da veruje u nastavak evropskog puta "zato što su sve stranke u parlamentu manje ili više orijentisane za EU" i da će se videti kako će izgledati vlada.
Pored toga, on je naveo i da je Nikolić neposredno nakon pobede na izborima rekao da će se put Srbije ka EU nastaviti.
Izvor: EurActiv.rs
Foto:
Povezani sadržaj
Beta |
|
|
EurActiv Srbija
