Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Irska za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Irska će kao predsedavajuća EU u prvoj polovini 2013. snažno podržati ulazak zemalja Zapadnog Balkana u članstvo EU, izjavila je u Briselu irska ministarka za evropska pitanja Lusinda Krejton (Lucinda Creighton). Prioriteti irskog predsedavanja se pre svega odnose na podsticanje privrednog rasta i otvaranje novih radnih mesta. Irska se nada i da će tokom njenog predsedavanja biti postignut dogovor o višegodišnjem budžetu EU i podržava veću ekonomsku integraciju u zoni evra. Dablin, takođe, očekuje da Irska tokom sledeće godine bude prva zemlja zone evra, suočena sa ekonomskom krizom, koja će izaći iz programa pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Prioriteti Irske tokom predsedavanja biće podsticanje privrednog rasta i otvaranje novih radnih mesta, nastavak rada na razvijanju bankarskog nadzora u zoni evra i digitalni razvoj, uključujući bezbednije "onlajn" poslovanje, kao i sklapanje ugovora o slobodnoj trgovini između EU i drugih zemalja. Cilj Irske je i da se tokom njenog predsedavanja postigne dogovor o višegodišnjem evropskom budžetu i nastavi rad na uspostavljanju bankarske unije.
Kada je reč o proširenju, irsko predsedništvo EU, kako je ukazala Krejtonova 17. decembra u Briselu, očekuje krajem marta ili u aprilu da Evropska komisija podnese izveštaj o napretku koji budu ostvarili Srbija i Kosovo, tako da Irska može da predloži početak pregovora o članstvu sa Srbijom i pregovore sa Kosovom o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Irska, kao predsedavajući EU, očekuje da se izgledi ulaska novih zemalja sa Zapadnog Balkana temeljno razmotre na nezvaničnom sastanku ministara članica EU zaduženih za evropska pitanja i ministara za evropsku integraciju kandidata za članstvo i potencijalnih kandidata sa Balkana i Islanda, 20. i 21. januara u Dablinu.
Ministarka Krejton je posebno ukazala i na najnoviji pomak u dijalogu Beograd-Priština, ocenivši da je tome "istinski zamah dala visoka predstavnica EU Ketrin Ešton" (Catherine Ashton), ali pre svega i čelnici vlasti u Srbiji i na Kosovu.
Ona je istakla "veliku energiju koju je Evropska komisija uložila u proces proširivanja tokom proteklih šest meseci", ocenivši da i Komisija i buduće irsko predsedništvo EU imaju vidne mogućnosti da unaprede proces proširivanja posle podrške koju su šefovi diplomatija EU dali politici ulaska novih članica.
Irska ministarka je naglasila da je sad prilika da se "posebna pažnja usredsredi na Zapadni Balkan", imajući u vidu da će iduće godine biti obeležena desetogodišnjica Deklaracije iz Soluna, kojom su se članice EU obavezale da će ostvariti cilj prijema u članstvo zapadnobalkanskih zemalja.
A, po njenim rečima, i zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo ostvarile su napredak na putu ka EU.
Realizam i optimizam
Background Irska 1. januara 2013. preuzima od Kipra šestomesečno predsedavanje EU. Lisabonskim sporazumom predviđeno je predsedavanje Savetom, osim Savetom ministara inostranih poslova, predsedavaju po tri članice na period od 18 meseci. Svaka od njih ima svojih šest meseci predsedavanja, ali jedne drugoj pomažu i predsedavanje zasnivaju na zajedničkom programu.
Novi ciklus počinje predsedavanjem Irske, a zatim će ga preuzeti Litvanija u drugoj polovini naredne godine, a nakon nje Grčka.
Irska je pristupila EU 1. januara 1973. zajedno sa Velikom Britanijom i Danskom.
Zbog teških ekonomskih prilika u kojima se našao nakon krize u bankarskom sektoru, Dablin je u novembru 2010. postigao dogovor o planu pomoći od 85 milijardi evra zajmova sa EU, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom. U zamenu za tu pomoć, Irska mora da sprovodi mere štednje.
Pristup Irske predsedavanju biće da je "čaša dopola puna a ne polu prazna", izjavio je 17. decembra potpredsednik irske vlade i šef diplomatije Imon Gilmor (Eamon Gilmore).
Irska želi da tokom presedavanja Evropskom unijom u prvom polugodištu iduće, 2013. godine, podstakne privredni rast i zapošljavanje, kako bi Evropa izašla iz krize, rekao je on.
