Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski parlament protiv ukidanja kvota za šećer
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament je odbacio plan da se kvote za proizvodnju šećera ukinu u EU 2015. i smatra da ta zaštitna mera treba da ostane na snazi do 2020. kako bi se proizvođačima šećerne repe u EU omogućilo da se pripreme za liberalizaciju tog sektora. Parlament smatra i da do 2030. treba produžiti propise kojima se ograničavaju prava na sadnju vinograda u EU, ali je protiv produžavanja važenja kvota za mleko. Takođe, reforma zajedničke evropske poljoprivredne politike za koju se izjasnio Evropski parlament treba da omogući ravnomerniju raspodelu sredstava i pridaje veći značaj merama za zaštitu životne sredine.
Evropski parlament je 13. marta usvojio predlog reforme Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) koji predviđa sistem poljoprivrednih subvencija koji će više biti uslovljen ekološkim zahtevima, a predviđa i ravnomerniju rapsodelu sredstava i među članicama i poljoprivrednicima.
Usvajanjem tog predloga Evropski parlament je zauzeo stav za pregovore sa članicama EU o reformi CAP-a. Ovo je prva reforma poljoprivredne politike EU u čijem oblikovanju učestvuje Evropski parlament.
"Pregovarači stav Parlamenta uzima u obzi glavne elemente reforme koju je predložila Komisija", rekao je evropski komesar poljoprivrede Dačijan Čološ. Evropska komisija je predstavila predlog za reformu poljoprivredne politike u oktobru 2011. Nova politika bi trebalo da počne da se primenjuje 2014.
On je dodao da je potvrđena podrška ideji da se ograniče direktne isplate za najveće poljoprivrednike, kao i najviši iznosi, i da se isključi mogućnost da jedan poljoprivrednik dobije pomoć za istu meru za zaštitu životne sredine.
Pitanje zaštitnih mera
Pored protivljenja ukidanju kvota za proizvodnju šećera 2015, što predlaže Evropska komisija, poslanici su se izjasnili za produžavanja propisa koji se odnose na vinogradarstvo do najmanje 2030. Evropska komisija predložila je da se ograničavanje prava na sadnju vinograda ukine 2015, s tim što je zemljama ostavljena mogućnost da liberalizaciju odlože do 2018. godine.
Parlament je odbacio izmene u kojima se predlaže produžavanje kvota za mleko koje ističu 2015. Međutim, kako ukidanje kvota ne bi dovelo do ozbiljne krize u sektoru mleka, poslanici su predložili da se najmanje tri meseca pomaže proizvođačima koji dobrovoljno smanje proizvodnju za najmanje 5%.
Portivnici produžavanja zaštitnih mera za poljoprivredne proizvode su u raspravi na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta upozorili na opasnost od gomilanja poljoprivrednih proizvoda, piše briselski portal EurActiv.com.
"Ne želimo stvaranje mora mleka i planina od putera. Evropski poljoprivrednici su proteklih nekoliko godina pokazali da mogu da izađu na kraj sa uslovima na tržištu, oni su u velikoj meri u stanju da se nadmeću i moramo im pomoći da učine konačni korak a ne da se vrate u staro stanje", rekla je nemačka poslanica iz redova liberala Brita Rajmers (Britta Reimers).
Proizvođači šećerne repe i šećera u EU suočiće se sa konkurencijom iz zemalja u kojoj je jeftinija proizvodnja šećera, poput Brazila.
U EU, međutim, nema gomilanja zaliha mleka a Unija mora da uvozi šećer da bi pokrila tražnju, dok se prehrambena i konditorska industrija uglavnom žale da su zbog protekcionističkih mera cene više.
Background Najveći deo evropskog budžeta odnosi se na Zajedničku poljoprivrednu politiku. Tako je i pored predviđenog smanjenja od 12% planirano da u narednom višegodišnjem finansijskom okviru za 2014-2020. za poljoprivredu bude izdvojeno na 373,2 milijarde evra.
Tržište šećera u EU je regulisano proizvodnim kvotama, garantovanom minimalnom cenom i trgovinskim mehanizmima.Ukupna proizvodna kvota od 13,3 miliona tona šećera podeljena je među 19 članica. Postoji i kvota od 690.000 tona za izoglukozu.
Evropska unija je najveći proizvođač šećera od šećerne repe sa udelom od 50% u proizvodnji šećera u svetu. Šćer od šećerne repe čini samo 20% svetske proizvodnje šećera. EU je i glavni uvoznik nerafinisanog šećera od šećerne trske koja čini 80% proizvodnje šećera u svetu. Šećer se uvozi uglavom iz afričkih, karipskih i pacifičkih zemalja i zemljama u razvoju koje nisu ograničene kvotama.
