Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neujednačeno kretanje regiona ka EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od zemalja Zapadnog Balkana u evropskim integracijama, osim Hrvatske, najviše je napredovala Crna Gora, dok Bosna i Hercegovina ozbiljno zaostaje na tom putu. Proces pridruživanja regiona uglavnom teče neujednačeno iz više razloga: od nerešenih krupnih problema nasleđenih iz prošlosti, bilo u bilateralnim odnosima ili na unutrašnjem planu, do zahtevnih reformi i uticaja ekonomske krize. Čest problem je odsustvo političke volje za ključne reforme i konsenzusa oko integracija, dok u javnosti opada podrška pridruživanju EU, suočenoj s ekonomskim teškoćama.
Od republika nastalih raspadom Jugoslavije, Slovenija je ušla u EU 2004. godine, Hrvatska će ući 1. jula ove godine, Crna Gora je počela pregovore o članstvu, dok Srbija očekuje početak tih pregovora, kao i Makedonija koja ima status kandidata još od 2005. godine.
Crna Gora, koja je status kandidata dobila u decembru 2010, a preporuku Komisije za otvaranje pregovora 2011. godine, počela je pregovore o članstvu 29. juna 2012. godine, piše portal EurAktiv Srbija.
Do sada je otvorila i privremeno zatvorila dva poglavlja - o nauci i istraživanju u decembru prošle godine i o obrazovanju i kulturi u aprilu ove godine.
Podgoricu, međutim, tek očekuje otvaranje dva ključna i teška poglavlja - 23 i 24 - o vladavini prava, temeljnim slobodama, reformi pravosudnja, ljudskim i manjinskim pravima, koja se, prema novom pristupu EU, otvaraju na početku i zatvaraju na kraju pregovora.
U pridruživanju najviše zaostaje Bosna i Hercegovina koja je jedina zemlja Zapadnog Balkana koja još nije podnela zahtev za članstvo.
U pokušaju da podstakne proces pridruživanja BiH EU, Brisel je u junu prošle godine utvrdio sa predstavnicima BiH korake koje bi toj zemlji omogućili da podnese zahtev za članstvo do kraja novembra 2012, kao i i stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Tada je dogovoreno da BiH izmeni Ustav u skladu sa presudom u slučaju "Sejdić-Finci" i obezbedi koordinisano usklađivanje sa zakonodavstvom EU na celoj svojoj teritoriji, kao i da uspostavi mehanizam koordinacije koji treba da omogući BiH da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU i tako govori "jednim glasom" u tom procesu.
Vlasti BiH, međutim, nisu iskoristile tu priliku i ispunile dogovoreno zbog čega je Brisel upozorio da će BiH samo još više zaostajati u integracijama. Brisel je naglasio da se zadaci koji su za napredak postavljeni pred tu zemlju, neće menjati.
Makedonija, koja je kandidat za članstvo u EU od 2005. godine, uprkos preporukama i pohvalama Evropske komisije zbog reformi nije još dobila datum za otvaranje pregovora o članstvu, pre svega, zbog spora sa Grčkom oko imena te bivše jugoslovenske republike.
U želji da podrži proces pridruživanja Makedonije Evropska komisija je u martu prošle godine pokrenula sa tom zemljom Dijaloga na visokom nivou o pristupanju (HLAD) koji je trebalo da omogući napredak u reformama kako bi zemlja bila spremna za pregovore, dok bi se paralelno s tim rešavao spor oko imena sa Grčkom.Rešenje spora sa Grčkom se, međutim, još ne nazire.
Albanija koja je kao i Srbija 2009. podnela zahtev za članstvo u EU, još čeka na dodeljivanje statusa kandidata, piše EurAktiv.
Komisija je prošle godine u načelu predložila dodeljivanje statusa kandidata Albaniji, uz uslov da preduzme ključne reforme i sprovede izbore u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.
Tursku koja je počela pregovore o članstvu kada i Hrvatska, 2005. godine, čeka još dosta posla na putu ka Uniji. Od 35 poglavlja Turska je otvorila samo 13 a osam je zamrznuto zbog teritorijalnog spora sa Kiprom.
Pregovori sa Turskom stoje već tri godine, ali su u utorak ministri spoljnih poslova EU odlučili da ožive pregovore sa Turskom i postigli načelni dogovor o otvaranju novog poglavlja kasnije tokom godine.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
