Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Istočna Evropa privlačna za kineska ulaganja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.11.2013. | Ažurirano : 26.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Drugi samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope koji se 26. novembra održava u Bukureštu trebalo bi da pruži uvid u mogućnosti za kineska ulaganja u tom regionu. Zemlje centralne i istočne Evrope privlačne su kineskim preduzećima zbog većeg privrednog rasta i blažih propisa pri zapošljavanju i izdavanju viza u odnosu na zapadnu Evropu, ocenjuju analitičari. Prema kineskim podacima, kineske kompanije uložile su u zemlje istočne i centralne Evrope više od 3,5 milijardi dolara, dok investicije tog regiona u Kinu iznose 1,1 milijarda dolara. Kinezi za sada najviše ulažu u Mađarsku i Poljsku.
Predsednik rumunsko-kineske trgovinske komore Gabrijel Gelmeđeanu rekao je za AFP da će samit u Bukureštu omogućiti zemljama centralne i istočne Evrope da "vide šta Kina traži".
Sa kineskim premijerom Li Kećijangom u Bukurešt dolaze direktori više od 200 velikih, javnih i privatnih preduzeća iz Kine, dok će više stotina privrednika iz istočne i centralne Evrope pokušati da ih privuku za ulaganja u energetiku, transport ili poljoprivredu.
Li je u autorskom tekstu za beogradsku "Politiku" od 24. novembra naveo da Kina želi da pronađe način da pomogne izgradnji infrastrukture.
"Kina želi da zajedno sa ovim državama pronađe fleksibilan način za korišćenje posebnog kredita u vrednosti od deset milijardi američkih dolara za pomoć izgradnji infrastrukture", istakao je Li. Prema njegovim rečima, u većini zemalja centralne i istočne Evrope neophodno je unapređenje železničkih pruga, puteva, luka i drugih saobraćajnih kapaciteta.
Pre godinu i po dana na samitu u Varšavi Kina je obećala kreditnu liniju od 10 milijardi dolara.
Ekonomski analitičar Razvan Orasanu rekao je za AFP da je partnerstvo sa istočnom Evropom "logično rešenje" za Kinu jer će joj omogućiti pristup važnim lukama preko kojih će moći da izvozi robu, poput Konstance u Rumuniji i Burgasa u Bugarskoj.
"Zemlje regiona imaju visoke stope rasta i manje striktne propise za zapošljavanje, kao i viznu politiku" u donosu na zapadnu Evropu, rekao je on.
Institut za razvoj istočne i centralne Evrope ocenjuje da se nakon krize u zoni evra zemlje istočne Evrope "sa svojim hibridnim ekonomijama - na pola puta između tržišta u razvoju i razvijenih tržista - čine dinamičnijim za ulaganja kineskog kapitala".
Background Na prvom samitu Kine i zemalja centralne i istočne Evrope u Varšavi u aprilu 2012. tadašnji kineski premijer Ven Đabao je najavio niz projekata za podsticanje saradnje. Osim kreditne linije od 10 milijardi dolara, najavljeno je osnivanje fonda za ulaganja i saradnju Kina-Evropa sa ciljem da se u prvoj fazi prikupi 500 miliona dolara. Početkom septembra 2012. formiran je sekretarijat za saradnju tog regiona i Kine u Pekingu.
Među 16 zemalja istočne i centralne Evrope su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Makedonija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija.
Peking i EU su polovinom novembra 2013. pokrenuli pregovore o sporazumu o investiranju koji bi trebalo da obezbedi bolji obostran pristup tržištima.
U Srbiju je u prvih devet meseci ove godine direktno iz Kine ušlo 6,3 miliona evra direktnih stranih investicija, po čemu je Kina na 20. mestu, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). To je znatno više nego prošle godine, kada je zabeleženo samo 18.000 evra. NBS ove podatke prati po mestu odakle se plaća, a ne po poreklu firme.
Rast kineskih investicija od 2000. godine
Početkom 2000. godina kineske investicije u regionu bile su praktično ravne nuli da bi 2010. dostigle 590 miliona evra, pokazuju podaci varšavskog Instituta za razvoj centralne i istočne Evrope. Takođe, trgovinska razmena Kine i regiona povećala se sa nešto više od 2,2 milijardi evra u 2000. na 30,2 milijardi evra u 2010. uz ubedljiv kineski suficit, navodi AFP.
Zamenik šefa kineske diplomatije Song Tao rekao je novinarima 22. novembra da je trgovinska razmena između Kine i 16 zemalja istočne i centralne Evrope dostigla 45,5 milijardi dolara od januara do kraja oktobra 2013, prenosi kineska agencija Sinhua.
