Evropska unija je upravo izbegla rizik da u istoj nedelji dobije i prokocka Nobelovu nagradu za mir. Nobelova nagrada za mir je dodeljenja Evropskoj uniji kao priznanje za mir koji je postigla kroz integraciju i proširenje. Prošle nedelje, EU je bila u situaciji da odgovori na tri pitanja o svom daljem proširenju: da li da Srbiji da datum za početak pristupnih pregovora? Da li Albanija treba da dobije status kandidata? Da li Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija treba da počne pristupne pregovore?

Piše Roza Balfur (Rosa Balfour), viši politički analitičar Centra za evropsku politiku (European Policy Center, EPC) i šefica Programa Evropa u svetu EPC-a

Nije lako odgovoriti na ova pitanja. Tekući proces proširenja zahteva uspostavljanje delikatne ravnoteže između "pokazivanja mišića" kako bi se te zemlje primorale da prevaziđu sporove iz prošlosti i transformišu u moderne demokratije, i činjenja odgovarajućih gestova kako bi se one uverile da zahtevi koji im se postavljaju nisu samo alibi za to da se one drže podalje od kluba, i da je EU zaista posvećena proširenju. To su štap i šargarepa o kojima se toliko govorilo. Obično, EU koristi tu kombinaciju kako bi se proces odvijao.

Ovog puta, kratki odgovori na tri pitanja su bili: ne, ne i ne. Da uz te odgovore nije išao i akrobatski vešto napišan dokument na 15 strana u kome se ponavlja sveukupna posvećenost regionu, EU bi zaista prokockala mirovnu nagradu. Zaključi Saveta za opšta pitanja od 11. decembra, koje je potvrdio Evropski savet 13. i 14. decembra, trebalo bi da budu studija slučaja za analizu diskursa za studente, u kome jezik i stil prikrivaju političke stavove zemalja članica koje ove odlučno brane. Iz ugla koji je manje akademski, dokument sadrži priču za koju su potrebna neka pojašnjenja.

Kao prvo, kakve su odluke zaista donete?

U slučaju Srbije nije bilo iznenađenja. Jezik je jasan a poruka je Beogradu već prenošena u proteklih godinu dana: nema datuma za otvaranje pristupnih pregovora bez "opipljivog i trajnog poboljšanja", "nepovratnok napretka" i primene "u dobroj volji" sporazuma u dijalogu sa Prištinom. Međutim, iako je izbegnuto pominjanje datuma (prema nekim izveštajima, datumi su izostavljeni iz prvobitnog nacrta zaključaka Saveta), status Srbije će uskoro biti revidiran. Na proleće 2013. Savetu će biti predstavljen zajednički izveštaj Evropske komisije i visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost/potpredsednice o dijalogu, na osnovu koga će se odlučivati tokom predsedavanja Irske - baš kada se bude zahuktavala predizborna kampanja u Nemačkoj. Zbog "simetrije" (bez komentara), i u slučaju Kosova na sličan način izostavljano obavezivanje na vremenske rokove. Na osnovu izveštaja, Savet će odlučiti o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom. Tako da bi se odluke mogle očekivati u junu.

Tirana je prošla kako se i očekivalo. Zemlja je pohvaljena zbog sposobnosti da prevaziđe zastoj iz proteklih godine, i pošto Komisija oceni da je Albanija ostvarila zahtevani napredak u reformi pravosuđa, javne uprave i propisa o radu parlamenta, Savet će razmotriti situaciju. Za razliku od Srbije, kod koje se načelno pominju vremenski okviiri, status Albanije je nejasan. Ali, s obzirom da se sledeće godine održavaju parlamentarni izbori i iskustva iz prethodnih izbora, ne iznenađuje to što Savet nije želeo da podstiče očekivanja u pogledu datuma.

Ipak, lingvističke akrobacije su dostigle vrhunac sa BJR Makedonijom, Komisija se nadala da će uspeh Dijaloga na visokom nivou (HLAD) stvoriti uslove u kojima bi zemlja mogla da počne pregovore o pristupanju i paralelno s tim reši spor oko imena sa Grčkom. Međutim, prošle nedelje se ponovo pokazalo da je pitanje imena nepremostivo. Francuska, Bugarska i Grčka su se udružile kako bi osigurale da Skoplje ne napreduje. Nakon nedavnog pogoršanja bugarsko-makedonskih odnosa zbog interpretacije istorije, istorijskih podataka, jezika i etničkih pitanja, Sofija je uspela da uvrsti svoje pritužbe na tu zemlju u zaključke Saveta. Tako da će se u izveštaju koji Komisija treba da pripremi za proleće 2013 ocenjivati sva tri zahteva: HLAD, odnosi sa Bugarskom i spor oko imena. Ako ocena bude pozitivna, Savet će zatražiti od Komisije da "bez odlaganja" počne pripreme za početak pristupnih pregovora.