EU ima i kvote za uvoz šećera koje dozvoljavaju uvoz svake godine oko milion tona po nižoj stopi ili bez carina, i to uglavnom iz balkanskih zemalja i Brazila.
Srbija raspolaže kvotom od 180.000 tona za izvoz šećera u EU.
Od početka 2013. odbor Evropske komsije za šećer je dozvolio uvoz 584.000 tona šećera, što je oko polovina od 1,2 miliona tona koliko EU planira da odbori ove godine.
U udruženju evropskih prozivođača skroba i zaslađviača, koji okuplja 23 kompanije, očekuju da će se 11 članica usprotiviti kvotama za šećer, da će ih 13 podržati tako da ostaje da se vidi šta će biti sa još tri članice.
S druge strane, EU proizvodi mnogo više vina nego što se troši, a domaća potrošnja opada, pokazuju podacima Evropskog odbora vinara (CEEV), udruženja trgovaca vinom. U EU se smanjila i površina pod vinogradima za 12% između 2001. i 2011. podaci su Međunarodne organizacije za vino i vinogradarstvo.
Vinogradi su poslednji sektor u poljoprivredi koji EU planira da liberalizuje.
EP za ravnomernu raspodelu sredstava
Prema usvojenom predlogu CAP-a, razlike među članicama EU u dobijanju evropskih sredstava za poljoprivredu moraju se brže smanjivati nego što predviđa predlog EU. Ni u jednoj članici poljoprivrednici ne smeju da prime manje od 65% proseka EU, smatra Evropski parlament.
U proseku u EU poljoprivrednici dobijaju 270 evra po hektaru, ali postoje velike razlike: na Malti dobijaju 700 evra po hektaru, u zemljama Beneluksa ili Italiji 400 evra, dok u Estoniji i Letoniji samo 85 evra.
Poslanici smatraju i da treba objaviti imena korisnika poljoprivrednih fondova EU i da samo "aktivni poljoprivrednici" treba da dobijaju sredstva, što će isključiti aerodrome ili sportske organizacije, poput golf klubova. Članicama je, međutim, ostavljeno da definišu šta je to "aktivni poljoprivrednik".
Podrška mladima i malim imanjima
Predviđene su i podsticajne mere za mlade poljoprivrednike i mala gazdinstva, a manje sredstava za velika gazdinstva.
Evropski parlament je podržao planove Komisije da se direktne isplate ograniče za sve farme na 300.000 evra i da se znatno smanje za poljoprivrednike koji primaju više od 150.000 evra. To se neće odnositi na kooperative koje preusmeravaju sredstva svojim članovima.
Oko 80% pomoći odlazi najvećim poljoprivrednim gazdinstvima u EU.
Poljoprivrednici mlađi od 40 godina treba da dobiju dodatnih 25% na osnovne isplate za najviše 100 hektara. Takođe, članice mogu da iskoriste više novca za podršku malim poljoprivrendim domaćinstvima.
Parlament smatra i da poljoprivrednicima treba smanjiti administrativne obaveze.
Zaštita životne sredina kao uslov
Poslanici su glasali za to da se 30% direktnih isplata uslovi usklađenošću sa obaveznim merama za zaštitu životne sredine, ali smatraju da te mere moraju biti fleksibilnije i postepene, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Zadržavaju se tri ključne mere - raznovrsnost useva, očuvanje pašnjaka i livada, kao i "ekoloških područja" poput živica, drveća ili rubnih područja njive, uz određene izuzteke zavisno od veličine poljoprivrednog gazdinstva.
Poslanici su predvideli izuzetke za mala gazdinstva, odnosno ublažili su mere predviđene predlogom Evropske komisije.
Jačanje poljoprivrednih udruženja
Evropski parlament smatra i da se moraju osnažiti ogranizacije poljoprivrednika da bi mogli da se izbore sa promenama na tržištu i da imaju bolje pregovaračke pozicije kada je reč o cenama pri kupovini sirovina i prodaji finalnih proizvoda.
Ti propisi ne treba da dovedu do stvaranja "kartela, već jake organizacije prozivođača treba da omoguće poljoprivrednicima da se oslobode ekonomske zavisnosti i da im se obezbedi pristojan životni standard", rekao je izvestilac za organizacije na jedinstvenom tržištu, francuski poslanik Mišel Danten (Michel Dantin) koji je u parlamentu član Evropske narodne partije.
O reformi CAP-a će se evropski poslanici još ragzovarati sa Savetom EU, odnosno članicama. Irska se nada se da će dogovor biti postignut do kraja njenog predsedavanja koje ističe krajem juna.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
