Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Briselu dogovor o presudi Sejdić-Finci
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Politički prvaci Srba, Bošnjaka i Hrvata iz Bosne i Hercegovine postigli su u Briselu načelan dogovor o primeni presude Evropskog suda za ljudska prava, s ciljem da se poštuje ravnopravnost svih građana i da svako, bez obzira na etničku pripadnost, može biti biran u Predsedništvo i Dom naroda. Komesar za proširenje EU Štefan File saopštio je 1. oktobra da je dogovor postignut u načelu, a biće konačno uobličen i potpisan 10. oktobra, na novom sastanku u Briselu.
Po tom dogovoru, Predsedništvo BiH bi se sastojalo od tri neposredno izabrana člana: dva iz Federacije BiH i jednog iz Republike Srpske.
Distrikt Brčko bi bio jedna izborna jedinica iz dva dela, te bi i građani RS, i Federacije, mogli da biraju one koje žele iz oba dela izborne jedinice.
Te promene treba uneti u Ustav BiH da bi se "udovoljilo legitimnim težnjama konstitutivnih naroda i 'ostalih' čime bi se uvažili međunarodni standardi", piše u tekstu sa sedam načela koji su u Briselu potpisali predstavnici vodećih političkih stranaka BiH.
Dokument su potpisali Milorad Dodik iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata Republike Srpske, Mladen Bosić iz Srpske demokratske stranke, Bakir Izetbegović iz Stranke dmokratske akcije, Martin Raguš iz Hrvatske demokratske zajednice 1990, Dragan Čović iz Hrvatske demokratske zajednice BiH, Zlatko Lagumdžija iz Socijaldemokratske partije BiH i Mirsan Džonlagić iz Saveza za bolju budućnost BiH.
Oni su se sastali u Briselu u sklopu dijaloga na visokom nivou o procesu pridruživanja BiH Evropskoj uniji kojim je predsedavao File.
Evropski zvaničnici nastojali su da političke vođe iz BiH ubede u nužnost dogovora o sprovođenju presude "Sejdić-Finci" jer bi, u suprotnom, BiH ostala bez polovine sredstava iz evropskih fondova. Mogući su gubitak 50 miliona evra iz fonda IPA u idućoj godini i dalji zastoj u pridruživanju BiH Uniji.
Evropski sud u Strazburu naložio je BiH u presudi o slučaju "Sejdić -Finci" iz 2009, da iz Ustava i Izbornog zakona izbaci odredbe koje predstavnicima nacionalnih manjina onemogućavaju kandidovanje na izborima za člana Predsedništva BiH i Dom naroda državnog parlamenta.
Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik Agencije Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
