Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Loše stanje ljudskih prava koči BiH na putu ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bosna i Hercegovina (BiH) zaostaje sa obavezama na poljima vladavine prava i reformi, pa joj se šanse na putu ka Evropskoj uniji smanjuju umesto da rastu, ocenili su evropski zvaničnici i poslanicii. Evropski parlament je ipak odbacio "kaznene mere" protiv BiH koje bi, kako je ocenjeno, pogodile građane a ne političke lidere, ali rezolucijom traži od te zemlje da uspostavi "funkcionalne državne ustanove" kako bi se omogućile reforme i sprovođenje procesa pridruživanja BiH Uniji.
U raspravi u Evropskom parlamentu 23. maja poslanici su se složili da bivša jugoslovenska republika nije učinila dovoljno u borbi sa korupcijom, niti na implementaciji evropskih prava i ustavnoj reformi.
Ocenjeno je da je BiH "podeljena država i društvo", da vlada opšta korupcija, da je ekonomska situacija katastrofalna, da nema slobode medija i da političari i dalje pribegavaju "zapaljivoj retorici sukobljavanja".
Ukazano je na potrebu "novih ljudi i novih savršenijih ustavnih struktura", a čulo se i mišljenje da je možda pogrešno što se insistira na održanju multinacionalne države, ako su u njoj nezadovoljni Hrvati, a Srbi ne žele da u njoj žive, pa je možda bolje razmisliti i o samoopredeljenju.
"Bosna i Hercegovina nažalost i dalje zaostaje za zemljama regiona", istakla je nemačka poslanica Doris Pak (Pack) koja je izvestilac Evropskog parlamenta za BiH.
"Moramo da vidimo veću posvećenost i želju političke elite da udruži snage oko jasne vizije puta te zemlje ... Protiv kancerogene korupcije (BiH) treba da se snažnije bori", kazala je Pak, preneo je Euractiv.com.
Od republika nastalih raspadom Jugoslavije, Slovenija je ušla u EU 2004. godine, Hrvatska će ući 1. jula ove godine, Crna Gora je počela pregovore o pristupanju, Srbija i Kosovo bi trebalo da ih počnu a Makedonija ima status kandidata za EU od 2005.
Bosna i Hercegovina, međutim, 18 godina posle rata još se bori sa podeljenošću na dva entiteta - Republiku Srpsku i Federaciju BiH, pod slabom centralnom vladom i užasnim efektima korupcije.
"EU može samo da olakša. Na političkim liderima BiH je da prihvate izazov i angažuju se", rekao je u Parlamentu evropski komesar za proširenje Štefan File.
"Slažem se da je vreme za uzbunu za BiH", naglasio je File koji je ranije upozorio na mogućnost "zamrzavanja" procesa približavanja te zemlje EU.
File je kazao i da će, kako sad stvari stoje, BiH biti potrebno ravno 17 godina da dođe na prag Unije.
On je naglasio da je Dejtonski sporazum bio presudan za mir u zemlji, a da sad treba preći na "okvir proširivanja", jer to znači promene ka evropskoj integraciji.
Od BiH se traže izmene ustava radi bolje zaštite manjina, da sprovede presudu Evropskog suda za ljudska prava o jednakim pravima građana u izbornom procesu i da reformiše javnu upravu.
Među prioritetima koje su istakli poslanici EP jesu i reforma javne administracije i bolja priprema BiH za članstvo Hrvatske u EU.
EP odbacio kaznene mere
Evropski parlament je ipak tesnom većinom odbacio zatražene "kaznene mere" protiv BiH. Podržan od više poslanika u raspravi, takav zahtev je istakla Pak, koja je podnela predlog rezolucije o Bosni.
Pak je zatražila da se Bosna suspenduje iz članstva Saveta Evrope, da joj se ukine finansijska podška iz IPA fondova EU, kao i da se "zamrzne" prelazni deo sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Više britanskih i drugih poslanika su, štaviše, bili mišljenja da Bosni nikako ne treba dati status kandidata za članstvo u EU, jer bi to bila, kako su to rekli, samo još jedna od "siromašnih zemalja s opštom korupcijom" koja bi zakucala na vrata Unije.
Protivnici kažnjavanja BiH upozorili su da takve mere odmazde uopšte ne bi pogodile politička vođstva, već građane BiH, koji u ogromnoj većini žele evropske reforme i članstvo u EU.
U glasanju o rezoluciji je ipak preovladao stav da se moraju zadržati osnovni stavovi iz rezolucije, kojom se "izražava zabrinutost zbog toga što politička elita te zemlje nema zajedničko viđenje rukovođenja, što BiH stavlja u opasnost da i dalje zaostaje za ostalim zemljama u regionu".
Rezolucijom se traži da se uspostave "funkcionalne državne ustanove" kako bi se omogućile reforme i sprovođenje postupka pridruživanja BiH Evropskoj uniji.
Imon Gilmor, šef diplomatije Irske, predsedavajuće EU, pre par dana je izjavio da je "kucnuo čas da se preispita sveukupan pristup Evropske unije Bosni i Hercegovini".
Izvor: Beta, Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