Pomoćnik kineskog ministra trgovine DŽang Sijančen rekao je da su kineske ekonomske i trgovinske veze sa zemljama istočne i centralne Evrope deo ekonomskih odnosa Kine sa EU, pošto su većina tih zemalja njene članice.
DŽang je rekao da su kineske kompanije uložile u zemlje istočne i centralne Evrope više od 3,5 milijardi dolara, dok investicije tog regiona u Kinu iznose 1,1 milijardu dolara.
"Vlada ohrabruje kineske kompanije da ulažu u zemlje centralne i istočne Evrope i preduzeće mere za povećanje uvoz iz tih zemalja", rekao je pomoćnik ministra trgovine, a prenosi Sinhua.
Malo ulaganja u putnu infrastrukturu
U Poljskoj, drugom trgovinskom partneru Kine u regionu posle Mađarske, baltičkim zemljama, Slovačkoj i Češkoj nije, međutim, bilo većih kineskih investicija od 2012.
Nakon dugih pregovora, Rumunija je sklopila ugovor sa kompanijom Huandijan endženiring (Huandian Engineering) za izgradnju električne centrale u 2014. Bukurešt se, takođe, nada da će sklopiti ugovore vredne više milijardi evra za izgradnju dva nukelarna reaktora u Černavodi na jugoistoku Rumunije i još dve električne centrale.
U Bugarskoj, kineska grupa Grejt vol motor (Great Wall Motor) otvorila je pogon za montažu u Bahovici u februaru 2012, postavši tako prvi kineski proizvođač automobila koji je pokrenuo proizvodnju u Evropi. Međutim, zamrznuta su dva ugovora sa kineskom kompanijom Bild yor drims (Build Your Dreams) za sklapanje električnih autobusa i izgradnju tehnološkog parka.
Mađarska, u kojoj su se kineska ulaganja utrostručila od 2010. na 1,8 milijardi evra, omiljeni je partner Pekinga u reigonu, piše agencija Frans pres i navodi da su informatički i telekomunikacioni giganti Huavei (Huawei) i ZTE, kao i preduzeće u oblasti hemijske industrije Vanhua (Wanhua), uložili stotine miliona u ovu zemlju.
Analitičari smatraju da je bila podsticajna odluka vlasti da se boravišna dozvola daje strancima koji kupe mađarske obveznice u vrednosti od 250.000 evra.
U Srbiji, kineska kompanija Čajna roud end bridž korporejšen (CRBC) gradi most preko Dunava, između Zemuna i Borče, koji bi trebalo da bude završen do oktobra 2014. godine.
Prema sporazumu između vlada Srbije i Kine, most Zemun-Borča će biti dug 1.507 metara, širok 29,1 metara i visok 22,8 metara, sa ukupno šest kolovoznih traka i pešacko-biciklističkim stazama sa obe strane. Kako navodi AFP, to je prvi infrastrukturni projekat sa učešćem Kine te veličine u Evropi.
Međutim, drugi kineski projekti za izgradnju puteva u regionu nisu uspeli zbog problema kada je reč o plaćanju radne snage ili zbog namere Kineza da dovedu svoje radnike.
"Kina želi da upravlja projektima i insistira da joj država daje garancije, ali to nije moguće", kaže Gelmeđeanu i dodaje da kineska preduzeća, ako žele da šire poslovanje u regionu, moraju da se prilagode propisima EU.
Dačić: Forum će imati efekta na razvoj Srbije
Premijer Srbije Ivica Dačić je 26. novembra u Bukureštu pozitivno ocenio Ekonomski forum Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, i rekao da smatra da će taj skup uticati i na razvoj Srbije.
Dačić je podsetio da je u toku izgradnja novog bloka termoelektrane Kostolac, mosta Zemun-Borča preko Dunava i deonice auto-puta ka Crnoj gori, i dodao da je mnogo drugih projekata "o kojima smo razgovarali i o kojima ćemo tek razgovarati sa našim kineskim prijateljima".
Dačić je istakao da je jedan od glavnih rezultata skupa dogovor Kine, Mađarske i Srbije o rekonstrukciji pruge Beograd-Budimpešta i o njenom prilagođavanju za saobraćaj vozova veće brzine.
Kako je rekao, Srbija nikada nije menjala odnos prema Kini, a Srbija i Kina su prijatelji i strateški partneri.
Dačić je dodao da je izneo predlog da iduće godine premijer Kine poseti Srbiju i otvori most Zemun-Borča. Postoji mogućnost da sledeća konferencija Kine i regiona bude u Beogradu, se su se za to kandidovale i druge zemlje.
Izvor: AFP, Sinhua, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
