Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Potreban jednak odnos prema celoj BiH
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.12.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine i dalje su opterećeni nasleđem sukoba 90-ih godina, iz čega proističu brojni problemi - od graničnih sporova, preko nasleđa imovine bivše zajedničke države, do položaja izbeglica i suđenja ratnim zločincima. Jedna od posledica je i samo ustrojstvo zemlje, podeljene po entitetima koji često ne mogu da postignu dogovor o značajnim državnim pitanjima. Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji objavio je kratak pregled odnosa Srbije i BiH i predloge za njihovo unapređenje. Angažovanje Srbije i Hrvatske na stabilizaciji Bosne i Hercegovine i izjednačavanje odnosa Srbije prema Republici Srpskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine samo su neki od predloga koje su izneli autori.
Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom iz 2006. godine, ratifikovan 2007, zauzima dosta važnu ulogu u javnosti u Sbiji. On, kako se navodi u predlogu praktične politike, formalno nije u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine i ovlašćenjima koja je Dejtonski sporazum dao entitetima.
Međutim, pored stava bošnjačkih političkih lidera da on dovodi u pitanje održivost Bosne i Hercegovine, on stvara i neravnopravan tretman građana dva entiteta u Srbiji, posebno u oblastima zdravstva i obrazovanja. "Zato bi Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije moglo otpočeti sa procedurom zaključivanja sličnog ili identičnog sporazuma o specijalnim paralelnim odnosima sa Federacijom Bosne i Hercegovine, kako bi se izbegao navedeni 'asimetrični pristup' prema entitetima u BiH". Ističe se da Hrvatska ima sporazum sa Federacijom, ali da Banja Luka i Zagreb najavljuju sporazum poput onog koji imaju Beograd i Banja Luka. Sporazum o posebnim odnosima pokriva razne oblasti - privredu, nauku, privatizaciju, zakonodavsto, socijalnu politiku, turizam, informisanje...
U tekstu "Odnosi između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine: Definisanje nove politike" posebno se ukazuje na mogući povoljni uticaj Srbije i Hrvatske na stabilizaciji prilika u BiH. "Zajednička opredeljenost Srbije i Hrvatske u vezi sa stabilizacijom Bosne i Hercegovine mogla bi da dovede do svojevrsne minimalne mere kompromisa između bosansko-hercegovačkih etnonacionalnih elita, a povodom ustavnih reformi i ubrzanja procesa pridruživanja ove zemlje EU i Severnoatlantskom savezu". Ističe se da bi značajna inicijativa mogla da bude sazivanje posebne konferencije o dodatnoj stabilizaciji prilika na Zapadnom Balkanu, uz podršku SAD i EU.
Kada je reč o stavovima Srbije i Hrvatske prema položaju naroda te duboko podeljene zemlje, u izveštaju Evropskog foruma ocenjeno je da Srbija ne bi podržala centralizaciju nadležnosti u BiH bez saglasnosti vlasti Republike Srpske. Vlasti Hrvatske imaju sličan stav - podršku rešenjima koja podrže konstitutivni narodi BiH. Iako Zagreb insistira na tome da su Hrvati jedan od tri jednaka konstitutivna naroda u BiH, vlasti Hrvatske za sada javno ne podržavaju ideje vodećih partija bsansko-hercegovačkih Hrvata o formiranju nove hrvatske teritorijalne autonomije u BiH.
Srbija i Bosna i Hercegovina bi, kako se ocenjuje, mogle da sarađuju na putu evropskih integracija, po kojima kaskaju za drugim zemljama bivše Jugoslavije. Srbija još čeka ststus kandidata, dok Bosna i Hercegovina još nije ispunila ni uslove za podnošenje zahteva za članstvo.
Dve zemlje bi mogle zato da se oslone na iskustva svojih suseda, pre svega Slovenije, članice od 2004, i Hrvatske, koja je potpisala pristupni sporazum. "Imajući u vidu adekvatan administrativni kapacitet Srbije u vezi sa evropskim integracijama, ali i nedovoljne kapacitete BiH u ovoj oblasti na centralnom nivou vlasti, trebalo bi formirati zajedničko telo koje bi pratilo proces evropskih integracija ovih zemalja i razmenjivalo iskustva u ovom, nadasve, složenom procesu", navodi se u predlogu praktične politike.
Razmotrena su i druga složena pitanja, koja su, kao i duboka podeljenost Bosne i Hercegovine, nasleđe ratova i sukoba u kojima se raspala SFRJ.
Razgraničenje je pre svega problem u oblasti dve hidroelektrane - "Bajina Bašta" i "Zvornik". Predlog Istrazivčkog foruma je kompromisno rešenje koje bi "podrazumevalo potvrđivanje granica ranijih katastatskih opština (do 1992), ali i pronalaženje konkretnih rešenja za pojedine navedene sporne tačke". Ističe se da se mora insistirati na punoj slobodi kretanja građana, posebno u pograničnim područjima.
Kada je reč o krivičnom gonjenju ratnih zločinaca, potrebno je sklopiti međudržavni sporazum o ustupanju dokaza, kao i rešiti problem dvostrukih procesa, odnosno procesa za isti slučaj u obe zemlje, što je slučaj sa zločinom u Dobrovoljačkoj ulici s početka rata u BiH. Problem je i činjenica da Ustav BiH ne dozvoljava izručenje državljana drugim državama, što onemogućava "suštinski napredak" u vezi sa procesuiranjem optuženih za ratne zločine iz dve zemlje. "Veoma je bitno da se obema državama formira takva klima i politička volja vodećih činilaca da se oba društva suoče sa prošlošću i da se procesu suđenja licim a optuženim za ratne zločine na ovomtlu nastave".
U analizi koja se može pročitati na adresi Istraživačkog foruma obrađene su i teme statusa izbeglica i problema sa sukcesijom nekadašnje SFRJ.
Izvor: EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
