Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: U januaru manje azilanata sa Balkana
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Broj građana Srbije, Crne Gore i Makedonije koji traže azil u zemljama šengenskog prostora smanjio se u januaru ove godine, dok je broj tražilaca azila iz BiH i Albanije znatno porastao, navodi se u redovnom, polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o stanju u šengenskom prostoru. U celini, broj zahteva za azil koji su podneli građani zemalja Zapadnog Balkana se u januaru smanjio, dok je glavno odredište potencijalnih azilanata i dalje Nemačka. U izveštaju se navodi da je u prethodnih šest meseci samo jednom privremeno uvedena granična kontrola na unutrašnjoj granici u okviru šengenskog prostora i to u Norveškoj prilikom dodele Nobelove nagrade za mir.
Broj zahteva za azil koje su podneli građani zemalja Zapadnog Balkana u pet članica EU ili šengenskog prostora koje su najčešće odredište, manji je za 44% u januaru ove godinu u odnosu na januar prošle godine, pokazuju podaci evropske Agencije za koordinaciju kontrole granice (Frontex) za period 31. decembar 2012 - 3. februar 2013, koji se navode u izveštaju.
Kako se dodaje u izveštaju Evropske komisije, broj tražilaca azila iz Srbije se smanjio za 61%, iz Crne Gore za 45% i Makedonije za 46%, dok se broj građana Albanije koji traže azil povećao za 74% a građana BiH za 51%.
Nemačka je i dalje glavno odredište tražilaca azila, a slede Švedska, Belgija, Luksemburg i Švajcarska koja nije članica EU.
Treći polugodišnji izveštaj Evropske komisije obuhvata period od 1. novembra 2012. do 30. aprila 2013. a odnosi se na primenu šengenskih propisa.
Smanjen broj nelegalnih ulazaka preko Grčke
Background Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. U tom prostoru više od 400 miliona građana iz 26 evropskih zemalja i sve veći broj građana zemalja koje nisu članice mogu slobodno da putuju bez graničnih kontrola.
Osnovan je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Građani Srbije, Crne Gore i Makedonije od 19. decembra 2009. mogu bez viza da putuju u zemlje šengenske zone, a to pravo dobili su oko godinu dana kasnije i građani Bosne i Hercegovine i Albanije. Kosovo nije time obuhvaćeno.
Kosovo je u junu 2012. dobilo mapu puta za viznu liberalizaciju, koja sadrži listu reformi koje će morati da sprovede da bi i građani Kosova mogli bez viza da putuju u EU
Od oktobra do decembra 2012. registrovano je oko 13.600 neregularnih prelazaka granice, što je 52% manje u odnosu na poslednji kvartal 2011.
Dok je u periodu juli-septembar 2012. polovina nelegalnih prelazaka zabeležena u Grčkoj, prilike su se promenile u avgustu pošto su grčke vlasti razmestile oko 1.800 graničara na granicu sa Turskom.
U poslednjem tromesečju 2012, 31% neregularnih ulazaka, odnosno 4.231 osoba je na neregularan način pokušala da uđe u šengenski prostor, zabeleženo je u Italiji, a 30% ili 4.035 osoba u Grčkoj.
U izveštaju koji je objavljen 3. juna, konstatuje se da Savet EU još nije doneo odluku o prijemu Bugarske i Rumunije u šengenski prostor i podseća da Evropska komisija i dalje u potpunosti podržava njihov ulazak u Šengen.
U izveštaju se navodi da se očekuje potpisivanje sporazuma o readmisiji sa Turskom, koji je parafiran u junu 2012, kao i pokretanje pregovora o viznoj liberalizaciji sa tom zemljom.
Sporazum o readmisiji je, takođe, parafiran i sa Jermenijom u oktobru 2012, a sa Azerbejdžanom su počeli pregovori o viznoj liberalizaciji i sporazumu o readmisiji.
Kontrole zbog Nobelove nagrade
U proteklih šest meseci, kontrole na unutrašnjim granicama su ponovo privremeno uvedene u Norveškoj povodom ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir, koja je održana 10. decembra 2012. U periodu od 3. do 12. decembra 2012. na unutrašnjoj granici je kontrolisano 3.136 osoba, u 19 slučajeva je odbijen ulazak a 8 osoba je privedeno.
Tokom proteklih šest meseci proveravano je na terenu kako se primenjuju šengenska pravila u nekoliko članica. Provere su obuhvatale policijsku saradnju u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, kontrolu vazdušne granice u Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, kopnene granice u Estoniji, Letoniji i Litvaniji i vizni sistem u Estoniji, Poljskoj i Slovačkoj.
Provere su pokazale da nije bilo propusta zbog kojih bi Komisija morala da odmah reaguje, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se konstatuje da Vizni informacioni sistem (VIS) koji omogućuje zemljama da razmenjuju podatke o vizma, povezujući konzulate šengenskih zemalja i sve granične prelaze prema šengeskoj zoni, dobro funkcioniše.
Do 6. maja je, kako se navodi u polugodišnjem izveštaju, putem tog sistema obrađeno oko 2,9 miliona zahteva za vizu, izdato je oko 2,4 miliona viza i odbijeno oko 348.000 viza.
Druga generacija Šengenskog informaiconog sistema (SIS II) je uspešno uvedena 9. aprila 2013. Taj sistem omogućuje zemljama šengenskog prostora niz novih načina za uzbunjivanje kroz lakšu razmenu informacija vlasti nadležnih za kontrolu granice, carina i policije o osobama koje su umeštane u teška krivična dela ili se vode kao nestale.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
