Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU ne sme da dozvoli proširenje u dve brzine
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija ne sme da dozvoli da se proširenje na Zapadnom Balkanu pretvori u proces koji se odvija u dve brzine, odnosno podelu zemalja na one koje brže napreduju i one koje zaostaju, navodi se u analizi briselskog Centra za evorpsku politiku (EPC). Iako u procesu proširenja u regionu i dalje važi "pristup regate", jasno je da se zemlje kreću dvema brzinama, konstatuje se u analizi. Dodaje se i da članice EU imaju sve veću ulogu u oblikovanju politike proširenja. Zbog toga se proces često zaustavlja iz razloga koji nisu toliko bitni za izazove u regionu već su važniji za unutrašnje politike članica, a prednost daje pojedinačnim zemljama a ne celom regionu, navodi EPC.
"Najnoviji koraci zemalja regiona na putu ka članstvu u EU oblikuju proširenje u proces koji se odvija u dve brzine", navodi se u analizi EPC-a.
Dodaje se da u slučaju proširenja na Zapadnom Balkanu nije došlo do formalnog grupisanja zemalja prema stepenu spremnosti za ispunjenje uslova, kao što je bio slučaja sa Bugarskom i Rumunijom koje su 1997. izdvojene u drugu grupu zemalja kandidata.
U slučaju Zapadnog Balkana je zvanična fomula "pristup regate", ali je postalo jasno da se zemlje regiona kreću dvema brzinama, navela je analitičarka EPC-a i koordinatorka Balkanskog foruma tog centra Korina Stratulat.
U analizi se dodaje da je problem sa tim trendom u regionu to što, bez obzira na brzinu napredovanja, smer kretanja nije isti između zemalja koji prednjače i onih koje zaostaju.
"Dok su prvi na putu ka evropskim integracijama, drugi se uglavnom kreću u suprotnom pravcu - udaljavajući se od EU kao 'konačnog odredišta'", ocenjuje se u analizi.
Tendencija centrifugalne sile između dve grupe zemalja, što je najvidljivije u slučaju kašenjnja BiH i Makedonije u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana na putu ka EU, ne stvara, međutim, "pritisak konstruktivnog nadmetanja" između dve grupe.
"Naprotiv, ona u velikoj meri kod zemalja koje sporije napreduju jača osećaj da su ostavljene po strani", navodi se u analizi. U toj grupi i međusobna podrška je "ograničena", pre svega zbog toga što se svaka zemlja ponaosob suočava sa samo njoj svojstvenim preprekama što joj otežava da se poveže i upoređuje sa drugima.
Kako nema međusobnih i unutrašnjih podsticaja unutar grupa, EU ne sme da dozvoli da "seme proširenja u dve brzine proklija", upozorava analitičarka EPC-a. Komisija mora da osmisli načine da istovremeno uključi sve balkanske zemlje u rad na pristupanju bez obzira na to u kojoj su fazi integracija, navodi se u analizi.
Da bi se izbegao scenario u kome projekti Unije uglavnom pružaju pasivan podsticaj zemljama koje zaostaju zato što je perspektiva članstva vrlo daleka, Komisija mora da osmislie načine da istovremeno uključi sve balkanske zemlje u rad na pristupanju bez obzira na to u kojoj su fazi integracija.
Uloga članica
U analizi se ističe da, takođe, članice moraju da se uključe u projekat proširenja, ako Unija želi da ojača svoje angažovanje na Balkanu.
Konstatuje se da Savet EU sada umesto Evropske komisije usmerava politiku proširenja i da mišljenja nacionalnih paralemanta, više nego mišljenja Komisije, sve više određuju ključne političke odluke o proširenju. Rezultat toga jeste da proces često zaustavlja zbog razloga koji nisu toliko bitni za izazove u regionu već su važniji za unutrašnju politiku članica.
Ocenjuje se da, dok se većina članica očigledno povlači iz procesa proširenja, suočena sa problemima zbog krize i događajima u svetu, druge zemlje poput Nemačke i Velike Britanije preuzimaju vođstvo dajući prioritet nekim kandidatima na Balkanu pre nego celom regionu.
"Članice EU ne smeju da se izvlače od obećanja datom Balkanu sve dok posao ne bude završen i zemlje budu transformisane u kvalitetne članice. Skrivanje iza krize i specifičnih problema na Balkanu ne može se opravdati jer već postoji velika međuzavisnost EU i regiona u smislu i mogućnosti i izazova", navodi se u analizi.
Približiti proširenje građanima
Analitičarka EPC-a ističe i da proces proširenja mora da se približi građanima zemalja Balkana, uz ocenu da jezik koji koristi Evropska komisija jeste "ambiciozna deklaracija principa i namera" i da teško može da inspiriše balkanske narode. Kako je ocenila, Komisija, da bi izbegla razočaranje u regionu, treba da stavi težište na prioritete koji su konkretni i relevantni za živote građana zemalja regiona.
"Opšta mesta o demokratskim standardima ne pomažu balkanskim zemljama i EU mora da precizira zahteve za inkluzivne demokratske insittucije i procese jasnim i merljivim zadacima, koji se mogu lako pratiti na terenu", navodi se u analizi.
Ocenjuje se da je Evropska komisija dobro uvidela značaj stvaranja zdravih privreda u regionu i preporučuje Briselu da insistira još na industrijskoj modernizaciji i većoj integraciji u regionu kada je reč o infrastrukturi, energetici, poslovanju ili razmeni studenata.
"Uspeh Balkana je i uspeh EU. Isto važi i u slučaju neuspeha. Što pre članice svhate tu međuzavisnost, biće bolje za sve", zaključuje se u analizi.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
