Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zemlje Balkana slobodne ili delimično slobodne
|
|
|
|
Objavljeno : 16.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Organizacija za promovisanje demokratije i ljudskih prava Fridom haus (Freedom House, FH) svrstala je države balkanskog regiona među delimično slobodne i slobodne zemlje u najnovijem izveštaju o političkim pravima i slobodama. Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Srbija i Slovenija su slobodne države, a Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija delimično slobodne, pokazuje izveštaj te nevladine organizacije. U Zapadnoj Evropi samo je jedna zemlja delimično slobodna a sve ostale su slobodne dok je u centralnoj i istočnoj Evropi i evroazijskom regionu 13 zemalja potpuno, devet delimično slobodno a sedam neslobodno.
Zemlje se ocenjuju od jedan do sedam - jedinica označava najviši stepen slobode, a sedam predstavlja najmanji stepen slobode.
Srbija ima ocenu dva i za politička prava i za građanske slobode, Hrvatska jedan za politička prava i dva za građanske slobode, Slovenija ima ukupnu ocenu jedan, Crna Gora tri za politička prava, a dva za građanske slobode, dok su BiH i Makedonija ocenjene u obe oblasti trojkom. Kosovo je dobilo ocenu pet za politička prava i četiri za građanske slobode.
BiH je jedina zemlja iz regiona koja je poboljšala neku ocenu i to za politčka prava sa četiri na tri. To je obrazloženo forimiranjem centralne vlade i opadanjem uloge međunarodnih predstavnika u unutrašnjim poslovma.
Delimično slobodne države su one zemlje u kojima je ograničeno poštovanje političkih prava i građanskih sloboda. One pate od korupcije, slabe vladavine prava, etničkih i verskih sukoba i političkog okruženja u kojem je jedna stranka dominantna i pored određenog stepena pluralizma.
Slobodne zemlje su one u kojima postoji politička konkurencija, gde se poštuju građanska prava i ljudske slobode i zemlje koje imaju nezavisne medije.
Neslobodne su države u kojima ne postoje osnovna politička prava, a građanske slobode se sistematski krše.
U svetu je u 2012. godini bilo 90 potpuno slobodnih država, što je 46% od 195 zemalja, koliko ih je obuhvaćeno godišnjim izveštajem Fridom hausa.
Ukupno 58 zemalja je svrstano u delimično slobodne, dok ih je 47 neslobodno.
Među drzavama koje su delimično slobodne su i Albanija, Jermenija, Burundi, Ekvador, Nepal, Paragvaj i Nigerija.
U slobodne države se svrstavaju SAD, evropske zemlje, kao i Bocvana, Gana, Mongolija, Trinidad i Tobago.
Na listi neslobodnih država su Avganistan, Azerbejdžan, Belorusija, Irak, Iran, Kazahstan, Rusija, Turkmenistan, Tadžikistan i Uzbekistan.
Povratak Vladimira Putina na mesto predsednika u Rusiji ojačao je, kako ocenjuje Fridom haus, represiju na evroazijskom području gde se nalaze i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. U 12 država tog regiona na vlasti su autokrate.
Na Bliskom istoku i u severnoj Africi su reforme nakon "arapskog proleća" donele pomake, ali i dalje su prisutni versko nasilje, građanski sukobi, represija autokratskih režima.
Zapadna Evropa bez neslobodnih zemalja
Zemlje Evropske unije najtežu ekonomsku krizu u posleratnom periodu prošle su bez osetnijeg pada tradicionalno visokog nivoa poštovanja demokratskih standarda i građanskih sloboda.
Proteklu godinu u EU obeležile su demonstracije protiv mera štednje koje su, u većini slučajeva, bile mirne i vlasti su uglavnom uspevale da izbegnu "grube odgovore". Izuzetak je bila Grčka, gde su anarhisti palili vatru i napadali policiju koja je, u nastojanju da uvede red, odgovarala palicama i suzavcem.
U izveštaju se navodi i da su Evropljani pokazali spremnost da ne dozvole partijama koje vode antiimigrantsku politiku da se izdignu na nacionalnom nivou. Istovremeno je većina zemalja izbegla da sprovede racionalne i humane politike integracije imigranata u društvo.
Odbojnost prema migrantima ogleda se u aktivnostima i levih i desnih partija, ocenjuje se u izveštaju i navodi primer Francuske. Tako je aktuelni francuski predsednik Fransoa Oland kritikovao prethodnika Nikolu Sarkozija zbog iseljavanja Roma stranaca iz Francuske ali je njegova socijalistička vlada preduzela slične poteze.
Ti problemi narednih godina, kako se predviđa, verovatno će se produbiti s obzirom na ekonomske neprilike, dalju ambivalentnost evropskog društva prema etničkim manjinama i nedostatak volje među evropskim liderima da unaprede politike kako bi odgovorili na izazove.
Fridom haus se osvrnuo i na Grčku koja se, sa jačanjem ultranacionalistoičke partije Zlatna zora, poslednja u nizu zapadnoevropskih zemalja suočila sa jačanjem nacionalističkih osećanja kao odgovor na priliv imigranata i efekte finansijske krize. Ta grčka stranka izdvojila se u regionu sklonošću ka uličnom nasilju i uznemirujuće visokoj podršci koju uživa, uključujući među policijom koja nije uspela da pruži adekvatnu zaštitu imigrantima i onima koji zastupaju njihova prava.
Međutim, kako se ističe u izveštaju FH, činjenice pokazuju da je popularnost nacionalista u većem delu Evrope dostigla maksimum. U prilog tome govore relativno loši izborni rezultati nacionalista u Holandiji i Francuskoj.
Naveden je i primer Velike Britanije koja još oseća posledice skandala sa "hakovanjem" telefona u kojem su novinari optuženi da su u saradnji sa policijom i drugim organima narušili pravo privatnosti kako bi prikupili materijal za senzacionalističke priče.
Komisija za istragu tog skandala preporučila je da se osnuje novo, nezavisno telo koje će se baviti optužabama za zlostavljanje od strane štampe. Tom planu oštro se protive štampa i organizacije koje se bore za slobodu medija.
Izvor: Beta, Euractiv.rs
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
