Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Danska ukida porez na hranu koja goji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.11.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Danska je odlučila da od 1. januara ukine porez na hranu bogatu zasićenim mastima posle jedva godinu dana primene jer je naneo mnogo štete biznisu. Ta zemlja je istovremeno odustala od predloženog poreza na šećer koji je trebalo da se primenjuje od iduće godine.
U oktobru prošle godine Danska je prva u svetu u borbi protiv loših navika u ishrani i nezdravog načina života uvela porez na meso, mlečne proizvode i jestivo ulje koji sadrže više od 2,3% zasićenih masti i to u visini od 16 kruna (2,14 evra) po kilogramu. Uvođenje tog poreza trebalo je da ograniči dostupnost masne hrane Dancima od kojih je, prema podacima nacionalnih zdravstvenih vlasti, 13% debelo.
Mađarska i Velika Britanija takođe su u sklopu rešavanja problema gojaznosti razmatrale uvođenje poreza na masnu hranu.
"Taj porez napravio je velike administrativne troškove. To nam nije potrebno u ovoj ekonomskoj situaciji", istakao je danski ministar za poreze Holger Nilsen dodajući da je vlada reagovala na naraslu "zabrinutost" i da će umesto tog poreza uvesti novi.
Ministarka ekonomije Margret Vestager rekla je da će se zahvaljujući novom planu sačuvati radna mesta u Danskoj, smanjiti trgovina preko granice, kao i administrativni troškovi kompanija.
Potpredsednik Danske organizacije bakalina Klaus Bogelund Nilsen istakao je da njihove članice zbog poreza na hranu koja goji imaju pad prihoda u svojim prodavnicama i mnogo nepotrebnih administrativnih poslova.
"Političari su konačno shvatili da su se naša i predviđanja još nekih pokazala kao tačna. Porez na masnu hranu doneo je preveliku administraciju, znatan rast kupovina u inostranstvu i neizvesnost među potrošačima kada je reč o ceni prehrambenih proizvoda. Žao mi je što sam bio u pravu oko tog poreza", kazao je Nilsen.
On je rekao i da zbog poreza na masnu hranu članice Organizacije koje uvoze prehrambene proizvode troše sate pokušavajući da proizvođačima u inostranstvu objasne kako danski porez na masnu hranu funkcioniše. Kao primer je naveo objašnjavanja proizvođaču lazanja u Italiji da se porez primenjuje samo na zasićene masti i to samo na specijalne vrste zasićenih masti tako da proizvođaču na kraju nije sasvim jasno koliki deo njegove lazanje će biti oporezovan.
Porez na hranu bogatu zasićenim mastima delovao je i na potrošače i to psihološki.
"Rast cene po jedinici proizvoda bio je zapravo ograničen ali je sama priča o novom porezu među potrošačima stvorila uverenje da će im biti bolje ako sa puta u inostranstvo donesu neke prehrambene proizvode koje svakodnevno konzumiraju", kazao je Nilsen.
Prema podacima Danske organizacije bakalina, kupovine hrane koja se svakodnevno troši u Nemačkoj od uvođenja poreza su znatno povećane, čak i u većoj meri nego što je opravdano podizanjem poreza.
Istraživanje Organizacije sprovedeno pre tri meseca pokazalo je da je 60% danskih domaćinstava u prethodnoj godini kupovalo pivo ili bezalkoholna pića u Nemačkoj. Isto istraživanje od pre četiri godine pokazalo je da 60% domaćinstava nikada nije kupovalo preko granice.
Nilsen je pesimista oko smanjenja kupovina u Nemačkoj nakon ukidanja poreza na masnu hranu i veruje da će se kupovine nastaviti u gotovo nesmanjenom obimu, čak i kada u bakalnicama spuste cene zbog ukidanja poreza.
On kaže i da je na danskom sektoru maloprodaje izgubljeno mnogo radnih mesta zbog uvođenja poreza na masnu hranu ali da je teško proceniti tačan broj i ističe da će ta radna mesta teško biti vraćena. Ipak, našalio se Nilsen, zahvaljujući tom porezu je otvoreno mnogo administrativnih poslova.
A da li je porez na hranu koja goji doprineo unapređenju javnog zdravlja u Danskoj, tek će se videti. U kompaniji FDB, najvećem danskom prodavcu na malo, navode da su Danci počeli da menjaju navike u ishrani zbog poreza. Njihovi podaci pokazuju da su između novembra prošle i avgusta ove godine potrošači više kupovali meso sa 6-8% masti nego ono sa 8-12%.
Istraživanja takođe pokazuju da je u prva tri meseca pošto je porez na masnu hranu uveden prodaja butera, ulja i margarina u Danskoj pala za 10-20%. Međutim, Nilsen kaže da pad prodaje butera nema veze sa porezom jer potrošnja tog proizvoda opada već godinama.
"Više godina unazad beleži se mali pad prodaje butera svake godine zbog zdravijeg načina života. Ljudi više ne kupuju margarin. Kupuje se maslinovo ulje a hrana se sprema na suvom tiganju", rekao je Nilsen dodajućio da je slična situacija kod mleka jer se ljudi češće odlučuju za kupovinu obranog nego punomasnog.
U borbi protiv nezdrave hrane Danska je u tekućoj godini uvela i više poreze za pivo, vino, čokoladu, slatkiše, sladoled, gazirana pića.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
