Bosna i Hercegovina (BiH) će pre nego što dobije mogućnost da izvozi proizvode u Evropsku uniju morati da reorganizuje mesnu industriju, postigne visok kvalitet proizvoda i postane konkurentan partner u regionu. Među zadacima će biti i uspostavljanje standarda o dobrobiti životinja, kao i uvođenje halal kvaliteta proizvoda, sa čim BiH kasni a čija tražnja na brojnim tržištima raste.

U BiH je 2009. godine na snagu stupio zakon koji reguliše ispunjavanje standarda za dobrobit životinja ali je veoma malo urađeno na sprovođenju, navodi se izveštaju "Koliko gubi BiH van EU" koji je uradila neprofitna organizacija Populari.

Vrednost proizvoda koji su proizvedeni u skladu sa standardima za dobrobit životinja je ogromna, navodi se u izveštaju i dodaje da proizvođači u BiH treba da izvrše pritisak na institucije u cilju edukacije, kontrole i održavanja kvaliteta.

Eksperti organizacije Populari, čije je sedište u Sarajevu, dobrobit životinja uzeli su kao primer koji se na različite načine tiče svih uz napomenu da je dobrobit životinja jedna od prepreka koja se lako može savladati kako bi se unapredio ceo sektor.

U BiH, kako se ocenjuje u izveštaju, još ne postoji razumevanje šta tačno znači dobrobit životinja, kao ni kolika je dodata vrednost i konkurentnost proizvoda napravljenih po standardima za dobrobit životinja.

Kada je reč o zakonodavstvu o dobrobiti životnja, u EU tu oblast reguliše 13 a u BiH četiri zakona. Navodi se i da EU ima šest propisa koji se tiču načina držanja životnja a u BiH jedan dok prevoz životinja u EU regulišu tri a u BiH jedan propis.

Autori izveštaja važnost standarda za dobrobit životinja objasnili su na primeru piletine, jer se to meso danas najviše konzumira u BiH, ističući da nijedno pile bez oznake da je zadovoljilo propise o dobrobiti životinja neće preći granicu BiH od 1. januara 2013.

Rast tražnje piletine u poslednjih šest godina čini taj sektor ekonomski najprivlačnijom investicijom u mesnoj industriji.

U trgovini piletinom Hrvatska, koja ulazi u EU 2013. godine, jeste najznačajniji partner BiH, što pokazuje i gotovo savršen trgovinski bilans te dve zemlje. Trgovina pilećim mesom BiH i Hrvatske vredi oko sedam miliona KM (3,5 miliona evra) godišnje.

Vrednost izvoza pilećeg mesa iz BiH u Hrvatsku predstavlja polovinu ukupnog izvoza te vrste mesa. Takođe, kako se navodi u izveštaju, 32% ukupnog uvoza piletine dolazi iz Hrvatske.

Značaj tog trgovinskog partnerstva islustruje i činjenica da se najkvalitetnije meso - sveži celi pilići, izvozi u i uvozi iz Hrvatske.

Ukupno BiH godišnje izveze piletinu za 13,5 miliona KM a uveze za 20,6 miliona KM pri čemu u izvozu dominiraju sveži i zamrznuti komadi sa vrednošću od po šest miliona KM a u uvozu zamrznuti komadi čija je vrednost nešto više od 14 miliona KM.

Zbog pravila o pristupu tržištu EU bosanskohercegovački izvozni partneri su samo zemlje koje nisu članice EU. Istovremeno ta zemlja pileće meso uglavnom uvozi iz članica EU a najviše iz Austrije, Belgije, Nemačke, Holandije i Slovenije, kao i iz Turske.

Veliki deo ukupnog izvoza piletine (85%) BiH izvozi u Hrvatsku u okviru kategorije sveži komadi. Vrednost izvoza u toj kategoriji dostigla je prošle godine 5,9 miliona KM i činila 44% ukupnog izvoza.

Inače, prosečan stanovnik BiH godišnje troši 21,3 kilograma mesa i BiH je među zemljama čiji građani jedu najmanje mesa u Evropi. Međutim, potrošnja mesa živine, posebno piletine, udvostručena je od septembra 2010. godine.

Sekretar Udruženja za zaštitu interesa potrošača u BiH Mesud Lakota povećanje potrošnje živinskog mesa pripisuje ceni. On kaže da su potrošači jednostavno "zamenili kvalitet kvantitetom, te je stoga potrošnja pilećeg mesa porasla za 100%".

Pileće meso je obično "najjeftinije meso koje se može naći i sve dok namirnice zadovoljavaju osnovni kvalitet, sanitarne i kriterijume sigurnosti hrane, one će naći kupca, ukoliko je cena adekvatna", kaže Lakota.

Samo dve peradarske firme imaju halal sertifikat

Projekat organizacije Populari, koji je podržala vlada Velike Britanije, pokazao je i da BiH, zemlja sa gotovo dva miliona muslimana, nije uspela da zadovolji ni zahteve svojih građana kada je reč o halal proizvodima, a kamoli izvoz.

Samo 40 bosanskohercegovačkih kompanija ima sertifikat halal od kojih su dve iz peradarske industrije.

Istovremeno, prema anketi koju je sprovela Agencija za sertificiranje halal kvaliteta 2008. godine, 75% bosanskohercegovačkih građana brine o onome što jede i smatra da proizvodi treba da imaju sertifikat halal kvaliteta.

Taj manjak proizvođača sa halal sertifikatom "iskoristile" su kompanije iz susedne Hrvatske i svih pet hrvatskih peradarskih kompanija koje imaju halal sertifikat izvoze u BiH.

Hrvatska je krenula ka halal kvalitetu punom brzinom u poslednje dve godine i do juna ove godine 2.800 hrvatskih proizvoda je sertifikovano i označeno kao halal.

Ukupno 43 hrvatske kompanije imaju halal sertifikat koji im omogućava izvoz u 44 zemlje sveta gđe su standardi za sigurnost hrane isključivo u skladu sa šerijatskim zakonom.

Samo tokom 2009, godinu dana pre uspostavljanja Centra za serificiranje halal kvaliteta u Hrvatskoj, hrvatske kompanije su izvezle halal proizvode u vrednosti od 672 miliona dolara. Od tada je zabeležen dalji rast izvoza halal proizvoda.

Sekretar Centra za sertificiranje halal kvaliteta u Hrvatskoj Adnan Dugonjić rekao je da je promet nekih kompanija porastao za čak 40% otkad su uvele halal sertifikat.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : File: BiH nije ispunila obaveze, zadaci isti
  
• 

  Vesti

  : Danska ukida porez na hranu koja goji
  
• 

  Vesti

  : Redovna provera srpskih klanica koje izvoze u EU
  
• 

  Vesti

  : Hrvatska i BiH blizu dogovora o graničnim prelazima
  
• 

  Vesti

  : Hrvatska najviše napredovala, BiH zaostaje