Među zemljama u procesu pridruživanja Srbija ima najveći udeo korišćenog poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini, a pored Hrvatske prednjači i po zemljištu koje se obrađuje. Srbija je prva i po uzgoju svinja i beleži najveći rast od 55% u proizvodnji šećerne repe u periodu 2001-2011, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat. U Srbiji se, međutim, broj svinja smanjio za 8% a proizvodnja mleka je opala za 9% u odnosu na 2001. U EU i zemljama u procesu pridruživanja generalno se beleži povećanje proizvodnje žitarica i smanjenje stoke u periodu od 10 godina, navodi se u Eurostatovom priručniku o zemljama u procesu pridruživanja.

Korišćeno poljoprivredno zemljište u EU prostiralo se u 2011. godine na 177 miliona hektara, što je oko tri i po puta više od ukupne površine korišćenog zemljišta u zemljama u procesu pridruživanja, navodi se u priručniku Eurostata.

Udeo korišćenog obradivog zemljište smanjio se u EU sa 44% u 2001. na 40% ukupne teritorije u 2011, dok su zemljama u procesu pridruživanja beleže različiti trendovi: u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Irskoj nije bilo većih promena, površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta se smanjila u Turskoj i Makedoniji, a povećala u Albaniji i Hrvatskoj.

Najveći udeo korišćenog poljoprivrednog zemljišta u ukupnoj površini ima Srbija. Taj udeo je bio isti u 2001. i 2011. i iznosio je 65% ukupne površine, navodi se u priručniku evropske statističke službe, objavljenom 30. aprila.

U EU 60% korišćenog poljoprivrednog zemljišta u 2011. bilo je zemljište koje se redovno obrađuje uz smenjivanje različitih kultura, a u Hrvatskoj 67% i Srbiji 65%.

Stalnih pašnjaka najviše ima na Islandu gde čine 97% korišćenog poljoprivrednog zemljišta u toj zemlji, što se objašnjava klimatskim uslovima, tako da se poljoprivreda uglanom bazira na uzgoju stoke. U drugim zemljama u procesu pridruživanja udeo pašnjaka je znatno manji i kreće se od 26% do 62%.

Prema podacima koje je naveo Eurostat, od 5.056.000 hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u 2011, 3.294.000 hektara je bilo zemljište koje se redovno obrađuje, 1.466.000 hektara su bili stalni pašnjaci, a pod trajnim zasadima je bilo 296.000 hektara.

Pod drvećem i šumom,  u Srbiji je 2.031.000 hektara.

Veća proizvodnja žitarica i smanjenje stočnog fonda

U EU i zemljama u procesu pridruživanja beleži se povećanje proizvodnje žitarica i opšte smanjenje stočnog fonda u periodu od 10 godina.

U svih 27 članica EU proizvodnja žitrica se neznatno povećala između 2001. i 2011, a sličan trend je zabeležen u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i na Kosovu, navodi se u priručniku koji sadrži podatke i o drugim oblastima poput obrazovanja, energetike, tržišta rada ili industrije.

U Albaniji se proizvodnja žitarica u odnosu na 2001. povećala za gotovo 40% na 701.000 tona u 2011, a značajno povećanje se beleži u Crnoj Gori i Islandu ali pritom treba imati u vidu da su u tim zemljama 2001. proizvedene vrlo male količine žitarica.

U Srbiji se proizvodnja žitarica malo povećala sa 9.001.000 tona u 2001. na 9.066.000 tona u 2011.

Razlike su među zemljama veće u proizvodnji šećerne repe: dok se proizvodnja u EU smanjila za 8,1% između 2001. i 2011. na 11,1 miliona tona, u Hrvatskoj, Turskoj i posebno Srbiji se povećala.

U Srbiji su se količine proizvedene šećerne repe povećale sa 1.806.000 tona u 2001. na 2.822.000 tona u 2011.

Proizvodnja šećerne repe u Makedoniji je potpuno prestala 2011. a 2001. bilo je proizvedeno 38 hiljada tona šećerne repe.

Pad proizvodnje mleka u Srbiji

Proizvodnja mleka različitog porekla povećala se u svim zemljama u pocesu pridruživanja za koje su bili dostupni podaci, dok se u Srbiji smanjila za 9% sa 1.594.000 tona u 2001. na 1.445.000 tona u 2011.

U EU je proizvodnja kravljeg mleka u 2011. bila na istom nivou kao i 2001.

Broj krava, junadi i teladi se najviše smanjio u Albaniji, Srbiji i pre svega Crnoj Gori, dok je Turska jedina zemlja u procesu proširenja u kojoj je broj krava povećao za čak 17%. U Srbiji je 2001. bilo 1,1 milion grla a u 2011. godini 937.000.

Među zemljama u procesu pridruživanja u uzgoju svinja prednjače Srbija sa 3,3 miliona i Hrvatska sa nešto više od 1,2 miliona svinja. Međutim, dok je broj svinja u Hrvatskoj uglavnom stabilan, u Srbiji se njihov broj smanjio za 8% sa 3,5 miliona u 2001.

Kulturološke razlike dolaze do izražaja kada je reč o uzgoju stoke, pa je u Turskoj uzgoj svinja vrlo mali. Na Islandu je izuzetno veliki broj ovaca i koza u odnosu na broj stanovnika, dok se u Turskoj smanjio u odnosu na 2001. ali i dalje iznosi više od 32 miliona životinja, što je trećina ukupnog broja ovaca i koza u EU.

U EU 52% proizvedenog svežeg mesa u 2011. bilo je svinjsko meso, sličan procenat je zabeležen u Makedoniji, dok je veća proizvodnja svinjskog mesa zabeležena samo u Srbiji gde je udeo svinja u zaklanoj stoci bio 59%.

U Turskoj se najviše proizvodilo živinsko meso (68%) i BiH (50%), a na Islandu najviše ovčije.

Izvor: EurActiv.rs

Foto:

Linkovi

EU

Eurostat: Key figures on the enlargement countries, 2013 edition

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Više od 50.000 praznih kuća u selima Srbije
  
• 

  Vesti

  : Evropski parlament protiv ukidanja kvota za šećer
  
• 

  Vesti

  : Holandska analiza: trećina uzoraka mleka u skladu sa standardom EU
  
• 

  Vesti

  : Članice EU će morati da vrate 400 miliona evra u poljoprivredni fond
  
• 

  Vesti

  : Ucene velikih trgovinskih lanaca ugrožavaju agroindustriju u EU
  
• 

  Vesti

  : EK dozvolila uvoz govedine i svinja iz SAD
  
• 

  Vesti

  : Prosečno gazdinstvo u Srbiji ima 4,5 hektara zemlje