"Treba da se usredsredimo na poboljšavanje konkurentnosti da bismo došli do privrednog rasta i novih radnih mesta, moramo se usredsrediti na ekonomski oporavak u Evropi", rekao je Gilmor na konferenciji za novinare u Briselu organizovanoj dve nedelje pre no što Irska preuzme mesto predsedavajuće EU.
Gilmor je rekao da su neophodna nova radna mesta za mlade koje najviše pogađa nezaposlenost.
Ključ za rast liberalizacija trgovine i internet
Potpredsednik irske vlade je govorio u prilog liberalizacije trgovine. EU i Japan uskoro treba da počnu pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini, a postoji i spremnost da se isto učini i sa SAD. "Znam da je to prioritet i za SAD", rekao je on. Stalni predstavnik Irske u EU Rori Montgomeri (Rory Montgomery) je ocenio da bi to bila "velika nagrada" za predsedavajućeg EU.
Gilmor je, međutim, rekao da treba biti realan i da bi u sklapanju "ambicioznijih" sporazuma moglo biti teškoća zbog čega će Irska raditi na sporazumima čije je sklapanje realnije u neko dogledno vreme, pre svega sa Kanadom i Singapurom.
Gilmor je ukazao da će 90% svetskog rasta u 2020. biti ostvareno van EU. Ako EU uspešno okonča pregovore o sporazumima o slobodnoj trgovini koji su u toku, to će doneti povećanje evropskom BDP-u od 2%, dodao je on.
Da bi unapredio konkurentnost Dablin će se usredsrediti na digitalni razvoj, uključujući bezbednije poslovanje putem Interneta a pred kraj predsedavanja u junu će organizovati "digitalnu skupštinu".
Lusinda Krejton je rekla da, prema procenama irske vlade, na svako izgubljeno radno mesto moglo bi da se otvori 2,6 radnih mesta na internetu, a evropski BDP poveća za 2%.
Bankarska unija i dublja ekonomska integracija
Prioritet Irske je dalji rad na uspostavljanju jedinstvenog bankarskog nadzora i razvoju bankarske unije u zoni evra.
Ministri finansija EU postigli su 13. decembra sporazum o jedinstvenom nadzoru banaka u evro zoni, koji se smatra prvim korakom ka stvaranju banakrske unije i dublje ekonomske integracije u zoni evra. Tim sporazumom Evropska centralna banka (ECB) postaje nadzorni organ za 6.000 banaka u 17 zemalja EU koje koriste evro i svaku drugu zemlju u Uniji, koja se pridruži monetarnoj uniji.
Gilmor je ocenio da treba "ići što je dalje moguće", pre svega u uspostavljanju mehanizma za pomoć bankama u teškoćama i ocenio da treba iskoristiti "elan" nakon postizanja dogovora o bankarskom nadzoru. Potpredsednik irske vlade je istakao da je bankarska unija i dublja ekonomska saradnja ključna za stabilnost EU.
On je odbacio mogućnost da će zbog izbora u Nemačkoj 2013. kasniti rad na tim osetljivim pitanjima.
Šef irske diplomatije je rekao da će Irska pomagati "na svaki način" predsedniku Evropskog saveta Hermanu Van Rompeju (Van Rompuy) u naporima da se postigne dogovor o višegodišnjem finansijskom okviru EU za 2014-2020. Gilmor je izrazio nadu da će dogovor o budžetu biti postignut "početkom nove godine", a da će sporazum biti potpisan do kraja 2013.
On je potvrdio da je cilj Irske da bude prva članica zone evra koja će sledeće godine izaći iz programa pomoći EU i MMF-a, pre Grčke i Portugalije.
Irska je, suočena sa krahom u bankarskom sektoru, morala da krajem 2010. zatraži pomoć od EU, ECB i MMF-a. Plan je predviđao pomoć u vidu zajmova od 85 milijardi evra a pratile su ga stroge mere štednje. Više od 30 milijardi evra je bilo predviđeno za pomoć bankama.
Krejtonova je rekla da program razmene studenata Erazmus biti ključan za irsko predsedavanje. Evropski parlament nedavno je podržao dogovor o budžetu za 2013. kojim se štiti finansiranje Erazmusa, koje je jedno vreme bilo pod znakom pitanja zbog krize.
Izvor: Beta i EurActiv.com
Foto: Logo predsedavajuće EU Irske
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
