U Srbiji su prošle godine odobrena tri zahteva za azil, što je pozitivan pomak, ali u domaćem sistemu azila i dalje postoje mnogi nedostaci, rečeno je 25. aprila na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava o azilu. Jedan od razloga za mali broj odobrenih zahteva, kako ocenjuju u toj nevladinoj organizaciji, jeste neadekvatna primena koncepta sigurne treće zemlje, odnosno automatsko vraćanje neregularnih migranata u zemlje porekla ili tranzita koje su označene kao sigurne. Kako je ocenjeno, sistem u Srbiji se i dalje zasniva na shvatanju da migranti idu ka EU. Na predstavljanju izveštaja ukazano je na problem smeštaja migranata, uključujući njihov boravak u pretrpanim zatvorima, kao i na nedovoljan uvid u način na koji se deportuju.

"Od početka primene Zakona o azilu u Srbiji 2008. došlo je do naglog porasta osoba koje su izrazile nameru da traže azil u našoj zemlji a najviše ih je bilo 2011, dok ih je 2012. bilo nešto manje, 2.723", rekla je pravnica Beogradskog centra za ljudska prava Jovana Zorić.

Ona je na konferenciji za novinare rekla da je među njima najviše građana Avganistana, Somalije, Sirije i Pakistana, odnosno da dolaze uglavnom iz zemalja koje se pogođene ratnim sukobima ili sličnim krizama.

Zorićeva je dodala da su od 2.732 osobe koje su prošle godine izrazile nameru da traže azil u Srbiji 336 i podnele taj zahtev, da su donete 52 prvostepene odluke od kojih su tri bile pozitivne.

Na pitanje šta je razlog malom broju odobrenih azila, ona je rekla da je činjenica da najveći broj osoba koje su izrazile nameru da traže azil napušta Srbiju pre okončanja postupka, ali i da Srbija neadekvatno primenjuje koncept sigurne treće zemlje.

"Glavna prepreka, po našem mišljenju, jeste način na koji se odluka o sigurnim trećim zemljama primenjuje u Srbiji, odnosno ova odluka se primenjuje automatski bez ispitivanja da li je zemlja (u koju će biti vraćeni) sigurna, bilo kao zemlja porekla ili tranzitna zemlja", rekla je ona.

Zorićeva je rekla da su na listi sigurnih zemalja koje je Vlada Srbije usvojila 2009. godine sve okolne zemlje preko kojih migranti dolaze do Srbije, uključujući Makedoniju, Grčku i Tursku, kao i zemlje porekla poput Belorusije, kojima, kako je ocenila, na toj listi nije mesto.

"Tri slučaja koja su pozitivno rešena tokom 2012. godine svakako predstavljaju napredak zato što je od 2008. ovo prvi put da je dodeljena puna zaštita", rekla je ona i dodala da u ta tri slučaja nije mogao da se primenjuje koncept sigurne treće zemlje jer su sve tri osobe legalno ušle u Srbiju.

Jovana Zorić je rekla da izveštaj ne obuhvata promene tokom prva četiri meseca ove godine i da će na sajtu www.azil.rs biti objavljivani kratki periodični izveštaji o prilikama na tom planu. Prvi izveštaj za 2013. bi trebalo da bude objavljen krajem sledeće nedelje.

Boravak u pretrpanim zatvorima

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković ocenio je da se Srbija suočavala sa velikim talasom izbeglica a sada i sa velikim brojem migranata, kao i da pitanje migracija nije dovoljno obrađivano. "Prepoznato je da postoje sistemski propusti i nedostaci koje je neophodno rešiti u narednom periodu kako bi zaista Srbija odgovorila na izazove koji se pred njom", rekao je on.

Posebno je ukazao na težak položaj takozvanih ekonomskih migranata koji ne uživaju adekvatnu zaštitu i često se zbog prekršaja poput ilegalnog boravka upućuju u već pretprane zatvore, kao što je okružni zatvor u Subotici.

Prema njegovim rečima, dešava se da u zatvor u Subotici čiji je kapacitet 80 ljudi a već je smešteno 150 tokom večeri stigne još 70 osoba. Drugi migranti, kako je rekao, pokušavaju da se snađu a mnogi utočište nalaze na groblju u Subotici.

On je ocenio da je položaj osoba koje izraze nameru da traže azil nešto bolji, ali da zaštita koju uživaju nije u potpunosti onakva kakva treba da bude u skladu sa domaćim zakonim i međunarodnim instrumentima koje je Srbija ratifikovala

Janković je objasnio da je Zaštitnik građana nadležan za sve građane koji se zateknu u Srbiji, bilo da imaju njeno državljanstvo ili ne i da ta institucija ostvaruje vrlo dobru saradnju sa nadležnim institucijama i telima i nevladinim sektorom. On je rekao i da je formirana radna grupa koja će raditi na unapređenju sistema azila.

Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava je pozdravila napore institucija, poput donošenja Zakona o upravljanju migracijama i pokušaja pronalaženja adekvatnog smeštaja za azilante, ali je dodala da je opšti zaključak da sistem azila nije funkcionalan i da se i dalje zasniva na pretpostavci da migranti "samo tranzitiraju ka EU".

Ona je ukazala na problem smeštaja azilanata i ukazala da je neophodno otvoriti novi centar za azilante.

Toškovićeva je rekla da zabrinjava to što se pitanje azilanata pogrešno koristi i to u dnevnopolitičke svrhe i ocenila da je potrebno uložiti napore kako bi se građani upoznli sa tim pitanjem da ne bi više dolazilo do protesta u lokalnim zajednicama kada se pojave azilanti.

Problem neprepoznavanja namere

Pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Bojan Gavrilović je rekao da najveći broj migranata dolazi u Srbiju ileglanim putem, a da problem predstavlja to što sistem često ne prepoznaje njihovu nameru da traže azil. Tu nameru, prema njegovim rečima, ne prepoznaje ni policija niti se ona prepoznaje tokom prekršajnih postupaka.

On je rekao da princip nekažnjavanja podrazumeva da se osobe koje traže azil ne sprovode prekršajnom sudiji zbog ileglanog boravaka već da im se daje potvrda o izraženoj nameri da traže azil.

Prema njegovim rečima, od januara do oktobra 2012. godine 2.604 osoba je osuđeno zbog nezakonitog ulaska i boravka u Srbiji a samo u tri prekršajna postupka je prepoznata namera da se traži azil. On je dodao da migranti često u postupku nemaju odgovarajući pravnu pomoć i prevod.

Gavrilović je rekao da je preporuka da neregularni migranti ne treba da budu smešteni u zatvorima, a da, ako je već tako, njihov tretman treba da bude drugačiji u odnosu na osuđenike.

Pravnik Beogradskog centra za ljudska prava je ukazao da problem predstavlja i to što ne postoji uvid u način na koji se migranti deportuju, kao i da se, prema njihovim svedočenjima, to čini tako što ih autobusima dovezu do granice sa Makedonijom.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Medija centar Beograd

Linkovi

Nevladine organizacije

Beogradski centar za ljudska prava: Pružanje pravne i psihološke pomoći tražiocima azila

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija u decembru dodelila prve izbegličke statuse
  
• 

  Vesti

  : Migracije u svetu i Srbiji u porastu
  
• 

  Vesti

  : Prihvatanje azilanata izazov za lokalne zajednice
  
• 

  Vesti

  : Najviše radnih dozvola dobili Rusi u 2012.