Koja je šira priča koju nam donose ovi zaključci?

Zaključci odslikavaju duge pregovore tokom kojih su ambasadori EU do kasno radili prošle nedelje. EU ostaje posvećena Balkanu i taj stav verovatno deli većina zemalja članica. Korišćeni su takav jezik i pažljivo birane reči da se zaključci mogu protumačiti pozitivno. Zaista, vlasti zemalja o kojima se govorilo nisu bili razočarani zaključcima - neke su čak bile zadovoljne. Zamršena terminologija u pogledu vremenskih rokova podložna je tumačenju. S jedne strane, izbegava se obavezivanje postavljanjem konkrentih datuma; s druge, mnogo toga će iti urađeno tokom narednog predsedavanja i ima mnogo nagoveštaja da će se, čim odluke budu donete, brzo preći na njihovu primenu.

Ali konkretno rečeno, EU odlaže odluke do "opasne zone" neposredno pre nemačkih izbora. Ako Savet ne bude zadovoljan rezultatima koje se u regionu postignu do juna, postoji stvaran rizik da se ponovo na godinu dana odlože narendi koraci u procesu proširenja. Ovog leta biće dvostruko važno da se regionu pokaže da se vrata neće zatvoriti pošto Hrvatska pristupi u julu 2013. - sumnja da bi to moglo da se desi je već vrlo jaka.

Zaključci, takođe, pokazuju da je, ma koliko Komisija pokušavala da podstiče napredovanje procesa proširenja, rizik da ga zakoče članice veći nego ikada. Nemačka se pokazala kao ključni igrač u odlučivanju, dok je Britanija - iako se i dalje zalaže u načelu za proces prioširenja - sklonija da sledi pristup Berlina. Nemačka je posvećena regionu ali istovremeno zauzima oštriji stav u pogledu uslovljavanja, što bi moglo Berlinu da pruži dobru priliku da ubedi i druge članice, poput Holandije, koje su sve skeptičnije prema proširenju. Francuska je više nego ikada ravnodušna prema proširenju i čini se da ne okleva da iskoristi bilateralne sporove i otvorena pitanja da odloži ceo proces.

Ono što najviše zabrinjava a proisteklo je iz pregovora koji su doveli do ovih zaključaka jeste to kako lako članice mogu da upadnu u zamku da od procesa proširenja načine taoca uskogrudih bilateralnih sporova i mačo političke pokazivanja snage. Zahtev EU zemaljama koje pristupaju da na pragmatičan način rešavaju problematična pitanja, podrazumeva izvesne kompromise, ostvarive zahvaljujući međuzavisnosti i integraciji, i koji će smanjiti rizik od pogoršanja konflikta.

Ipak, sama EU daje loš primer. U regionu, Hrvatska se obavezala da neće koristiti budući položaj članice da bi zakočila pristupanje svojih susteda, ali sadašnje članice EU jednostavno ne slede njen primer. Kako neko može očekivati od Srbije da se blakonaklono ponaša prema Kosovu ako i kada dođe trenutak da proširena EU prihvati Kosovo u svoje okrilje? Kako neko može očekivati da nacionalizmi i populizam koji potpiruju te iste sporove, spuste ton ako ih EU toleriše i nije u stanju da na unutrasnsjem planu pronađe rešenja za njih?

U slučaju proširenja ne radi se samo o pronalaženju taktika kako bi se uspostavila odgovarajuća ravnoteža između šargarepe i štapa. Ono zahteva od EU i njenih članica izvesnu "dobru volju" ako Unija želi da bude pouzdani partner, da pruži dobar primer i uveri da i dalje zaslužuje Nobelovu mirovnu nagradu.

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Irska za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU
  
• 

  Vesti

  : Podrška Zapadnom Balkanu bez konkretnih datuma
  
• 

  Vesti

  : Na proleće ocena da li su mogući pregovori u junu